CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vladimir dimovski

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007
Terra 28
Noć muzeja 2014
Digital Art 03
Terra 17
Digital Art 06

Sponzor rubrike
Danijel Babić, Dragan Jankov, Bojan Kiridžić - Slike Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageLikovni salon Kulurnog centra, Novi Sad. 18. jul - 4. avgust 2011.
Na sceni je drastična promena u shvatanju slike, njene konstitucije i njene funkcionalizacije u vršnim pozicijama umetničkih aktuelnosti. Iz tog aspekta ovu postavku je moguće videti i shvatiti kao svojevrsnu reakciju. Jer, Danijel Babić, Dragan Jankov i Bojan Kiridžić - svaki s pozicija sopstvenog subjektivističkog stanovišta, obraćajući se istorijsko-umetničkim uzorima, nastoje da klasičnim slikarskim postupcima komentarišu i filozofiraju stanje slike.Image

Dragan Jankov Danijel Babic

Bojan Kiridzic Dragan Jankov

Danijel Babic Bojan Kiridzic

Koncepcija citiranja motiva iz istorije umetnosti u delima savremenih umetnika je latentno prisutna tokom celokupne umetnosti XX veka, tačnije od ranih kubističkih "upotrebljavanja" crnačke skulpture i od nadrealističkih korišćenja motivskih fragmenata iz prošlosti slikarstva... No, tokom "umetnosti osamdesetih", u vreme transavangardnog "novog slikarstva" metod "citata" je promovisan kao legitimni postupak u okviru koncepta tzv. slikarstva memorije. Naime, u atmosferi pomerenih i uzdrmanih vrednosti u svim oblastima življenja, umetnici su pokušali da u istoriji umetnosti nađu značajne i validne oslonce za funkcionalizaciju vlastitih iskaza.

Taj postmodernistički princip i postupak ima svoju funkcionalizaciju i aktuelnom trenutku. Specifični umetnički "pogled u nazad" danas se primenjuje iz istih razloga kao i ranije: (tranziciona) kriza je učinila sve kriterijume još labilnijim, nesigurnijim i manje značajnim. Zapravo, tranziciono društvo je skoro brutalno zanemarilo dosadašnje kriterijume vrednovanja, ponajpre podcenivši neke od najznačajnijih dometa ljudskog stvaralačkog duha... Uz to, u vremenu smene vekova i milenijuma, odvija se dinamični tranzicioni proces unutar same umetnosti - ka novim medijskim, kompjuterskim, elektronskim slikama... Aktuelna umetnost nam nudi uglavnom nerukotvorene slike. Tehnicistički i tehnološki karakter tih slika je na izuzetno visokom nivou. Tako ostvarene slike upravo tim uznapredovalim tehnološkim osobenostima prevazilaze predhodni prevashodno dokumentaristički smisao fotografije i filma: slika više nije potvrda realnosti nego je sama izvor jedne nove drugačije, virtuelne stvarnosti - i: nepostojeće realnosti... Danas nam se sve češće prezentuju nerukotvorene slike za koje smo sigurni da prolaze kroz kompjuterske procesore i sve manje smo uvereni da su nealijenirani plod umetnikove osećajnosti... No: tamo gde je taj proces intimnog doživljaja i tehnologijske realizacije usklađen - ostvaruju se vredni dometi tipičnog ovovremenskog duha i senzibiliteta.

Bilo kako bilo, na sceni je drastična promena u shvatanju slike, njene konstitucije i njene funkcionalizacije u vršnim pozicijama umetničkih aktuelnosti. Iz tog aspekta ovu postavku je moguće videti i shvatiti kao svojevrsnu reakciju. Jer, Danijel Babić, Dragan Jankov i Bojan Kiridžić - svaki s pozicija sopstvenog subjektivističkog stanovišta, obraćajući se istorijsko-umetničkim uzorima, nastoje da klasičnim slikarskim postupcima komentarišu i filozofiraju stanje slike. Pri tome - ovde se ne radi o oslanjanju na aksiomatske vrednosti iz prošlosti da bi se iznašao validan iskaz danas, nego se radi o svojevrsnom subjektivističkom poređenju, o nekakvom tihom i svesnom filozofiranju, ali i o svojevrsnom ispoljavanju pojedinačnih stvaralačkih senzibiliteta trojice umetnika okupljenih selektorskom idejom Maje Erdeljanin, urednice galerijskog programa...

U dosadašnjem slikarskom opusu Danijela Babića citati iz istorije umetnosti, često su "upotrebljavani" iz najrazličitijih koncepcijskih razloga. Na ovim svojim novim slikama Babić motive iz preistorijske i staroegipatske umetnosti nastoji da "upotrebi" na ovovremenski način, koncipirajući ih poput bilborda ("Nefertiti"), grafita ("Venus of Willendorf”) ili neonske reklame ("Cow from Lascaux"), ni jednog trenutka neprikrivajući utisak kompjuterskog "redizajniranja" citiranih motiva. Ovo jednostavno i čisto slikarstvo poseduje svoju značenjsku slojevitost. Jer, Babić nije tek oduševljeni i zaneseni ljubitelj pred velikim uzorima. Naprotiv, on je slikar apsolutno svestan svoje misije, stvaralac koji nastoji da pojednostavljenim plastičkim konceptom usloji značenje naslikanih prizora, izvanredno poštujući osnovne principe te slojevitosti kroz realizaciju sadržaja, plastičkih odnosa i filozofsko-poetskih značenja svojih umetničkih poruka.
Dragan Jankov se bavi citatom - bez citata! U karakterističnim motivima figure u eksterijeru i enterijeru, on "prikazuje" svoje junake - Gogena, Maljeviča, Šumanovića... I njegov Gogen je zagledan u prirodu; a Maljevič pred belim platnom razmišlja o crvenom kvadratu... Uz to, Jankov se poput Šumanovića, oduševljava Šiđankama... Ovde se ne radi o jednostavnom aproprisanju i cititranju naslikanih motiva, nego o svojevrsnoj primeni i upotrebi umetničkih ideja. Jankov ništa ne citira ali zasigurno razmatra taj čudesni odnos istorije umetnosti i savremene slike iz kojeg klasika progovara jezikom savremenosti. Ili, jednostavno, slikar Jankov svojim delom reafirmiše snagu, značenje i filozofiju umetničkih poruka iz prošlosti ostvarenih jezikom likovnosti i pikturalnosti, onim jezikom čijem savršenstvu teži upravo - Dragan Jankov.

Najnoviji ciklus slika Bojana Kiridžića, uključuje i pojedina ostvarenja koja se motivski oslanjaju na poznate slike iz istorije umetnosti. Na ovoj izložbi Kiridžić izlaže "Prolećenu romantiku" slikanu po kompozicijskom rasporedu Botičelijeve slike, te "Bečki poljubac" iniciran remek delom Gustava Klimta. Renesansni obrazac je Kiridžić tek ovlašno evocirao, tihim ali uzbudljivim ekspresivnim crtežom i koloritom. Pridodati motiv bicikla - preuzet iz umetnikovog predhodnog ciklusa - daje apsurdni šarm ovoj slici, razotkriva jedan specifičan odnos prema velikom nasleđu kojim se delo velikih predhodnika koristi u ovovremenske svrhe... Neobičniji odnos prema uzoru Kiridžić manifestuje u slici inspirisanoj Klimtovim "Poljupcem". Samo diskretna naznaka dve zbližene glave upućuje na osnovni sadržaj. U skoro apstrakcijskoj Kiridžićevoj slici ubedljivi koloristički detalj (sukcesivno islikani crni, zlatni i beli pravougaonici) čine da se u ovoj slici "prepozna" atmosfera tog Klimtovog remek dela, ali i čitave slikarske epohe secesije u kojoj je slika nastala, pa čak i pretpostavljenih Klimtovih uzora i citata atmosfere vizantijskih ikona ili ravenskih mozaika...

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Na izmaku godine u kojoj je obeležila 170 leta trajanja, Galerija Matice srpske nizu do...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 15. decembra 2017. do 31. januara 2018....
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 13. juna do 20. avgusta 2018. slike...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija "Podrum", Novi Sad. Novembar 2007.
Senzacioni prijemnici primaju...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 17 - 29. maj 2010.
Diplomirao u Beogradu na Akademiji...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2007.
Izlažu kandidati koji su predloženi...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. April - maj 2002.
Slikarska karijera Saše Dobrića...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Zlatno oko, Tebelau, Urban District 16_11, Mali likovni salon,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 6. oktobar 2008. pa do početka radova
Savremena galerija, Zrenjanin. 13 - 31. oktobar 2008.
Na ovoj izložbi biće prikazani...
Reportaže
  • ImageMuzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
    Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska) za video diptih "Ja, vojnik" i…
Knjige i časopisi
  • ImageNajveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom