CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Digital Art 06
Terra 26
Digital Art 08
Noć muzeja 2007

Petar Ćurčić - Razgovarao: Duško Domanović Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije umetnosti, u zgradi koja je ovoj nameni privedena zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku Novog Sada, Dušku Ilijeviću. Za više od četiri decenije umetničkog rada, Petar Ćurčić je, uprkos nedostatku formalnog umetničkog obrazovanja, uspeo da se na likovnoj sceni pozicionira kao jedan od najpriznatijih novosadskih umetnika, a koji su u Likovnom krugu ponikli.

Image

 Image

Intervju je urađen povodom obeležavanja šezdeset godina od osnivanja kolonije umetnika na Petrovaradinskoj tvrđavi "Likovni krug".

Na poziv "Likovnog kruga", Art magazin je prihvatio da bude medijski prijatelj obeležavanja ovog značajnog jubileja objavljivanjem serije razgovora sa značajnim umetnicima "Likovnog kruga".
Rođen je 1938. u Novom Sadu, gde je diplomirao književnost na Filozofskom fakultetu, a na studijama istorije umetnosti stigao je do diplomskog ispita, koji nikada nije položio, uvidevši, kako kaže, «besmislenost» takvog poduhvata. Iste godine kada se na Tvrđavu doselio izlagao je na Oktobarskom salonu u Beogradu, što mu je bilo prvo javno pojavljivanje kao umetniku. Izlagao je na više desetina samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a za svoj rad je dobio brojne ugledne umetničke nagrade i priznanja. Ipak, i danas za sebe kaže da nema burnu biografiju, te da je njegov osnovni poziv u životu da sedi, slika i pravi izložbe.

Petar Ćurčić: To je osnovni poziv svakog umetnika. Danas je to, nažalost, dosta nepopularno i demode. Danas je tako sve što ne miriše na kobasicijadu i na Exit, potisnuto je sve što nije spektakl i što nije u duhu tih estradnih događanja. Kultura nam je na najnižem nivou, bar tako se čini. Nadam se da niži ne postoji, videćemo.

Art magazin: Može li se ta degradacija kulture čitati, između ostalog, i kroz odnos grada i ostalih institucija prema Likovnom krugu i umetnicima koji ga čine?

Petar Ćurčić: Naravno da može. Gradske vlasti, koje ovim ateljeima raspolažu, nemaju pojma šta je kultura. Nemaju ni ljude ni mogućnosti da nas konzumiraju kao jedan specifičan deo kulture koja je ovde ukorenjena i vrlo vidna. Tretiraju nas kao neke kasape, a ateljee smatraju lokalima iz kojih treba da vuku prihode. Tamo nema kompetentnog čoveka koji može da vodi računa o jednom zdanju koje je kulturno-istorijski spomenik i koje pretenduje na to da uđe pod zaštitu UNESCO-a. Po dvadeset godina nas ne gleda niko. Onda najedanput dođe neka garnitura koja se stušti na ateljee, pa traže od nas da nešto potpisujemo. Ali oni nemaju jasnu koncepciju, nikad nisu znali šta zapravo hoće, nikad se jasno nismo dogovorili. Sad su digli ruke od nas zbog izbora, neće da talasaju. Kad dođe nova garnitura, onda sledi nova navala. Tužno je što smo mi u situaciji da se branimo, da branimo opstanak, da branimo jedan segment kulture od ljudi koji se ponašaju kao neandertalci.

Art magazin:
U čemu je, prema vašem mišljenju, zasluga Likovnog kruga, i zbog čega takva kolonija treba da opstane?

Petar Ćurčić: Likovni krug je dobar pre svega zato što čini artikulisanim ovaj naš boravak ovde. Ono što treba stvarno uraditi jeste od strane grada odrediti jlude koji će voditi računa o tome ko i šta ovde radi, šta se dešava sa ateljeima, sa pokojnicima. Ima nekoliko umetnika koji su pokojni, a njihovi ateljei su prodati. Niko o tome ne vodi računa. Kad je sve gotovo, odlučuju se da navodno prave red, pa prave drastične rezove, bez ikakvog kriterijuma i bez ikakvog smisla. A mi smo izlagali na mnogo izložbi u inostranstvu, imali stalne veze sa mnogim zemljama, za nas se zna u čitavoj Evropi. Likovna kolonija koja intenzivno radi više od pola veka je već samim tim velika.  Koliko tu ima velikih ili malih umetnika, to uopšte nije bitno. Bitno je da se tu odvija likovni život, da je to centar likovnog života. Koliko ja znam, ovakvo nešto ne postoji u čitavoj Evropi. A mi ovde moramo da imamo advokate da bismo se branili od nekih diletanata, koji jedino znaju kako i od koga treba iskamčiti pare. Ono što je sigurno to je da Likovni krug apsolutno zavređuje da opstane. Dovoljno je imati nekoliko ljudi koji mogu da nam se posvete, a ne samo s vremena na vreme slati nekoga da nam premerava ateljee, kako bi znali koliko da nam naplate. Dakle, nije upitna vrednost svega ovoga, već samo postojanje svesti o toj vrednosti.

Art magazin: Da se vratimo na priču o umetnosti i o vašem umetničkom radu. Da li vam je nekada zasmetala i otežavala put činjenica da nemate akademsko umetničko obrazovanje?

Petar Ćurčić: Ja sam hteo da idem na akademiju, ali nisam mogao, trebalo je platiti. U ono vreme je najbliža akademija bila u Beogradu. Tu nisam prošao, a za dalje je trebalo neko da me izdržava, što meni tada nije bilo omogućeno. A ja sam počeo da crtam i slikam od malena. Vaspitavao sam se najvećim delom na delima starih majstora. U početku, kad sam bio baš mlad, još kao gimnazijalac, počeo sam da gledam, da kupujem, iako nije bilo da se kupi gotovo ništa. I ono što je bilo to su bile jadne reprodukcije. Kasnije je već bilo boljih. Gledao sam te reprodukcije i mnogo crtao. Uz to, pročitao sam sve što je napisano o likovnoj umetnosti na našem jeziku u to vreme. Tako sam samog sebe obrazovao. Odlazio sam i kod nekih slikara, što je bilo sa promenljivom srećom. Od nekih sam imao dobru podršku, više od beogradskih nego od novosadskih slikara. Onda me prijateljica nagovorila da konkurišem za Oktobarski salon u Beogradu. Uramio sam dva crteža, poslao i prošao na konkursu, što mi je bilo prvo izlaganje u životu. Niko nije postavljao akademsko obrazovanje kao uslov, gledalo se samo delo. Istina da mi je ponekad smetalo to što nisam završio akademiju i što nisam bio u tim krugovima. Ali, s druge strane, meni je više od toga prijalo da budem sam u onome što radim, da budem solista. I takav sam uvek i bio.

Art magazin: Da li vam je to što niste završili akademiju možda i pomoglo s neke strane, budući da vam je ostavljalo više prostora da se razvijate bez tuđih uticaja i da gradite svoj autentičan pristup umetnosti.

Petar Ćurčić: Ja nisam ni znao za taj svoj pristup, dok nisam prvi put izlagao. Onda se videlo da imam svoj autentičan svet i izraz. Ono što je najdragocenije je da sam uvek imao svoj rukopis, i taj rukopis je bio prepoznatljiv, bez obzira na to da li se to nekome sviđalo ili ne. To je bio moj svet. Probao sam razne stvari u slikarstvu, razne tehnike, pristupe, načine, kombinovane tehnike. Nešto je uspevalo, nešto nije, ali sam zahvaljujući svemu tome gradio sebe na jedan način koji je samo moj, iako često naporan. Ja spadam u one ljude koji ne rade ni lako ni brzo. To je prosto tako. Ima i drugačijih umetnika. Ja sam išao po likovnim kolonijama, gde sam gledao ljude koji slikaju s takvom rutinom i lakoćom, da je to divota gledati, kako za čas ispadne gotova slika. Ja to nisam imao. Možda zato što sam jako samokritičan i nikad mi se do kraja ne dopadne to što uradim.

