Naizgled asocijativni Markovićevi radovi odlikuju se igrom estetizovanih i nasumično izabranih/ready-made formi organizovanih po principu repeticije i modularnosti. Ovu celinu čine monohromne i horizontalno orijentisane kompozicije približno istih dimenzija (25x60 cm). Svaki rad sastoji se od tri puta ponovljenog motiva čije nizanje poput sekvenci filmske/fotografske trake sugeriše pokret i/ili promenu stanja predmeta određenog relacijom tačka posmatranja/proticanje vremena.

Ovaj fenomen naglašen je svetlosnim efektima koji stvaraju utisak rastera ili zumiranog kadra. Kompjuterskom obradom linija i površina autor ublažava rudimentarnost repeticije elemenata koji se povezuju u jedinstvenu i harmoničnu celinu. Početnu ideju oblikovanu u digitalnoj formi upotrebom photoshop-a, Marković filmuje i prenosi na kornovanu ofsetnu ploču, sa koje u postupku litografske štampe realizuje finalni grafički otisak.

Ponavljajući jedan motiv u horizontalnom ritmu, Marković postiže svedenu i stilizovanu projekciju apstrahovanih fotografskih zabeleški gde belina hartije nije svedena samo na marginu već igra aktivnu ulogu u građenju kompozicije.

Lazar Marković (1960), diplomirao i magistrirao grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, klasa prof. Živka Đaka.