U vremenu razvoja novih tehnologija Goran Čpajak je jedan od retkih vajara koji je ostao veran kamenu kao  tradicionalnom materijalu izrade koji su koristile sve velike civilizacije (Egipat, Grčka). Ako nam je poznato da je još čuveni Mikelanđelo smatrao da pravi skulptor mora imati jasnu viziju budućeg dela, onda je sasvim jasno da skulptura u kamenu zahteva, pored navedenog, veliku spretnost i studioznu pripremu umetnika.

Goran Čpajak svoje ideje pronalazi u svetu oko sebe ističući neraskidivo jedinstvo čoveka i sveta, dela i celine. U nameri da uhvati suštinu izraza redukuje formu do čistih, geometriziranih oblika uspostavlja neophodnu ravnotežu unutrašnjih i spoljašnjih sila.

Izvlačeći sopstvene prizore iz života stvara skulpture koje na svom semantičkom nivou pružaju različite nivoe tumačenja zasnovene na spiritualnim i mističnim relacijama. Kroz maštovitu igru horizonzontala i vertikala, svetla i senki, glatkih i hrapavih površina materijalizuje sopstvene ideje i osećanja.

Posedujući uzvišenu smirenost i harmoniju u izrazu Čpajak analitičkim pristupom vešto spaja glatku geometrijsku formu sa amorfnim reljefnim površinama, ili je pak preseca spletom linija i drugim geometrijskim oblicima izlazeći iz stroge monolitne forme.

Posebnu ulogu u njegovoj skulpturi imaju senke koje se neprekidno transformišu pružajući sve veći stvaralački izazov. Gradeći vizuelno - taktilne odnose površina Čpajak pristupa misaonom stvaranju volumena došavši do  zanimljivih skulptorskih rešenja u procesu izgradnje sopstvene likovne ionografije.

Radmila Kostić