CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 08
Digital Art 09
Digital Art 03
Digital Art 06
Noć muzeja 2009
Terra 25
Digital Art 04

Sponzor rubrike
Projekat "Razlike" - Izložba radova profesora i studenata Akademije umetnosti iz Novog Sada Štampaj E-pošta
(8 glasanja)
ImageSavremena galerija, Zrenjanin. 7. novembar - 1. decembar 2011.
Projekat "Razlike" nastao je 2005. godine u težnji da okupi zainteresovane profesore i studente Akademije umetnosti u Novom Sadu da zajednički istražuju oblasti socijalne, ekonomske, kulturne i političke vrednosti "razlika". Оvај svојеvrsni umеtnički projekat, оtvоrеn је zа krеаtivni sudar rаzličitih i drugаčiјih umеtničkih, društvenih, sоciјаlnih i pоlitičkih fоrmi izrаžаvаnjа. Osnova projekta zasniva se na idejnom konceptu Mikelanđela Pistoleta (Michelangelo Pistoletto) definisanog tekstom Progetto Arte (Art Project) i projektom Love Difference (Voleti razlike).Image

Bojana KnezevicSimonida JovanovicImageGoran MrvicImageImage

Realizacija projekta se odvija na godišnjem nivou, aktivno kroz diskusije, obilaske određenih destinacija i izložbe angažovanih profesora i studenata učesnika. Svi učesnici se mogu izraziti kroz izlagačke i teoretske sadržaje, koji obuhvataju savremenu umetničku praksu.

Principi projekta su: napraviti iskorak iz okvira klasičnih medija, zanemariti krutu akademsku podelu likovnih disciplina i stvoriti interdisciplinarnu i eksperimentalnu akciju kod učesnika. Projekat teži da artikuliše i podstakne očuvanje razlika.

Značaj projekta Razlike zasniva se na svojevrsnom sjedinjavanju svih umetničkih oblasti – kategorija, učestvovanju sva tri departmana Akademije umetnosti i njihovoj međusobnoj interakciji. Projekat na taj način teži da obuhvati i dopuni edukativne elemente, potrebne za razvoj stvaralačke sposobnosti. Krоz pеriоd rеаlizаciје prојеktа, stvаrа sе аmbiјеnt kојi krоz аnаlizu, diјаlоgе i krеаtivnе sаdržаје eliminiše distance i podstiče isticanje razlika.

Učesnici: Aleksandra Obradović, Ana Stefanović, Bojan Vukadinov, Bojana Kneľević, Bojan Novaković, Vlado Rančić, Vladimir Frelih, Goran Despotovski, Goran Mrvić, Davor Gromilović, Dragan Matić, Duąan Perić, Đorđe Ilić, Đorđe Marković, ®eljana Jurković, Jelena Tolimir, Katarina Stojanović, Ljubica Stojanović, Ljubomir Vučinić, Marija Jevtić, Nikola Macura, Petar Perić, Sanja Janković, Sanja Merča, Selena Junačkov, Simonida Jovanović, Slađana Đukanović, Slobodan Stoąić, Stanimir Miličić, Tomislava Sekulić.

Goran Despotovski


Bosiljka Zirojevic Djjordje Ilic

Pojam razlika / različitost zajedno sa srodnim pojmovima kao što su raznovrsnost, raznorodnost, varijetet, diverzitet, heterogenost, pluralizam, multikulturalizam, internacionalizam danas su veoma popularni termini koji se široko koriste da bi opisali i potvrdili sveprisutno mnoštvo i mešavinu brojnih kultura, nacija i religija na zemaljskoj kugli iz kojih prirodno proizilaze različita razmišljanja, stavovi i emocije. Međutim, koliko god da se društvo razvija, napreduje i uči i dalje se neke teme teško prihvataju i razumevaju i uvek je neophodno iznova i sve više o tome razgovarati i na tome insistirati. Bez obzira što smo zakoračili u 21. vek i dalje smo, čini se, kao vrsta nezreli i nespremni za neke stvari. Razlike, odnosno prihvatanje i poštovanje razlika i različitosti su upravo jedna od tih stvari, veliko iskušenje koje nam se sve više upliće u svakodnevne živote i od čijeg nam pozitivnog rešenja možda zavisi budućnost i opstanak.

