Jedan pokušaj autora da materijalizuje ljudske slabosti koristeći se likovnim sredstvima. Autentičnost (istinska srž), po mišljenju autora najbolje biva postignuta direktnom komunikacijom sa ljudima koji su takvih karaktera. Mada je insistirano na spontanom upoznavanju, a zatim prepoznavanju, što je i glavni razlog tolikog trajanja stvaralačkog procesa od pet godina.

Portreti tačnije profili postavljeni su u predratne poštanske sandučiće iz stambene zgrade. Drvena podloga u većini tih profila je osnova, a različite slikarske tehnike kao ulje i kombinovane tehnike, preko enkaustike (topli pčelinji vosak i pigmenti), mozaika, sve do tehnike topljenog stakla (fussing glass), redova olovki,  predmeta svakodnevne upotrebe, kako u administraciji tako i u stvaralaštvu, simbolišu vreme - ili konstantnost tih pojava u čovečanstvu. Korišćenjem odbačenih materijala, predmeti koji su nekad imali svoju funkciju, a sada zamenjeni – nadomešteni, u većini slučaja, sa ružnijom ili lošijom replikom, u instalaciji  dobijaju  novu lepotu, novu svrhu, novi smisao - metamorfoza ili sada tako neophodna - reciklaža. Reciklaža čovekove potrošačke svesti...

Ivana Davidović (1978, Beograd). Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku zidnog slikarstva, Smer konzervacija i restauracija. Završila je poslediplomsku specijalizaciju iz slikarstva u klasi prof. Athanasiosa Christakisa na Akademiji lepih umetnosti u Atini kao i specijalizaciju iz stakla u klasi prof. Dr. Elefterisa Mistakasa. Magistrirala na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini, multidisciplinarni  program zaštite spomenika Fakulteta arhitekture i Fakulteta hemijskog inžinjeringa (Katedra za konzervatorsko–restauratorske intervencije i materijale). Dobitnik stipendije Vlade Republike Srbije. Dobitnik stipendije Vlade Demokratske Republike Grčke.