CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Videomedeja 19
Noć muzeja 2011
Videomedeja 11
Videomedeja 24
Digital Art 05
Terra 17

Sponzor rubrike
Edgar Dega, izložba aktova u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageIako su neke od tema koje je francuski impresionista Edgar Dega (1834-1917) često ponavljao (poput baleta, konjičkih trka, portreta) istraživane i predstavljene do detalja, akt - koji ima jednako važno mesto u umetnikovom opusu - nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje. Zato su Džordž T. M. Šeklford iz Muzeja lepih umetnosti u Bostonu i Gzavije Re iz Muzeja Orsej organizovali izložbu "Dega i aktovi", koja je u Parizu otvorena do 1. jula 2012.Image

Image

"Izložba istražuje kako je Dega koristio sve ekspresivne mogućnosti ljudskog tela", kaže Šeklford. "Možemo pratiti kako je lična vizija nagog tela uticala na njegovo shvatanje modernizma i kako je napustio klasičnu istorijsku formu u korist figure viđene u njenom vremenu i okruženju, bilo da je upletena u šokantno putene radnje ili da se češlja. Ako ljudi misle da je Dega slikao samo balerine, onda nisu obratili dovoljno pažnje. Ženski akt je bilo njegovo polje istinske inspiracije."

Od slika i skica zasnovanih na klasičnoj antici i delima velikih majstora, preko prve istorijske kompozicije ("Mladi Spartanci vežbaju"), do poslednjeg pokušaja akademskog stila ("Ratne scene u srednjem veku"), uočljivo je kako se Dega postepeno oslobađao stega tradicije i kretao ka realizmu. Konačni raskid sa idealizacijom ljudske figure vidljiv je na serijalu monotipija iz bordela koje, zbog svoje eksplicitnosti, dugo nisu smele da budu izlagane u javnosti (što umetniku nikada i nije bila namera).

Image

Degaove radnice su jedre i neuredne, s crnim maljama između butina (ni Mane se čak nije usuđivao da ode tako daleko). One uživaju u seksu među sobom ili same sa sobom, a kada zajedno spopadnu stidljivu mušteriju, kao u "Ozbiljnom klijentu", nagoveštavaju dolazak Pikasovih predatorskih "Gospođica iz Avinjona".

Kustosi se nisu trudili da ulepšavaju sliku o umetniku koji je, prema svemu poznatom, bio nezgodna i osobena ličnost - pratila ga je reputacija antisemite i ženomrsca koji je, navodno, čitav život proveo u celibatu. Za raziku od prijatelja Eduara Manea, koji je obožavao žene (i one njega), Degaov odnos sa suprotnim polom je teško okarakterisati.

Privatno se družio s feministkinjama i podržavao je koleginice (naročito Meri Kasat), ali uprkos tome, mnogi se i dalje pitaju da li je voleo žene. Posle ove izložbe shvatiće da jeste; i ne samo njihova tela. Jer neko ko provede život crtajući i slikajući žene u njihovim najintimnijim situacijama mora da poseduje dubinu i saosećajnost, a ne brutalnost koju su mnogi spremni da mu prišiju.

Iako izložba odiše erotikom, Dega nije pornograf uprkos njegovoj upornoj nezainteresovanosti za ženska lica i prikazivanju aktova mahom s leđa. Uvek je gasio vatrene nalete intimnosti koje su njegove slike provocirale - tako što bi vas uvukao unutra, a onda vas držao na sigurnoj udaljenosti.

U poznim godinama umetnikov vid je drastično oslabio. Dodir mu je postao važniji, što se vidi u češćem pribegavanju skultpuri i pastelima koji su zbog mekoće prikazivanja bili naročito pogodni za predstavljanje svetle puti.

Organizatori izožbe naročito su ponosni na to što su, uprkos krhkosti pastela i njegovoj osetljivosti na svetlo, uspeli da ponovo spoje dve verzije "Kupanja u legenu" iz 1886, remek-dela ove tehnike koja su jedini put bila izložena zajedno na poslednjoj izložbi impresionista.

Uzvor: Blic

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
SUBOTICA. Multimedijalnu izložbu umetnice Korine Gubik "Same Different" čini više ciklusa radova. U njenom  umetničkom...
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša Šobajića (1945, Beograd). Završio je Likovnu...
BEOGRAD. Šobajić je završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1970, a dve godine kasnije odlazi u Pariz. Od 2005. je predavao na...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
MILANO. Kako predstaviti uspeh? Posebno mladog čoveka. Izgleda da je naše društvo tako uređeno da neko uvek mora da bude etiketiran. Da...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
"Život je kompozicija različitih tonova i ritmova koja nas vodi u vrtlog radoznalosti, ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović i...
Knjige i časopisi
Trotomna knjiga "Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek" zamišljena je kao razrađena  problemska, analitička, kritička, pregledna i komparativna zbirka studija o umetnostima dvadesetog veka u Srbiji, sa jasnim referencama ...
Intervju
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom