CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 07
Digital Art 06
Terra 28
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2007
Terra 17
Noć muzeja 2009

Sponzor rubrike
Edgar Dega, izložba aktova u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageIako su neke od tema koje je francuski impresionista Edgar Dega (1834-1917) često ponavljao (poput baleta, konjičkih trka, portreta) istraživane i predstavljene do detalja, akt - koji ima jednako važno mesto u umetnikovom opusu - nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje. Zato su Džordž T. M. Šeklford iz Muzeja lepih umetnosti u Bostonu i Gzavije Re iz Muzeja Orsej organizovali izložbu "Dega i aktovi", koja je u Parizu otvorena do 1. jula 2012.Image

Image

"Izložba istražuje kako je Dega koristio sve ekspresivne mogućnosti ljudskog tela", kaže Šeklford. "Možemo pratiti kako je lična vizija nagog tela uticala na njegovo shvatanje modernizma i kako je napustio klasičnu istorijsku formu u korist figure viđene u njenom vremenu i okruženju, bilo da je upletena u šokantno putene radnje ili da se češlja. Ako ljudi misle da je Dega slikao samo balerine, onda nisu obratili dovoljno pažnje. Ženski akt je bilo njegovo polje istinske inspiracije."

Od slika i skica zasnovanih na klasičnoj antici i delima velikih majstora, preko prve istorijske kompozicije ("Mladi Spartanci vežbaju"), do poslednjeg pokušaja akademskog stila ("Ratne scene u srednjem veku"), uočljivo je kako se Dega postepeno oslobađao stega tradicije i kretao ka realizmu. Konačni raskid sa idealizacijom ljudske figure vidljiv je na serijalu monotipija iz bordela koje, zbog svoje eksplicitnosti, dugo nisu smele da budu izlagane u javnosti (što umetniku nikada i nije bila namera).

Image

Degaove radnice su jedre i neuredne, s crnim maljama između butina (ni Mane se čak nije usuđivao da ode tako daleko). One uživaju u seksu među sobom ili same sa sobom, a kada zajedno spopadnu stidljivu mušteriju, kao u "Ozbiljnom klijentu", nagoveštavaju dolazak Pikasovih predatorskih "Gospođica iz Avinjona".

Kustosi se nisu trudili da ulepšavaju sliku o umetniku koji je, prema svemu poznatom, bio nezgodna i osobena ličnost - pratila ga je reputacija antisemite i ženomrsca koji je, navodno, čitav život proveo u celibatu. Za raziku od prijatelja Eduara Manea, koji je obožavao žene (i one njega), Degaov odnos sa suprotnim polom je teško okarakterisati.

Privatno se družio s feministkinjama i podržavao je koleginice (naročito Meri Kasat), ali uprkos tome, mnogi se i dalje pitaju da li je voleo žene. Posle ove izložbe shvatiće da jeste; i ne samo njihova tela. Jer neko ko provede život crtajući i slikajući žene u njihovim najintimnijim situacijama mora da poseduje dubinu i saosećajnost, a ne brutalnost koju su mnogi spremni da mu prišiju.

Iako izložba odiše erotikom, Dega nije pornograf uprkos njegovoj upornoj nezainteresovanosti za ženska lica i prikazivanju aktova mahom s leđa. Uvek je gasio vatrene nalete intimnosti koje su njegove slike provocirale - tako što bi vas uvukao unutra, a onda vas držao na sigurnoj udaljenosti.

U poznim godinama umetnikov vid je drastično oslabio. Dodir mu je postao važniji, što se vidi u češćem pribegavanju skultpuri i pastelima koji su zbog mekoće prikazivanja bili naročito pogodni za predstavljanje svetle puti.

Organizatori izožbe naročito su ponosni na to što su, uprkos krhkosti pastela i njegovoj osetljivosti na svetlo, uspeli da ponovo spoje dve verzije "Kupanja u legenu" iz 1886, remek-dela ove tehnike koja su jedini put bila izložena zajedno na poslednjoj izložbi impresionista.

Uzvor: Blic

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
ZAGREB. Galerija Prica u Samoboru predstavlja od 5. septembra do 8. oktobra 2017. četvrti...
POREČ. Galerija Zuccato predstavlja od 6. do 29. jula 2017. slike Radomira Damnjanovića Damnjana....
NOVI SAD. 21. Godišnja izložba Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave "Likovni...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu

 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - arpirl 2007.
Predrag Inić (1970,...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 4 - 23. jul 2011.
U gotovo celokupnom mom stvaralačkom...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. februar - 15. mart 2011.
"Od...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Septembar 2007.
"Anders al simmer -...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. april 2009.
U izloženom ciklusu akvarela situirane...
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15 - 30. septembar...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Bez obzira na širok opseg...
Reportaže
  • ImagePARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji l’Orangerie 12. decembra 2016. i trajaće do 28. januara 2017. Izložbu je otvorio gradonačelnik…
Knjige i časopisi
  • ImageRečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, tom I, koji obuhvata pojmove i termine od slova A pa sve do Đ, ostvario je autorski tim najeminentnijih srpskih stručnjaka, pod rukovodstvom akademika Milana Lojanice. Između tri osnovna težišta:…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom