---

Adalberto Bonilla Garcia (Meksiko)	Adalberto Bonilla Garcia (Meksiko)
Nikola Vukosavljević (Srbija i Crna Gora)	Nikola Vukosavljević (Srbija i Crna Gora)
Hyung Joon Kim (Južna Koreja)	Merete Rasmussen (Danska)
Đorde Arnaut (Srbija i Crna Gora)	Jeroen Meijer (Holandija)
Radionica (Detalj)

Adalberto Bonilla Garcia (Meksiko)
"Skulptura velikog formata predstavlja znak pobede iznad kojeg je postavljen simbol planine kao nagoveštaj nečeg velikog ogromnog. Drugi rad je manjeg formata sa religioznim motivo. Na skulptur se nazire prozor iza kojeg su skrivene neke moje tajanstvene ideje.

Kao student sam radio u glini ali ne velike formate tako da nemam veliko iskustvo sa Zadovoljan sam što mi se pružila prilika da radim na "Terri" i što mogu da otkrivam savlađujem finese i zamke gline. Najviše sam radio u kamenu. Jednu skulpturu visoku preko dva metra radio sam devet meseci. Oprobao sam se i u drvetu i poliesteru. U Japanu sam ovladao tehnikom rada u bronzi..."

Hyung Joon Kim (Južna Koreja)
"Izvajao sa ljudski lik koji neće biti ni ženski ni muški lik već naprosto ljudski. Nebitno je da li je muškarac ili žena. Izvajao sam samo donju polovinu lica. Pozadina i donji deo skulpture simbolisaće stablo. Ljudski lik i stablo simbolišu delove prirode koji se stapaju u jednu celinu. Druga polovina lica i glave koja se neće videti prestavlja mentalni nivo. Prezentaciju uma.

U radu najčešće koristim bronzu ali sam radio i sa glinom tako da mi je bliska. Upravo je sad odlična prilika da se još više približim glini. Veoma mi je drago što ću mesec dana vajati u terakoti naročito što je velikog forata. Osim toga prostor na "Terri" je veoma interesantan. Dozvoljava da se razmahnemo u svakom trenutku. Inspirativna je i razmena iskustava među učesnicia saziva..."

Nikola Vukosavljević (Srbija i Crna Gora)
"Učestvovao sam na prvom sazivu. I onda je izgledalo izvanredno kao i sad. Uvek kad uđem u ovaj prostor prijatno se osećam, verovatno zato što gazim po zemlji, zato što je sve oko nas od prirodnog materijala. Ambijent i arhitektura su neobični. Bio sam ponosan što sam učestvovao na prvom sazivu. I, evo, sad posle dvadeset i dve godine sve je isto. Ima samo nekih novih predmeta, zastakljeni su prozori, šine su postavljene zbog lakšeg rugovanja glinom. Ali, u suštini, kao da sam se probudio i nastavio svoj rad tamo gde sam stao pre više od dve decenije. Ove moje alatke su iz tog perioda, ista glina, ista voda...

Skulptura koju radim zove se "Krmača" i to sa osam prasića. Krmača je u ležećem položaju, a prasići su završili hranjenje i zaspali su preko nje Izvajao sam i tri stotine komada pilića, a do kraja će ih, nadam se, biti osam stotina. Ja sam realista i posvetio sam se vajanju domaćih i divljih životinja. Glina mi je najomiljenija. Međutim, praveći nedavno svoju dokumentaciju, ustanovio sam da sam radio u svim materijalima: bronzi, drvetu, poliesteru, kamenu, kovao sam, metal..."

Merete Rasmussen (Danska)
"Na Terri radim neku vrstu zidova od gline, koji će simbolisati prostoriju, sobu u koju će moći da se uđe. Volela bih da ljudi prolaze pored i unutar ovih zidova, da dodiruju glinu i osete šta sam izvajala. Započela sam i manje formate za koje još ne znam tačno šta će biti. Kad počnem da pravim skulpturu u početku nemam jasnu ideju šta će ispasti, tek se kasnije nešto izrodi.

Nisam došla sa unapred pripremljenim planom ili idejom šta ću raditi. Ostavila sam da se neke tek začete ideje ovde konačno razviju i ostvare. Možda je tako najbolje, prepustiti se atmosferi, prostoru jer bitni su i ti spoljnji uticaji. Inače, do sada sa vajala samo u glini. Najviše volim da radim sa njom. Najbolja je za rad. Možete sa njom da radite šta god hoćete: da je otkidate, dodajete, oduzimate i svi mogući oblici su izvodljivi... Za mene je glina neodoljiva."

Đorde Arnaut (Srbija i Crna Gora)
Za ovih mesec dana radiću ono što i inače radim i po čemu me prepoznaju. Najlakše je doći sa već smišljenom idejom. Domaćim vajarima je lakše jer su već upoznati sa konceptom "Terre" i bio sam pripremljen. Najveći izazov u celoj ovoj priči je izvesti veliki komad koji će ostati negde u prostoru da stoji. Kod kuće ne mogu da pravim ovako velike skulpture. Ovde je sve to izvodljivo, uslovi su idealni i upravo je to prednost "Terre".

Zamislio sam da izvajam veliki obelisk. Već desetak godina se bavim sličnom temom. Velika skulptura će biti visoka 3 do 4 metra, vertikala sa raznim aplikacijama po glini. I ostalih nekoliko radova galerijskog formata biće na istu temu, razne varijacije obeliska kao civilizacijskog pojma, oblik koji se provlači kroz vreme."

Jeroen Meijer (Holandija)
"Dopada mi se što je prostor veliki tako da mogu da uradim veliku skulpturu. Nama vajarima često neodgovarajući prostor predstavlja problem, jer je i format uslovljen prostorom. Sada, napokon, mogu da vajam veće forme što odavno želim.

Imam zamišljen projekat koji zovem "Pupak". Jedna moja faza je inspirisana pupkom. Prvo čovekovo iskustvo je rođenje, a pupak je prvi ožiljak. Svako iskustvo koje čovek proživi ostavlja ožiljak na duši, a pupak je, naravno, prvi. Zato će i ovog puta nešto od onoga što ću ovde da uradi biti posvećeno pupku.

Pored toga napraviću i jednu skulpturu velikog formata, koju ću dijagonalno preseći. Skulputra je inspirisana vašom isparčanom državom. Meni sve to liči na veliku iseckanu pitu. Puno komadića koji zapravo čine jednu celinu. Naravno da motivi nisu politički."