 Marina Abramović je potpisala ugovor s arhitektom Remom Kolhasom koji za nju treba da projektuje Centar za očuvanje umetnosti performansa u Hadsonu, Nujork. Svetska zvezda performansa je prošlog utorka u jednom klubu na Menhetnu ovo najavila prisutnim kolekcionarima otkrivši da će u tu svrhu nastojati da obezbedi osam miliona dolara.
Marina Abramović tokom performansa u njujorškom muzeju MoMA
Naime, Marina je pre četiri godine kupila nekadašnji teniski centar s namerom da ga pretvori u muzej i pozorište, međutim - drugi njeni projekti kao što je bila velika retrospektiva 2010. u Muzeju moderne u Njujorku usporili su pripreme za ovaj. U susretu s gradonačelnikom Hadsona Marina je izjavila da se zalaže za izgradnju hotela za umetnost svih vrsta i navijača.
U Marininom budućem muzeju posvećenom maratonskim komadima (višečasovnim performansima) gledaoci će sedeti na specijalnim stolicama na točkiće, imati pred sobom stolove na kojima će moći da obeduju, lampe... "Ako zaspu, odvešćemo ih na točkićima u spavaonicu teatra, a kada se probude i podignu ruku, vratićemo ih u gledalište", dodala je Marina.
Hadson je inače svetsko svratište umetnosti. Ima svoj sajam umetnosti, a čuven je po slikarskoj školi. Pošto Marinin centar bude izgrađen, studenti će učiti da razmišljaju o umetnosti po njenom metodu koji se oslanja na čuveni metod Stanislavskog namenjen teatru. "Studenti ne treba da brinu da li će svoje vreme potrošiti na pravi način, ja sam vraški dobar narator", obećala je Marina.
Rem Kolhas je holandski arhitekta i teoretičar, predavač na Harvardu, dobitnik Prickerove nagrade za 2000. (arhitektonski ekvivalent Nobelovoj). Njegovim imenom overeni su projekti nove zgrade Ambasade Holandije u Berlinu, enterijera modne kuće Prada u Njujorku, sedišta medijske kuće CCTV u Hongkongu, Nacionalne biblioteka u Sijetlu i zgrade vladinih objekata u Holandiji, medijske kuće u Pekingu, nove zgrade Ermitaža u Sankt Peterburgu, Kunsthauza u Roterdamu, Kuće muzike u Portu.
Kolhasovi stavovi: "Arhitekti nisu heroji koji projektuju zadivljujuće stvari"; "Ahitekti rade ono što drugi definišu"; "Politika i ekonomija imaju presudan uticaj na arhitekturu"; "Na Zapadu ljudi žele luksuz i lepotu, a za mene to nije uvek i definicija arhitekture. Arhitektura može biti jako siromašna. Arhitekture ima i u siromaštvu. Novac može biti neprijatelj arhitekture."
Izvor: Blic |
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2006.
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o…
