CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 02
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Terra 23
Terra 26
Digital Art 08
Digital Art 07

Sponzor rubrike
INFANT 2006: Danijel Babić - Slike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju. Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god.



Beskonačnost u lavirintu
Duško Domanović

Posmatrajući čoveka kao ono izvorno prirodno, kao najprirodniju prirodu, ali uvek u socijalno-urbanom kontekstu, u kontekstu izvan koga ni sam taj današnji čovek ne može, ne sme, niti ume postojati, Danijel Babić okosnicu svog slikarskog opusa gradi na jednom jedinom motivu - na pomenutoj isposredovanosti ljudske prirode - ali gotovo nikada se ne upuštajući u donošenje vrednosnih sudova, u moralisanja i patetisanja, niti u kakva svemudra i premudra pametovanja, drvljenja i naglabanja. Njegova slika - a svaki zaokružen opus, pa time i Babićev, da se videti kroz samo jednu, uistinu apstraktnu, no dovoljno reprezentativnu sliku - jeste upravo slika sveta koji sebi, da li ne želeći ili ne imajući hrabrosti, svejedno, ne postavlja večna pitanja otkud, kuda, zašto, čemu..., već jednostavno postoji, onako dečački postoji, ne tražeći tom postojanju niti prvi uzrok, niti poslednji razlog. Otuda i ta ispreplitanost i naizgled nasumična nagomilanost i nabacanost ideja, ovaploćena u junacima urbane-pop mitologije, koja unapred relativizuje i odbacuje svaku mogućnost da se Babićeva slikarska (za)misao odredi kao crna ili bela, pesimistička ili optimistička, mračna ili vedra. Babićeva slika ne nudi, a pogotovo ne nameće, nikakve definicije, određenja i rešenja, iz jednostavnog razloga što ni sam njegov svet niti je definisan, niti je određen, niti je rešen.

Njegov svet je svet mogućnosti, svet neograničenosti, najzad: svet beskonačnosti. Svet u kome mračni i pomračeni Hičkok egzistira ravnopravno sa Brus Lijem i Hendriksom, oko čijih glava svetački blistaju oreoli. Svet u kome sam umetnik, videći sebe kao Spajdermena, iznad glava vazda začuđenog ili sablažnjenog sveta, traži raspuklinu u vazduhu za koju će se uhvatiti, a koja stalno izmiče. Izmiče u istom onom, samo manje transparentnom Babićevom lavirintu, iz koga narečeni najprirodnije-prirodni čovek s početka priče uporno, ali, čini se, uzaludno pokušava da pronađe izlaz, iako je jedini izlaz već odavno, i bez njegove volje, i bez njegovog znanja, ucrtan, obeležen, nametnut.

Elem, pozajmljujući, ali ne i plagirajući, pomenute elemente, najsvojstvenije još uvek žilavoj pop-art tradiciji, Danijel Babić - uz crtački postupak često blizak stripu, ali još jasniji, glasniji i eksplicitniji, uz kolorit, ne toliko bogat koliko intenzivan, čist i nenapadno dopadljiv - oslikavajući onu neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost sveta, zapravo oslikava neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost samoga sebe.

Morison je davnih dana negde rekao: “Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju.” Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Ma koliko za sliku i slikara bio bitan sud onoga koji posmatra, na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god. Crno točeno? Naravno.


Danijel Babić (1967, Očauš - BiH). Završio srednju školu za grafički dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, diplomirao na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (odsek slikarstvo, 1995). Učestvovao je na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno izlagao 33 puta. Dobitnik specijalne nagrade za slikarstvo na 6. međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac 2000. Priznanje internet magazina sa savremenu likovnu umetnost Artmagazin (www.artmagazin.co.yu) dobio je za uspešno predstavljanje u 2003. godini.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 20. februara do 2. marta 2018. ...
ZRENJANIN. Narodni muzej Zrenjanin predstavlja od 31. marta do 20. aprila 2018. slike Tijane...
BEOGRAD. Francuski institut u Srbiji, distributerska kuća 2i Film i izdavačke kuće "Beli...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Galerija Kulturno informativnog centra, Skoplje (Makedonija). April 2006
Kada...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.
Zaista, jedna autentična Merc...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 13. februar 2010.
Bojana Knežević, Milica...
Savremena galerija, Zrenjanin. 22. septembar - 10. oktobar 2008.
Kao što su pre...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. April 2007.
Telo je metafora (često...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2001.
Iako su predstavljena dela produkt...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara S. I. Ščukina po prvi put je objedinjeno izložena u impozantnoj galeriji Fondation Louis Vuitton u Parizu (oktobar 2016 - mart 2017). Renome velikog…
Knjige i časopisi
  • ImageOkrugli sto Gradovi knjižare, Književni portret Dobroslava Smiljanića, dobitnika pesničke nagrade Branko Miljković za 2006. godinu i nova književnost u jesen čine sadržaj ove sveske koja nosi broj skromnog jubileja. Zanimljiva su dva akcenta u ovom…
Intervjui
  • ImageIma u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom