CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 02
Digital Art 08
Digital Art 04
Digital Art 09
Terra 25

Sponzor rubrike
Bojan Kiridžić Štampaj E-pošta
(21 glasanja)
Image

Autor: Bojan Kiridžić
Osnovna delatnost: slikar
Adresa: Petrovaradinska tvrđava (atelje br. 12), Petrovaradin 
Telefon:
Mobilni: 064 / 132 3 166
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web:


Reprodukcije

Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2003.
50 x 65 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2005.
100 x 81 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2003.
100 x 81 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2003.
100 x 81 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2003.
100 x 81 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2003.
100 x 81 cm
 
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2004.
40 x 30 cm
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2004.
100 x 81 cm
Klikni za vecu sliku
Ulje na platnu, 2004.
100 x 81 cm

Biografija

Bojan Kiridžić je rođen 1971. godine u Novom Sadu. Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu u klasi profesora Dušana Todorovića na odseku za slikarstvo. Član je SULUV-a, ULUS-a i Udruženja umetnika sa Petrovaradinske tvrđave (Likovni krug). Bavi se klasičnim slikarskim i grafičkim tehnikama. Učestvovao je u likovnim kolonijama u Tivtu, Višegradu, Kolašinu, Stavrosu (Grčka), Paliću, Rafailovićima...

Samostalne izložbe

  • 1997. Novi Sad, Likovni salon Kulturnog centra
  • 1997. Novi Sad, Restoran - klub "Avantura"
  • 1999. Novi Sad, Galerija SULUV-a
  • 2001. Novi Sad, Galerija "Cesla"
  • 2003. Novi Sad, Galerija "Podrum" - Apolo centar
  • 2004. Stara Pazova, Galerija kulturnog centra

Grupne izložbe

  • 1992. Beograd, 6. Bijenale Jugoslovenske Studentske Grafike
  • 1993. Novi Sad, Likovni krug, Tvrđava
  • 1994. Vršac, 1. Jugoslovenski Likovni Bijenale Mladih
  • 1994. Novi Sad, Likovni krug, Tvrđava
  • 1994. Novi Sad, 23. Novosadski Salon
  • 1995. Beočin, Likovni krug
  • 1995. Novi Sad, 24. Novosadski Salon
  • 1996. Novi Sad, SULUV, Izložba novoprimljenih članova
  • 1996. Sremska Mitrovica, 21. Sremskomitrovački Salon
  • 1996. Novi Sad, 45. Godišnja izložba SULUV-a
  • 1996. Novi Sad, Likovni krug, Tvrđava
  • 1996. Novi Sad, Izložba radova studenata završne godine
  • 1996. Sremski Karlovci, 3. Karlovački Salon mladih
  • 1996. Novi Sad, 25. Novosadski Salon
  • 1996. Gornji Milanovac, 4. Međunarodni Bijenale Umetnosti Minijature
  • 1997. Novi Sad, 26. Novosadski Salon
  • 1997. Novi Sad, Novogodišnja izložba Likovnog kruga
  • 1998. Novi Sad, Radnički univerzitet
  • 1998. Novi Sad, 47. Godišnja izložba SULUV-a
  • 1998. Sremska Mitrovica, 22. Sremskomitrovački Salon
  • 1998. Novi Sad, 27. Novosadski Salon
  • 1999. Novi Sad, Likovni krug, velika godišnja izložba
  • 1999. Novi Sad, 28. