Na prvi pogled litografije Sanje Žigić ukazuju na vrlo vešto estetizovane radove u kojima boje, međusobni odnosi boja, linija, kompozicija, potez ... dominiraju i govore o poštovanju osnovnih načela umetničkih disciplina koja nalažu da umetnost mora da bude skladna i lepa. Crtež, kao i boja, je glavni nosilac kompozicije koji sugeriše na osećaj haotičnosti, čak i u prisustvu geometrizacije i svedenosti. Igra bojom i crtežom vodi do novih kompozicionih vrednosti i simboličke samostalnosti koji su takođe vidljivi i na zasebnim odeocima (celinama) na grafici. Kompozicijski sklad i haos se neprestano smenjuju pred očima publike i na taj način vizuelno-estetska igra nikad ne staje.

No u moru estetizovanih komponenti i elemenata se vešto krije vizuelni element koji kroz svoje simboličko tumačenje daje litografijama Sanje Žigić i onu drugu, sadržinsku, dimenziju. Iako na prvi pogled (upravo zbog vizuelno-estetske dominacije)  grafike Sanje Žigić ukazuju na l'art pour l'art  pristup, tek posle malo dužeg sagledavanja i razmatranja, prethodno spomenuti simbolički element preuzima ulogu dominantnosti na grafici i sadržaj postaje primaran. Simbolički element o kojem se radi jesu zubi a sadržinsko tumačenje je društveno – socijalno. Simboli (zubi), iako konkretni mogu da se tumače/čitaju na više načina što publici pruža višestruke interpretacije i poruke. Na kraju se sa sigurnoscu moze tvrditi da grafike Sanje Žigić pružaju estetsko jedinstvo u haosu boje i crteža kao i bogat spektar tematskih i konceptualnih idejnih sadržaja.