CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2012
Digital Art 09
Digital Art 05
Terra 18
Digital Art 02
Terra 25
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Marija Janković - Staro sajmište, fotografije Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageSavremena galerija, Zrenjanin. 2 – 20. аpril 2012.
Kroz 31 fotogrаfiju u boji isprаćenu odlomcimа iz svedočenjа kojа fotogrаfiju inspirišu, Mаrijа Jаnković predstаvljа istorijski dogаđаj, holokаust u logoru nа Stаrom Sаjmištu. Nа fotogrаfijаmа se nаlаze reciklirаne lutke i one kupljene nа buvljаcimа, kаo kopije čovekа, pokušаvаjući dа rekonstruišu scene koje su se tаmo desile, sа nаmernim disproporcijаmа među svim simbolimа koji su uključeni u izgrаdnju što preciznije istorijske rekonstrukcije.Image
ImageImageImageImageImageImage

U periodu od decembra 1941. godine do marta 1942. godine oko 6.000 Jevreja, uglavnom žena i dece, dovedeno je u logor Staro sajmište, koji je tada nosio službeni naziv Jevrejski logor Zemun, jedini koncentracioni logor sa rasnim imenom. Već na proleće gotovo svi su ubijeni. Ugušeni su gasom iz motora posebno pravljenog kamiona koji ih je kroz centar grada odvozio do Jajinaca. Srbija je bila prva zemlja koju su nacisti proglasili za "Judenfrei" – očišćenu od Jevreja. Nakon odvođenja Jevreja, logor dobija naziv Prihvatni logor Zemun, odnosno postaje koncentracioni logor. U ovaj logor je zatim internirano oko 32.000 ljudi gde je život izgubilo oko 10.000. Sve to se dešavalo pred očima stanovnika Beograda[1].

Kroz 31 fotografiju u boji Marija Janković predstavlja nemile istorijske događaje koji su se odigravali na ulicama Beograda i u logoru na Starom sajmištu. Svaka fotografija je ispraćena tekstom, odnosno delovima primarnih dokumenata u rekonstrukciji istorije, svedočenja preživelih i tajno poslata pisma zatočenika. Na fotografijama se nalaze reciklirane lutke i one kupljene na buvljacima, kao kopije čoveka,  pokušavajući da rekonstruišu scene koje su se tamo desile, sa namernim disproporcijama među svim simbolima koji su uključeni u izgradnju istorijske rekonstrukcije. Ponovo upotrebljene stvari za ponovno odigravanje događaja. Jedino nemačke vojnike predstavljaju nove lutke, kao što su bili nešto novo kada su stigli u okupirani Beograd.

Očigledno privatne istorije pojedinca, njihove najiskrenije i najintimnije misli, na fotografijama Marije Janković predstavljene su kao opšta mesta strašnog događaja u cilju da prikaže žrtve, počinioce i okolnosti u kojima su se našli.

Kao dokumentarni fotograf, fotografiše događaj koji se desio pre sedamdeset godina, što postavlja pitanje da li ovde uopšte može da se priča o dokumentarnoj fotografiji, jer kao fotograf nije ostvarila fizičku bliskost sa prostorom i sadržajem, ona nikako nije mogla biti deo "realnosti" koju je fotografisala, ali opet svaka pa i dokumentarna fotografija ne može biti realistična jer uvek postoji subjektivno posmatranje događaja pa postaje nebitno da li događaj posmatramo u momentu kada se odvija ili nakon izvesne vremenske distance što nam može dati dozu objektivnosti, realnog sagledavanja. Na ovaj način pozicija dokumentarne fotografije kao medija koji evidentira se ne menja jer se ovde prošlost odigrava u sadašnjosti. Prikazivanje nečega sasvim običnog, kao što su lutke, kroz fotografiju, postavljajući ih u određene stavove i odnose čini da te lutke postaju stvarnost. U ovom slučaju misija fotografije da odslikava stvarnost koja postoji ili je postojala nije ugrožena. Sve strašne stvari prikazane na ovim fotografijama su se desile, postoje pisana svedočanstva. Međutim, ovaj umetnički re-enactment[2] ne teži realističnoj rekonstrukciji nego je, zbog samog načina realizacije -  stvaranje zamišljenih slika na osnovu svedočenja te ima mogućnost kreiranja i dodavanja viška istine, simulakrum istorije.

Izložba Marije Janković se može sagledati i kao mali doprinos borbi za sećanje na nekadašnji koncetracioni logor na Starom sajmištu kao i na zločine počinjene od strane sledbenika fašističke ideologije. Ovo sećanje je važno održati naročito danas kada se u kolektivnom sećanju i javnom prostoru ovaj logor zaboravlja i kada se javlja tendencija da generacije koje dolaze iz političkih razloga zaboravljaju značaj pojma fašizama (zbog nesporazuma oko pojma antifašizam koji se briše urušavanjem komunizma, pa se samim tim i briše pojam fašizam) i kada se ćuti o pojavi neofašističkih formacija u svetu.

Slavica Popov

[1] O tačnom broju žrtava, hronologiji događaja i tipologiji logora i o opšte prihvaćenom terminu koncentracioni logor za logor na Sajmištu videti M. Koljanin, Istorija Logora na Sajmištu, predavanje u okviru seminara, 18. jul 2010, Kulturni centar Rex, Beograd, preuzeto sa www.starosajmiste.info

[2] D. Sretenović, Učini to ponovo... Umetnost ponovnog odigravanja, Zbornik seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu V-2009, Beograd, 2009, 259-271.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Retrospektivnom izložbom Mome Kapora (Sarajevo, 8. april 1937 – Beograd, 3. mart...
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu 1. oktobra 2018. svečano će biti...
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
BEOGRAD. Na 58. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji Srbiju će predstavljati...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
Iz arhive art događaja
Salon Narodnog muzeja Zrenjanin. Avgust - septembar 2006.
Tek posmatran sa aspekta...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - arpirl 2007.
Predrag Inić (1970,...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Savremena galerija, Zrenjanin. 7 - 25. septembar 2009.
U ponedeljak, 7. septembra 2009....
Galerija "Stara kapetanija", Zemun. 29. januar - 10. februar 2009.
Druga...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2006.
Veliki digitalni print...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.
Zaista, jedna autentična Merc...
Reportaže
  • ImageMuzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
    Od 2001. godine Muzej modernih umetnosti u Kaoshiungu organizuje Bijenale kontejnera. Prošle godine tema je bila “Eko kontejner”. Od 148 radova izabarano je 13. Među njima je i rad…
Knjige i časopisi
  • ImageNaša civilizacija je na "Čarobnom bregu": bolesna, u haosu, dekadentna... A našu zemlju kao da su zaposele nečastive sile. Nikako da se izvučemo iz blata gluposti i siromaštva... Opsednuti smo već decenijama, stanje se pogoršava iz…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom