 Mali likovni salon, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Umetnica je opčinjena prirodom. Iz te svekolike prirode ona crpe inspirativne prizore ali i suštinsku likovnost svojih crtačkih tvorevina. Prvotne realističke impresije su interpretirane, potom stilizovane i transponovane u asocijativne likovne predstave da bi, konačno, bile prevedene u područje autentične apstrakcije.
  
Pejzaž je osnovni motiv na crtežima Ane Mirkov. Tačnije, umetnica je opčinjena prirodom. Iz te svekolike prirode ona crpe inspirativne prizore ali i suštinsku likovnost svojih crtačkih tvorevina. Prvotne realističke impresije su interpretirane, potom stilizovane i transponovane u asocijativne likovne predstave da bi, konačno, bile prevedene u područje autentične apstrakcije.
Nizom crteža koji su prezentovani na ovoj izložbi, didaktički precizno, pokazan je proces formiranja autentičnog plastičkog iskaza - od prvotne opčinjenosti prirodom pa sve do zasebne prirode umetničkog dela. Jer, ovi crteži, takvi kakve nam ih daruje Ana Mirkov, određeni su značajnom dozom analitičnosti: umetnica nastoji da dopre do autohtonosti dejstva linije. Linijom se evocira izgled motiva ali se njom iskazuje i karakter, umetničino raspoloženje. Umetnica se bavi i površinom, tom autentičnom osobenošću koje slikarstvo ne deli ni sa jednim drugom sistemom slika. Te površine su u njenim crtežima nacrtane šrafiranjem, frotažiranjem, strpljivim nanošenjem slojeva tragova olovke. Tako je ostvarena autentična, uzbudljiva i sugestivna faktura svakog lista... Ta sugestivnost je pored konvencionalnog načina crtanja olovkom (multipliciranjem poteza i linija, šrafiranjem, toniranjem), stvorena i primenjivanjem nekonvencionalnih operacija kao što je eksperimentisanje kvalitetom i strukturom podloge (papir, platno, kineska ručno rađena hartija, gužvani pa ponovno »ispeglani« papir, frotažne intervencije)... Rezultat takvih postupaka je taktilnost proistekla iz nataložene osećajnosti i iskrenosti. U nekoliko listova Ana Mirkov je svu tu osećajnost i ekspresiju nastojala da utihne jednostavnom pravom (najčešće vertikalnom) linijom. Tu gde je geometrizam naglašen, tu gde je ustanovljen kompozicijski sklad, umetnica sugestivno priziva jedan racionalistički pristup svetu i vremenu u kome živimo... Možda kao svojevrsni »recept« za ponašanje u vremenu permanentne i večito transformišuće krize kojom smo obuhvaćeni tokom ove fatalne prekretnice vekova...
Na kraju valja zaključiti da, u svim upotrebljenim elementima crtanja, Gordana Mirkov insistira na autentičnom karakteru, te na ekspresivnoj i racionalističkoj delotvornosti »upotrebljenih« likovnih elemenata. Zbog toga njen kompleksni crtački opus poseduje svoju zasebnost, likovnu autentičnost i jedan osoben personalni karakter.
Sava Stepanov
Gordana Ana Mirkov (1947, Kragujevac). Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, a posle studija filozofije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, završava i likovni odsek Pedagoške akademije. Radila je kao novinar kulturne rubrike, a zatim i kao urednik izdanja za mlade u JEŽ-u, potom na mestu urednika štampanih izdanja PGR RTS-a. 1992. godine potpuno se posvećuje slikarstvu. Izlagala je samostalno i grupno u zemlji (Beograd, Niš, Novi Sad, Zrenjanin...) i inostranstvu (Izrael, Kipar, Španija, Japan...). Učesnik je likovnih kolonija u Ečki, Sićevu, Sopoćanima. Studijska višemesečna usavršavanja realizovala u Luvru, Metropolitenu, Pradu i Nacionalnoj Galeriji-Vašington. Dobitnik je Prve nagrade na XXIV izložbi crteža u Beogradu 2002. i Specijalnog priznanja na Bijenalu crteža na Malti 2005. Član je ULUS-a. |
Čertvrta Noć muzeja u Novom Sadu održaće se 15. maja od 18 do 2 časa posle ponoći. Više od 80 programa realizovaće se na 47 lokacija podeljenih u 6 gradskih zona. Ovogodišnja manifestacija u Novom Sadu…
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
