CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2013
Terra 17
Terra 18
Noć muzeja 2012
Digital Art 08
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2010

INFANT 2006: Danijel Babić - Slike Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju. Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god.



Beskonačnost u lavirintu
Duško Domanović

Posmatrajući čoveka kao ono izvorno prirodno, kao najprirodniju prirodu, ali uvek u socijalno-urbanom kontekstu, u kontekstu izvan koga ni sam taj današnji čovek ne može, ne sme, niti ume postojati, Danijel Babić okosnicu svog slikarskog opusa gradi na jednom jedinom motivu - na pomenutoj isposredovanosti ljudske prirode - ali gotovo nikada se ne upuštajući u donošenje vrednosnih sudova, u moralisanja i patetisanja, niti u kakva svemudra i premudra pametovanja, drvljenja i naglabanja. Njegova slika - a svaki zaokružen opus, pa time i Babićev, da se videti kroz samo jednu, uistinu apstraktnu, no dovoljno reprezentativnu sliku - jeste upravo slika sveta koji sebi, da li ne želeći ili ne imajući hrabrosti, svejedno, ne postavlja večna pitanja otkud, kuda, zašto, čemu..., već jednostavno postoji, onako dečački postoji, ne tražeći tom postojanju niti prvi uzrok, niti poslednji razlog. Otuda i ta ispreplitanost i naizgled nasumična nagomilanost i nabacanost ideja, ovaploćena u junacima urbane-pop mitologije, koja unapred relativizuje i odbacuje svaku mogućnost da se Babićeva slikarska (za)misao odredi kao crna ili bela, pesimistička ili optimistička, mračna ili vedra. Babićeva slika ne nudi, a pogotovo ne nameće, nikakve definicije, određenja i rešenja, iz jednostavnog razloga što ni sam njegov svet niti je definisan, niti je određen, niti je rešen.

Njegov svet je svet mogućnosti, svet neograničenosti, najzad: svet beskonačnosti. Svet u kome mračni i pomračeni Hičkok egzistira ravnopravno sa Brus Lijem i Hendriksom, oko čijih glava svetački blistaju oreoli. Svet u kome sam umetnik, videći sebe kao Spajdermena, iznad glava vazda začuđenog ili sablažnjenog sveta, traži raspuklinu u vazduhu za koju će se uhvatiti, a koja stalno izmiče. Izmiče u istom onom, samo manje transparentnom Babićevom lavirintu, iz koga narečeni najprirodnije-prirodni čovek s početka priče uporno, ali, čini se, uzaludno pokušava da pronađe izlaz, iako je jedini izlaz već odavno, i bez njegove volje, i bez njegovog znanja, ucrtan, obeležen, nametnut.

Elem, pozajmljujući, ali ne i plagirajući, pomenute elemente, najsvojstvenije još uvek žilavoj pop-art tradiciji, Danijel Babić - uz crtački postupak često blizak stripu, ali još jasniji, glasniji i eksplicitniji, uz kolorit, ne toliko bogat koliko intenzivan, čist i nenapadno dopadljiv - oslikavajući onu neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost sveta, zapravo oslikava neodređenost, neuokvirenost i beskonačnost samoga sebe.

Morison je davnih dana negde rekao: “Prava umetnost ne govori ništa. Samo otvara sva vrata. Možeš da prođeš kroz ona koja ti najviše odgovaraju.” Ko uspe da prođe neka sudi o tome koliko je Babićeva umetnost umetnost. Ili, korak dalje, koliko je prava umetnost. Uostalom, koga je za to briga?! Ma koliko za sliku i slikara bio bitan sud onoga koji posmatra, na kraju se, ipak, sve svede na umetnikov lični izbor. Kako god. Crno točeno? Naravno.


Danijel Babić (1967, Očauš - BiH). Završio srednju školu za grafički dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, diplomirao na Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu (odsek slikarstvo, 1995). Učestvovao je na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno izlagao 33 puta. Dobitnik specijalne nagrade za slikarstvo na 6. međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac 2000. Priznanje internet magazina sa savremenu likovnu umetnost Artmagazin (www.artmagazin.co.yu) dobio je za uspešno predstavljanje u 2003. godini.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Galerija ULUS predstavlja od 9. do 23. februara 2017. slike Marka Kusmuka (1985, ...
ZAGREB. Galerija Ericsson predstavlja od 21. februara do 14. marta 2017. izložbu Dragana...
U martu 2017. godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je svoje...
BEOGRAD. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda predstavlja od 9. februara do 9. marta 2017....
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. April 2007.
Telo je metafora (često...
Mali likovni salon, Novi Sad. Decembar 2005.
Slučaj da tri autorke izlažu zajedno nije...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Mart 2008.
Čini se da je Agošton Lorant vrlo...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Bez obzira na širok opseg...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj - jun 2008.
U radovima na gornjem...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Rad se sastoji od 9 spaljenih...
MP_art café galerija, Maj - jun 2007.
Izložba PRVA GODINA...
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom