Prateći zamišljenu vremensku liniju postavka će predstaviti tok umetničkog stvaralaštva Konstantina Brankušija hronološki i vizuelno smeštajući izložene i reprodukovane radove, počev od skulptura nastalih neposredno pre i nakon završetka Nacionalne škole lepih umetnosti u Bukureštu (1898 – 1902), do poznih dela nastalih nakon 1938. godine. Uklapanjem četiri izložena dela u savremeno zamišljen ambijentalni sklop postavke, publika će moći da na slikovit način doživi opus poznatog umetnika i veličinu njegovog talenta potvrđenog u ranim radovima.

Najveći segment izložbe posetioca uvodi u spomenički kompleks podignut na Aveniji heroja u Targu Žijuu u Rumuniji (1937 – 1938), u čast poginulim vojnicima Prvog svetskog rata. Brankušijeva zamisao o monumentalnoj celini, realizovana kroz Sto tišine, Kapiju poljupca i Beskrajni stub ukazuje na osnovne motive u njegovom radu, poput peščanog sata, figura zagrljenih u poljupcu ili elemenata folklorne arhitekture i primenjene umetnosti podneblja iz kog je potekao. Postavku će upotpuniti i umetnikov portret izveden u gipsu i bronzi rad Milice Patrašku, jedne od najznačajnijih vajarki rumunskog modernizma i omiljene Brankušijeve učenice. Po njenom kazivanju sam vajar je učestvovao u modelovanju sopstvenog portreta, verovatno u vreme boravka u Rumuniji tokom postavljanja kompleksa u Targu Žijuu.

Konstantin Brankuši (1876 – 1957) se ubraja među pionire moderne skulpture. Rođen je u Hobici u Rumuniji, u ruralnom i arhaičnom planinskom okruženju. Školovao se u Krajovi, Bukureštu, Minhenu, kao i u Parizu na Akademiji lepih umetnosti, nakon čega jedno vreme radi u ateljeu Ogista Rodena. Za Francusku se vezuje i najveći deo Brankušijevog opusa, čime se svrstava među najznačajnije autore Pariske škole. Njegovu umetnost karakteriše neobičan spoj tradicionalne drvorezbarije i sofisticirane moderne umetnosti.

Veoma rano se uključio u avangardna strujanja koja su prevazišla evropsko tle, tako da je delom svog rada uticao i na stvaralaštvo američkih vajara s početka dvadesetog veka. Razvio je skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za nadrealizam i minimalizam 60-ih godina. Okupiran antitezom života naglašavao je čiste geometrijske linije kroz prepoznatljive oblike, često težeći vertikalnosti kao simbolu beskrajnog protoka energije. Njegova dela se nalaze u muzejima širom sveta, počev od Francuske, Sjedinjenih država, Austrije i rodne Rumunije.

Povodom trajanja izložbe, u četvrtak 10. maja 2012. u 19 sati, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog će biti održano filmsko veče posvećeno ovom umetniku.