Zahvaljujući konstantnom napretku na poljima nauke, tehnike i telekomunikacija mnoge stvari i saznanja postala su vidljivija i dostupnija za običnog čoveka, ljudi su postali pokretljiviji, češće putuju i sele se stvarajući kulturne mešavine, šarenolikost u kojoj iskrsava široki i raznoliki spektar različitih mogućnosti. Upravo ti ljudi sa različitih kulturnih i geografskih područja koji se konstantno susreću u realnom ili virtuelnom prostoru dovode u pitanje uvrežene istorijske definicije i nametnuta geografska ograničenja. Razlike / različitost sa svojim sinonimima može se upotrebiti i pri opisivanju pojava i tokova koji su u poslednjih tridesetak godina uticali na transformaciju umetnosti i u teoriji i u praksi unutar ovakvog sveta koji se pred našim očima sve brže i brže menja. Novi pokreti u teoriji umetnosti poput feminizma, postkolonijalizma, multikulturalizma i drugih značajno su uticali na proširivanje i preispitivanje tema i uloga u umetnosti uključujući raznovrsnost / različitost kao bitan momenat u razvoju istorije umetnosti. Tako su od nekog vremena u istoriju umetnosti uključene i žene umetnici, umetnici crnci, umetnici iz Azije, Afrike, istočne Evrope i svih delova sveta kojima je do skoro ulaz u zvaničnu istoriju umetnosti bio nemoguć, kao i različite, dotad gotovo nepostojeće teme ženskih, etničkih, verskih, društveno-političkih pitanja, pitanja seksualne orijentacije, pitanja tela koja sa svoje strane razmatraju širok spektar tema od problematizovanja različitih shvatanja telesne lepote do istraživanja različitih oboljenja uslovljenih savremenim životom, teme invaliditeta, teme seksualnog zadovoljstva, seksa i nasilja, pa sve do teme postljudskih tela i transformacije čoveka u kiborga, zatim pitanja nasilja u porodici i nasilja uopšte, pitanja ekologije i zaštite životne sredine, pitanja prostora i vremena i u poslednje vreme sve više pitanja nauke i dobrobiti i opravdanosti naučnih dostignuća. Sve moguće teme i pitanja savremenog života predmet su istraživanja savremenih umetnika oslobođenih tabua i predrasuda iz prošlosti, a sama promena u tematici praćena je i promenama u realizaciji umetničkih dela, pa savremena umetnost sebe ne ograničava na tradicionalne likovne discipline već slobodno koristi sve dostupne vizuelne, zvučne, taktilne, prostorne i druge mogućnosti, kao i saznanja, ne samo iz sebi donekle srodnih društvenih disciplina, već i iz drugih neumetničkih oblasti poput nauke, tehnike, medicine, ekologije itd.

Sa druge strane, ekonomija i neoliberalni kapitalizam teže sve da standardizuju i uniformišu. Zbog neprihvatanja razlika tokom vremena uništeni su ili su nestali mnogi narodi, mnoge religije i različiti pokreti, vođeni su mnogi ratovi i krvave borbe, pobijeni su mnogi ljudi – drugačiji, neistomišljenici. I danas kapital i svetska ekonomija konstantno koriste ovo neprihvatanje razlika raspirujući verske, rasne i nacionalne mržnje, izazivajući ratove da bi pribavljali sopstvenu korist.  Jer moral, zdrav razum, osećanja nepoznati su za ekonomiju, kapital, politiku i sve one društvene formacije koje su na prvom mestu vođene nekim interesom slepim za opšteljudsku dobrobit. Čini se da nije više stvar u tome da čovek danas nešto ne zna ili da mu nije jasno, već da svesno ignoriše činjenice koje mu nisu u interesu prilikom ostvarivanja nekih ličnih, sebičnih ambicija. Umetnost zajedno sa nekim pokretima, poput ekologa, pripadnika određenih manjinskih zajednica, feministkinja, itd. pokušava tome da se suprotstavi, ali u okviru svakodnevnih dešavanja nameće se pitanje da li ovi pokreti stvarno teže da menjaju stvari ili u nekom neobjašnjivom sporazumu sa društveno-ekonomskim strukturama samo održavaju status quo? Mikelanđelo Pistoleto u manifestu "Love Difference" (Voleti razlike) iz 2002. godine smatra da se kurs svetske politike ne sme ostaviti samo logici ekonomske spekulacije već da politika i ekonomija moraju biti inspirisane novim načinom razmišljanja koje će nastati u prostoru kreativne laboratorije socijalno angažovane umetnosti koju on predlaže svojim projektom. "Love Difference" je pokret koji kombinuje univerzalnost umetnosti sa idejom političke transnacionalnosti, koji se fokusirao prvenstveno na probleme mediteranskog regiona, ali u kojem se mogu ogledati problemi globalnog društva. Ranije, u manifestu "Progetto Arte" (Projekat umetnosti) iz 1994. godine  Pistoleto razmatrajući globalnu situaciju u nadolasku novog milenijuma, na sličan način zasniva svoj projekat na ideji da je umetnost najsenzitivniji i najkompletniji izraz ljudskih misli i smatra da je došlo vreme da umetnici preuzmu odgovornost uspostavljanja veza između svih ljudskih aktivnosti, od ekonomije do politike, od nauke do religije, od edukacije do ponašanja, odnosno između svih oblasti koje čine jedno društvo. Suštinski, Pistoleto je ubeđen da se civilizacija ne može više razumevati u okvirima jasno definisanih teritorija, već da je neophodno gledište koje će svet posmatrati kao globalnu civilizaciju. U tom smislu je definisan moto, u slobodnom prevodu "eliminisati razdaljine, sačuvati razlike".

Na temu "Razlike", prvo što mi je došlo u misao je delo kineskog umetnika Cai Guo-Qiang-a "Cultural Melting Bath", što bi u slobodnom prevodu moglo značiti "Kulturno sjedinjavanje", koje u nastavku ima i podnaslov "Projekat za 20. vek". U pitanju je instalacija koja uključuje kineske Taihu stene poređane po Feng-Šui principima koje simbolišu revitalizujuću energiju, koren banian/banjanovog drveta koje je najkarakterističnije za Indiju i područje Azije, a koje se u indijskoj religiji smatra neuništivim drvetom čije je korenje okrenuto na gore, a granje na dole čineći jedan neobičan splet simboličnog značenja, zatim žive ptice, transparentno platno i đakuzi u zapadnjačkom stilu sa hidroterapeutskim mlazom u kojem je voda za kupanje pomešana sa pet vrsta kineskog medicinskog bilja. Delo je izlagano na brojnim lokacijama, između ostalog i u Queens Museum u Njujorku 1997. godine, i poziva posetioce koji pristižu iz svih delova sveta da se kupaju zajedno. Svoju instalaciju umetnik doživljava kao simbol terapeutskog kulturnog prožimanja, pružajući mogućnost posetiocima da se relaksiraju u samom umetničkom delu. Instalacija koja je sačinjena od različitih predmeta poreklom iz različitih delova sveta koji u sebi nose različita značenja specifična za svoje poreklo, a koja poziva ljude iz svih delova sveta, različitih nacionalnosti, vere i životnih ubeđenja da se kupaju i relaksiraju zajedno u umetničkom delu, može se zaista doživeti kao simboličan čin u kojem umetnost može biti pokretač i primer prevazilaženja granica i pronalaženja načina za prihvatanje i uživanje u razlikama. Cai Guo-Qiang jedan je od istaknutih savremenih umetnika koji može biti primer internacionalnog umetnika, kosmopolite, koji je rođen u kineskoj provinciji, studirao u Šangaju i Tokiju, preselio se u Njujork, a danas radi širom sveta. Njegova umetnost podrazumeva dela velikih dimenzija – crteže, instalacije, performanse, a od materijala radi uglavnom sa, za umetnost nestandardnim materijalima, barutom, vatrometom i kineskom biljnom medicinom, čija efemernost je često u suprotnosti sa komercijalizovanim i artefaktima naklonjenim sistemom umetnosti. Cai Guo-Qiang izveo je vatromet koji je oduševio sve one koji su pratili otvaranje Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, što opet nosi simbolično značenje jer i same Olimpijske igre i olimpijski krugovi upravo neguju različitost među ljudima.

U kojoj meri je tema razlika aktuelna govori i to da je za izložbu ovogodišnjeg venecijanskog bijenala odabran naziv "Illuminazioni" koji u svom naslovu  spaja dve reči "svetlost" i "nacije", a Bice Curiger, kustos ove izložbe objašnjava da ..."umetnost nudi mogućnost za istraživanje novih formi "zajedništva" i predlaže različitosti i afinitete koji mogu služiti kao modeli za budućnost". Samo venecijansko bijenale i jeste izložba na kojoj se promoviše poštovanje i negovanje razlika među umetnicima iz različitih kulturnih i geografskih područja.

Ali prihvatanje razlika jeste obično, svakodnevno pitanje. Koliko god se na ovoj temi insistiralo u globalnim razmerama, u običnom životu ljudi često je prisutan strah i nerazumevanje različitosti. Običan čovek u običnom životu teško prihvata razlike među ljudima u bilo kom obliku – razlike u poreklu, veri, vaspitanju, kulturi, obrazovanju, bogatstvu, načinu života, navikama, životnim principima ili političkim stavovima. Prihvatanje razlika jeste sveobuhvatni projekat za 21. vek, projekat koji se odnosi na sve sfere ljudskog delovanja, kako u opštem, tako i u svakom pojedinačnom slučaju. Teorija esencijalista i raznih drugih pokreta koji su insistirali na jednoobraznosti i istomišljenju danas su davno napuštena prošlost, a prihvatanje različitosti jeste veliko iskušenje za čoveka današnjice i budućnosti.

Projekat "Razlike", Akademije umetnosti iz Novog Sada nastao 2005. godine, u kojem učestvuju studenti i profesori ove akademije doprinos je ovoj značajnoj temi. Inspirisan Pistoletovim projektom "Voleti razlike" osnovna ideja je da profesori i studenti zajedno istražuju socijalne, ekonomske, kulturne i političke vrednosti "razlika". Multikulturalnost Vojvodine, pa i Srbije uopšte, političko-ekonomska kriza koja već decenijama vlada u zemlji, različite političke, nacionalne, verske i druge netrpeljivosti zaista stavljaju pitanja prihvatanja razlika i tolerancije u suštinske, egzistencijalne probleme ovih prostora sa kojima se na prvom mestu mladi ljudi što pre moraju suočiti. Projekat "Razlike" teži da umetnost shvata u svom savremenom obliku, bez tradicionalnih podela i ograničenja u interdisciplinarnoj, eksperimentalnoj interakciji svih departmana na akademiji, interakciji studenata i profesora, kao i interakciji umetnika i prostora/okruženja. U skladu sa ovom idejom, često se koriste nestandardni materijali, često se izlaže u vangalerijskim prostorima, a umetnost u interakciji sa društvom i svakodnevnim životom postaje predmet uzbudljivih diskusija i umetničkih razmatranja.

Možda ideja da umetnost bude vodilja u transformaciji društva jeste utopijska, ali činjenica je da je ono što je suštinski predstavljalo neki period tokom istorije na prvom mestu vidljivo u umetničkim delima, ali i da je umetnost često (zlo)upotrebljavana da bi politika ostvarivala svoje ciljeve. Tako da nikako ne smemo zanemariti snagu koju umetnost ima u društvenim i političkim događanjima. Pitanje je samo koliko je društvo zaista zrelo i sposobno da prihvati ono što joj umetnost nudi? Iako je Cai Guo-Qiang svoj projekat relaksacije u kulturnom prožimanju naslovio kao projekat za 20. vek, bio bi to veliki uspeh kada bi projekat razlika čovečanstvo prihvatilo i do kraja 21. veka.

Sunčica Lambić Fenjčev

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ZRENJANIN. Narodni muzej Zrenjanin predstavlja od 31. marta do 20. aprila 2018. slike Tijane...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1999.
Objektivno vizuelno okruženje u kojem stasavaju mlade...
MP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Motiv individualnog...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom...
Galerija "Nova", Srpsko narodno pozorište, Novi Sad. Jun - jul 2007...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Maj - jun 2004.
Ova serija...
Galerija "Prometej", Novi Sad. 3 - 15. decembar 2009.
Slikarstvo Dragana...
Galerija "Porum", Novi Sad. Maj - jun 2006.
Okosnica ovog projekta rođena je...
Reportaže
  • ImageLikovni salon Doma kulture, Čačak. 20. maj - 20. jun 2010.
    Učesnici: Danijel Babić, Selena Vicković, Vera Galešev, Ana Ivić, Tadija Janičić, Srdjan Djile Marković, Vladimir Markoski, MP_ art (Maja Budžarov i Predrag Šidjenin), Andjela…
Knjige i časopisi
  • ImageŠtampan dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. U drugom broju možete da čitate tekstove Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana…
Intervjui
  • ImageVajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom