 GORNJI MILANOVAC. U subotu, 21. aprila 2012..otvoren je 11. Međunarodni bijenale umetnosti minijature. Na bijenalu učestvuju umetnici iz 41 zemalje. Za izložbu je odabrano 1014 radova koje potpisuje 661 autor. Prihvaćeni su samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Na 11. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature učestvuju umetnici iz 41 zemalje (Srbija, Švajcarska, Kanada, Rumunija, Japan, Makedonija, Belgija, BiH, Hrvatska, Bugarska, Holandija, Francuska, Čile, Slovenija, SAD, Velika Britanija, Španija, Finska, Švedska, Koreja, Italija, Mađarska, Norveška, Nemačka, Ukrajina, Austrija, Litvanija, Grčka, Argentina, Australija, Češka Republika, Meksiko, Rusija, Poljska, Turska, Bangladeš, Moldavija, Urugvaj, Belorusija, Albanija, i Crna Gora).
Izlagačke kategorije: slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, sakralna umetnost, primenjena umetnost, fotografija i intermedija. Izložba će trajati najmanje dva meseca. Na jedanaestoj izložbi, posebno će biti predstavljena selekcija umetnika Norveške. Za 11. Bijenale selektor Trond Knutli odabrao je četiri klasična umetnika raznih generacija sa radovima u oblasti crteža, akvarela, fotografije. Svi umetnici su iz grada Mušjena.
Nagrade Bijenala su: sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (u svim kategorijama izuzev sakralne umetnosti) i Gran Pri, kao i više specijalnih i počasnih priznanja. Nagrade su novčane. Zbog malog broja radova koji su konkurisali za nagradu u kategoriji Sakralna umetnost (18 autora, 26 radova), Žiri je odlučio da nagradu u ovoj kategoriji ne dodeli.
Prateća izložba 11. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature je izložba "Pergament u minijaturi". Izložba obuhvata 175 minijatura od 140 autora i izbor od 85 umetničkih knjiga na jagnjećem pergamentu. Autor koncepta izložbe je Mr Leposava Milošević Sibinović, likovni umetnik. Delovi ove izložbe uz veliku pažnju profesionalne i šire kulturne javnosti prikazani su u Palati Unesko-a u Parizu, Kulturno-informativnom centru Republike Srbije u Parizu (Francuska), galeriji "Kolegium artistikum" u Sarajevu (BiH), Gradskoj galeriji u Plovdivu, galeriji "Jodan Kijuvlijev" u Slivenu (Bugarska), 56. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, 11. Međunarodnom bijenalu ilustracije u Beogradu (Srbija), Izložbenom salonu Kulturnog centra "Banski dvor" u Banja Luci (Republika Srpska).
Prva izložba organizovana je decembra 1989. godine i trajala do kraja januara 1990. Nastala pod uticajem slične manifestacije u Torontu (Kanada), a danas najveća i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata u svetu. Od trećeg Bijenala (1994) ima međunarodni karakter. Osnovali su je entuzijasti okopljeni oko tadašnjeg Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, nezavisni umetnici, prijatelji Bijenala iz nekadašnje izdavačke kuće "Dečje novine" i ustanove Kulturni centar, tada jedine ustanove kulture u gradu/opštini. Oficijelni organizatori, tokom godina, bili su: Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca (Prvi bijenale), Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca i "Dečje novine" (Drugi bijenale), Udruženje likovnih i primenjenih umetnika GM i Muzej rudničko‐takovskog kraja (Treći bijenale), Muzej rudničkog-takovskog kraja (Četvrti bijenale), a potom ustanova Kulturni centar (od Petog bijenala do danas).
Spisak svih izlagača i druge informacije na sajtu http://biennial.kcgm.org.rs |
NOVI SAD. Treća Noć muzeja u Novom Sadu održaće se na 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će, za samo osam sati, biti predstavljeno više od 60 različitih sadržaja. Ovogodišnji program pripremile su…
Ostajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, trenutak, prinuđeni smo, još jednom,…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
