Ciklus novih slika već svojim poetizovanim naslovom "Ti, linija i ja" naglašava idejni koncept rada u kojem prividna lakoća igre reči dodiruje mnogo dublje i suštinske duhovne supstrate. U ovoj svojevrsnoj igri autorefleksivne vizuelne naracije dominira tok kojom se potencira i ispituje značenje reči u njihovim dvojezičnim projekcijama - ljubav-love, nada-hope, osmeh-smile, ti i ja-you and me; reči dominiraju belinom platna podsećajući na znalačko grafičko dizajniranje čitljivih poruka. Nesumnjivo, Marijeta Sidovski ima svoje uzore a u ovim platnima bliska je estetici američke umetnice Barbare Kriger, u čijem radu je očit angažovan autorski koncept značenja i odnosa reč-slika, često blisko pravom grafičkom dizajnu.

"Predmetnost nestaje... I reči koje egzistiraju na nivou Logosa polako nestaju... Ostaje priča koja treba da se ispriča, sa čisto belog, skoro maljevički rešenog platna, od slova koji se jedva naziru, do nagoveštenih “anđeoskih” pera (kao prisustva bezvremenih duhovnih bića, krilatih, melanholičnih  čuvara našig zbunjenih bića), od eksera i metalnih nitni kao ostataka predmetnosti nasuprot duhovnosti. Slike Marijete Sidovski nose humanističku poruku koja slavi postojanje emocija i spoznaju o apsolutnoj ljubavi, slave momente prepoznavanja u besmislenoj gužvi i (ponovno) povezivanje razdvojenih platonovskih dve polovine u jednu..." (iz predgovora Maje Čankulovske Mihajlovske)