Art magazin: Uprkos nedostatku akademije, završili ste književnost, a na istoriji umetnosti stigli do diplomskog, što vam daje jedno drugačije i možda šire obrazovanje od umetnika koji su se obrazovali samo na akademijama. Koliko je, zapravo, prema vašem mišljenju, za umetnika važno da ima i znanje koje ne podrazumeva samo znanje stečeno na likovnim akademijama?

Petar Ćurčić: Ne verujem u neobrazovane umetnike. Postoje izuzeci, kao što je bio pokojni Ilija Bosilj. On je bio seljak čovek, ali je imao jednu jaku viziju koju je stalno sprovodio. Naravno, i on je dosta čitao, to znam, i znao je mnogo toga. Ne verujem u čoveka koji živi na novinama i na nekim dnevnim igrarijama.

Art magazin:
A da li je, i koliko, ipak bitan taj dnevni i društveni momenat za umetničko stvaranje? Utiče li on na vaše slikarstvo?

Petar Ćurčić:
Taj društveni momenat ne može da ne utiče na čoveka. Ali nemam potrebu da kroz sliku komentarišem događaj, dnevni ili istorijski. Jednostavno, ne verujem u učinkovitost tog posla. Ni Pikasova «Gernika» nije ništa promenila u istoriji sveta. Promenila je u umetnosti, ali u istoriji ništa. Nijedan veliki slikarski spektakl nije promenio ništa. Kao što ne menja ni ovo danas što se radi. Ne vidim čemu, recimo, gaziti predsednikove slike i to predstavljati kao neki umetnički čin koji može nešto da promeni.

Art magazin: Šta vas onda goni u umetnosti, ukoliko kažete da je ona nemoćna da išta promeni u svetu?

Petar Ćurčić: Ja vijam svoje fantome. Meni se pojavi slika i ja je pratim. Nekad se pojavi pa je izgubim, ali tu negde tinja, živi, onda se kasnije ređaju stvari. To je jedan unutarnji proces. Ono što je prava drama u umetnosti, to je materijalizacija, realizacija. Možete zamišljati šta god hoćete, ali to ostvariti, pretvoriti u boju, u liniju, ili u ton, zvuk, svejedno, to je nešto drugo. To postvarivanje je prava, velika drama, napraviti od toga stvar, predmet, nešto što će živeti izvan vas, izvan vaše svesti.

Art magazin:
A da li tu dramu realizujete svesno, može li se ona racionalno kanalisati?

Petar Ćurčić:
Sasvim je sigurno da se ne može kanalisati na potpuno svestan način. To dolazi na kraju, kad je bitka završena, kad je sve tu. Onda se vidi šta može, a šta ne može da prođe, da li je to uopšte dobro, ili treba premazati pa početi sve ponovo. Svako od nas ima neku svoju ličnu dramu i način na koji je ostvaruje. To je ono što umetnost jeste. Ona je u osnovi potiranje vremena. U umetnosti nema zastarelih stvari.

Art magazin: Imate li potrebu da sebi tumačite sopstveno delo nakon što je nastalo, da pokušavate to nesvesno da prevedete na jedan racionalan jezik?

Petar Ćurčić: Naknadan dijalog sa delom sigurno postoji. Ali, nisu to nikakve monodrame, to je jedan nemušti proces, koji je stalno prisutan.

Art magazin: Može li kritika u taj dijalog stupiti? Koliko kritika daleko može da dopre u tumačenju umetničkog dela?

Petar Ćurčić:
Ne može daleko, očigledno. Mi smo sad svedoci da je taj verbalni momenat preplavio sve komponente koje sadrži umetničko delo. Ljudi koji pišu i govore o umetnosti postali su na neki način krmanoši. Oni određuju šta je umetnost, a šta nije. Ne može tako. To je apsolutno obrnut proces. Govorenje o umetnosti, od te prateće pojave, postalo je glavni element svega. Kritičari određuju šta će biti umetnost. I Novosadski salon, koji je postao groblje, je rezultat mozganja nekih teoretičara, to je njihov proizvod. Pa onda to izmišljanje koncepta kao umetnosti. A konceptu fali upravo angažovanje celog ljudskog bića. Jer umetnost stvara i ruka. Postoji mudrost ruke, ruka ima sopstvenu veštinu i sopstveni pokret, kojima vuče liniju. Šta mi se u tom trenutku priviđa? Šta sam hteo i gde sam u tom trenutku od toga što sam hteo? Kako mu prići? To je živ proces, u kome moram ceo da učestvujem, sa svešću, sa podsvešću, sa svim mogućim sadržajima koji u meni postoje.

Art magazin:
Koliko za vas umetnički rad predstavlja zadovoljstvo, a koliko napor? Postoji li balans između onoga što dajete i onoga što vam se kroz delo kao rezultat vraća?

Petar Ćurčić:
Slikar je čovek koji to mora da radi. To nije odmor, to nije hobi. Postoji snažan unutarnji poriv da se to radi. Mislim da su moje kolege dobrim delom takvi ljudi. Postoji neko zadovoljstvo kad je delo gotovo, naravno. To je neka vrsta oslobođenja, rasterećenja. Mada, postoje mnoge slike koje se stalno iznova vraćaju, koje nikad nisu gotove i kojima se stalno iznova mora prilaziti.

Art magazin:
S obzirom na to da stvarate već nekoliko decenija, verujete li da ste potpuno definisani kao umetnik, ili se još uvek tražite?

Petar Ćurčić: Ono što je jedino definisano kod mene to je potreba za slikanjem. A da li sam ja kao slikar potpun, to ne znam. Ne znam ni da li ću sutra raditi nešto drugačije. Ne mogu ja sebe da programiram unapred. Ono što ću uraditi, to ću tek uraditi. Za sada je to tek na nivou skica i beleški, a kad ga realizujem biće to ono što mora biti, a na šta sada jednostavno ne mogu da utičem, ni da ga planiram.

 

Comments 

 
0 # nada 2013-10-10 18:04
Mnogi su govorili o umetnosti ali nisu stvorili ono što ste Vi.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Iz kalendara art događaja
26.03.2017 - 01.11.2017 | 13.00
Olja Ivanjicki - Slike, skulpture, moda, arhitektura...
20.04.2017 - 01.09.2017 | 20.00
Nikola Antonov - Skulpture
11.05.2017 - 31.08.2017 | 19.00
Umetnici, akademici iz kolekcije Pavla Beljanskog
09.06.2017 - 31.08.2017 | 20.00
Odnosi francuskog i srpskog intimizma
01.07.2017 - 31.08.2017 | 20.00
Dela u drvetu - Grupna izložba

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti predstavlja izložbu "Ćutanje kamena" od 26. januara...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i Nacionalni savet...
BEOGRAD. Centar Za Grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu predstavlja od 10. do 22. ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Podržite Art magazin

Pretplatom / donacijom putem PayPal servisa omogućujete da Art magazin nastavi sa uspešnim radom. Hvala!

Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar 2006.
Sve te antičke figure na neki način...
Mali likovni salon, Novi Sad. 20. april - 12. maj 2011.
Ako se oslobodimo predrasuda i...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Iza blagog lika i likovno...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageGalerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović…
Knjige i časopisi
  • ImageMonografija "Omnia tempus habent - Čedomir Vasić" za koju je tekstove pisala Gordana Stanišić, istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja u Beogradu, a knjigu je u ediciji umetničkih monografija objavila Fondacija Vujučić kolekcija, krajem 2014, prati…
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom