 BEOGRAD. Galerija 212 od 27. septembra do 12. oktobra 2011. predstavlja slike iz šezdesetih godina, kada Zoran Pavlović podstaknut pojavom enformela u svetu, koristeći mogućnosti tog pravca i kombinujući ih sa odnegovanom likovnošću, gradi svoj likovni izraz u neprestanom dijalogu sa sobom.
 Govoreći o apstraktnom slikarstvu Hartung je rekao da ono nije ni stil ni pravac, nego sasvim nov ljudski jezik. Parafrazirana, ova misao bi se mogla koristiti da se okarakterišu brojne pojave današnjeg slikarstva koje su još uvek nedovoljno precizno formulisane od strane teorije, tako da se one podvedu pod jedan pojam koji bi im u svakom slučaju bio zajednički, ma koliko one ispoljavale međusobne oprečnosti. Ta parafraza bi glasila: enformel nije ni stil ni pravac, to je određeno stanje slike, i još više od toga, to je jedan način stvaranja, ako je reč sistem stvaranja i suviše krupna.
Negira se svaka izgrađena i unapred pripremljena likovna forma, svaki racionalno komponovan oblik i svesna usklađenost neke celine. Odstranjuje se fokus slike ili se svodi na rudimentaran stepen. Zanemaruje se stepen negovanja odnosa. Ovo stanje slike podrazumeva odlučno opiranje svakom tradicionalnom vođenju slike, gde jedan oblik uslovljava drugi ili gde dva oblika ističu treći. Ako je klasično apstraktno slikarstvo odbacilo predmet kao medijum u sprovođenju jedne estetičke umetničke namere da bi se intenzivirala sredstva slikarstva, ali zato zadržalo u ekspoziciji duh razložnosti i čitljivost plastične misli, onda se može reći da je enformel ukinuo još jednog posrednika više, te slika sada ne samo da ne sugerira neki predmet, opisuje neku radnju, već ne mora da izlaže ni sklop apstraktnih oblika u nekom određenom poretku. Emocije umetnika su tu do krajnosti ogoljene.
Zoran Pavlović (iz knjige "Umetnost tumačenja umetnosti")
Zoran Pavlović (1932, Skoplje – 2006, Beograd) diplomirao je 1959. istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirao 1961. Od 1980. do 1987. redovni je profesor istorije umetnosti, a od 1987. do 1997. slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je dekan na Fakultetu likovnih umetnosti i prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na Akademiji BK osnovao je Katedru za slikarstvo 2000, na kojoj je predavao do 2006. Bio je član redakcije revije Danas i jedan od osnivača i zamenik glavnog urednika časopisa Umetnost. Član ULUS-a, ULUPUDS-a i Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), čiji je bio predsednik tokom jednog mandata. Dobitnik je brojnih nagrada. Pored slikarstva bavio se likovnom kritikom i esejistikom. Neke od objavljenih knjiga: "Svet boje", 1978; "Prostori oblika i boje", 1997. Za nacionalnu televiziju snimio je dve serije edukativnih emisija pod nazivom "Čovek se uči dok je živ" i "Rečnik slikarstva". |
