 Mali likovni salon, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Umetnica je opčinjena prirodom. Iz te svekolike prirode ona crpe inspirativne prizore ali i suštinsku likovnost svojih crtačkih tvorevina. Prvotne realističke impresije su interpretirane, potom stilizovane i transponovane u asocijativne likovne predstave da bi, konačno, bile prevedene u područje autentične apstrakcije.
  
Pejzaž je osnovni motiv na crtežima Ane Mirkov. Tačnije, umetnica je opčinjena prirodom. Iz te svekolike prirode ona crpe inspirativne prizore ali i suštinsku likovnost svojih crtačkih tvorevina. Prvotne realističke impresije su interpretirane, potom stilizovane i transponovane u asocijativne likovne predstave da bi, konačno, bile prevedene u područje autentične apstrakcije.
Nizom crteža koji su prezentovani na ovoj izložbi, didaktički precizno, pokazan je proces formiranja autentičnog plastičkog iskaza - od prvotne opčinjenosti prirodom pa sve do zasebne prirode umetničkog dela. Jer, ovi crteži, takvi kakve nam ih daruje Ana Mirkov, određeni su značajnom dozom analitičnosti: umetnica nastoji da dopre do autohtonosti dejstva linije. Linijom se evocira izgled motiva ali se njom iskazuje i karakter, umetničino raspoloženje. Umetnica se bavi i površinom, tom autentičnom osobenošću koje slikarstvo ne deli ni sa jednim drugom sistemom slika. Te površine su u njenim crtežima nacrtane šrafiranjem, frotažiranjem, strpljivim nanošenjem slojeva tragova olovke. Tako je ostvarena autentična, uzbudljiva i sugestivna faktura svakog lista... Ta sugestivnost je pored konvencionalnog načina crtanja olovkom (multipliciranjem poteza i linija, šrafiranjem, toniranjem), stvorena i primenjivanjem nekonvencionalnih operacija kao što je eksperimentisanje kvalitetom i strukturom podloge (papir, platno, kineska ručno rađena hartija, gužvani pa ponovno »ispeglani« papir, frotažne intervencije)... Rezultat takvih postupaka je taktilnost proistekla iz nataložene osećajnosti i iskrenosti. U nekoliko listova Ana Mirkov je svu tu osećajnost i ekspresiju nastojala da utihne jednostavnom pravom (najčešće vertikalnom) linijom. Tu gde je geometrizam naglašen, tu gde je ustanovljen kompozicijski sklad, umetnica sugestivno priziva jedan racionalistički pristup svetu i vremenu u kome živimo... Možda kao svojevrsni »recept« za ponašanje u vremenu permanentne i večito transformišuće krize kojom smo obuhvaćeni tokom ove fatalne prekretnice vekova...
Na kraju valja zaključiti da, u svim upotrebljenim elementima crtanja, Gordana Mirkov insistira na autentičnom karakteru, te na ekspresivnoj i racionalističkoj delotvornosti »upotrebljenih« likovnih elemenata. Zbog toga njen kompleksni crtački opus poseduje svoju zasebnost, likovnu autentičnost i jedan osoben personalni karakter.
Sava Stepanov
Gordana Ana Mirkov (1947, Kragujevac). Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, a posle studija filozofije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, završava i likovni odsek Pedagoške akademije. Radila je kao novinar kulturne rubrike, a zatim i kao urednik izdanja za mlade u JEŽ-u, potom na mestu urednika štampanih izdanja PGR RTS-a. 1992. godine potpuno se posvećuje slikarstvu. Izlagala je samostalno i grupno u zemlji (Beograd, Niš, Novi Sad, Zrenjanin...) i inostranstvu (Izrael, Kipar, Španija, Japan...). Učesnik je likovnih kolonija u Ečki, Sićevu, Sopoćanima. Studijska višemesečna usavršavanja realizovala u Luvru, Metropolitenu, Pradu i Nacionalnoj Galeriji-Vašington. Dobitnik je Prve nagrade na XXIV izložbi crteža u Beogradu 2002. i Specijalnog priznanja na Bijenalu crteža na Malti 2005. Član je ULUS-a. |
Na 50 lokacija u Novom Sadu zabeleženo je 105.000 poseta u petoj novosadskoj Noći muzeja. U 5. Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima bili…
Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, tom I, koji obuhvata pojmove i termine od slova A pa sve do Đ, ostvario je autorski tim najeminentnijih srpskih stručnjaka, pod rukovodstvom akademika Milana Lojanice. Između tri osnovna težišta:…
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju grafite, zid, neke su od tehničkih karakteristika novog ciklusa radova novosadskog slikara Danila Vuksanovića, koje je premijerno imala prilike da vidi italijanska publika. Nakon prošlogodišnjeg gostovanja…
