CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digatal Art 01
Noć muzeja 2012
Terra 25
Terra 17
Noć muzeja 2007
Terra 26
Terra 18

Sponzor rubrike
INFANT 2006: Danijel Babić - Slike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju. Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god.



Beskonačnost u lavirintu
Duško Domanović

Posmatrajući čoveka kao ono izvorno prirodno, kao najprirodniju prirodu, ali uvek u socijalno-urbanom kontekstu, u kontekstu izvan koga ni sam taj današnji čovek ne može, ne sme, niti ume postojati, Danijel Babić okosnicu svog slikarskog opusa gradi na jednom jedinom motivu - na pomenutoj isposredovanosti ljudske prirode - ali gotovo nikada se ne upuštajući u donošenje vrednosnih sudova, u moralisanja i patetisanja, niti u kakva svemudra i premudra pametovanja, drvljenja i naglabanja. Njegova slika - a svaki zaokružen opus, pa time i Babićev, da se videti kroz samo jednu, uistinu apstraktnu, no dovoljno reprezentativnu sliku - jeste upravo slika sveta koji sebi, da li ne želeći ili ne imajući hrabrosti, svejedno, ne postavlja večna pitanja otkud, kuda, zašto, čemu..., već jednostavno postoji, onako dečački postoji, ne tražeći tom postojanju niti prvi uzrok, niti poslednji razlog. Otuda i ta ispreplitanost i naizgled nasumična nagomilanost i nabacanost ideja, ovaploćena u junacima urbane-pop mitologije, koja unapred relativizuje i odbacuje svaku mogućnost da se Babićeva slikarska (za)misao odredi kao crna ili bela, pesimistička ili optimistička, mračna ili vedra. Babićeva slika ne nudi, a pogotovo ne nameće, nikakve definicije, određenja i rešenja, iz jednostavnog razloga što ni sam njegov svet niti je definisan, niti je određen, niti je rešen.

Njegov svet je svet mogućnosti, svet neograničenosti, najzad: svet beskonačnosti. Svet u kome mračni i pomračeni Hičkok egzistira ravnopravno sa Brus Lijem i Hendriksom, oko čijih glava svetački blistaju oreoli. Svet u kome sam umetnik, videći sebe kao Spajdermena, iznad glava vazda začuđenog ili sablažnjenog sveta, traži raspuklinu u vazduhu za koju će se uhvatiti, a koja stalno izmiče. Izmiče u istom onom, samo manje transparentnom Babićevom lavirintu, iz koga narečeni najprirodnije-prirodni čovek s početka priče uporno, ali, čini se, uzaludno pokušava da pronađe izlaz, iako je jedini izlaz već odavno, i bez njegove volje, i bez njegovog znanja, ucrtan, obeležen, nametnut.

Elem, pozajmljujući, ali ne i plagirajući, pomenute elemente, najsvojstvenije još uvek žilavoj pop-art tradiciji, Danijel Babić - uz crtački postupak često blizak stripu, ali još jasniji, glasniji i eksplicitniji, uz kolorit, ne toliko bogat koliko intenzivan, čist i nenapadno dopadljiv - oslikavajući onu neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost sveta, zapravo oslikava neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost samoga sebe.

Morison je davnih dana negde rekao: “Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju.” Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Ma koliko za sliku i slikara bio bitan sud onoga koji posmatra, na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god. Crno točeno? Naravno.


Danijel Babić (1967, Očauš - BiH). Završio srednju školu za grafički dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, diplomirao na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (odsek slikarstvo, 1995). Učestvovao je na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno izlagao 33 puta. Dobitnik specijalne nagrade za slikarstvo na 6. međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac 2000. Priznanje internet magazina sa savremenu likovnu umetnost Artmagazin (www.artmagazin.co.yu) dobio je za uspešno predstavljanje u 2003. godini.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Oficirski dom, predstavlja...
NOVI SAD. Međunarodni video festival "Fasada" u bugarskom gradu Plovdivu održava se od...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna...
Muzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Intervju
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i...
Knjige i časopisi
Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2007.
Ponekad, vidimo kako anonimne žene...
Mali likovni salon, Noci Sad. 2 - 15. jul 2010.
Takođe, opus Gige Đuragića moguće je...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart 2007. godine
Raduje nas ipak...
Muzej savremene umenosti Vojvodine, Novi Sad. Avgust - septembar 2007.
Umetnička praksa...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Saša Pančić doista prima svoj...
Daegu (Republika Koreja). Januar 2006.
U južnokorejskom gradu Daegu-u, trećem po...
Poklon-zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15. jun - 10. jul 2010.
U utorak 15. juna...
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2004.
    "Dopada mi se što je prostor veliki tako da mogu da uradim veliku skulpturu. Nama vajarima često neodgovarajući prostor predstavlja problem, jer je i format uslovljen prostorom. Sada,…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageEdvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom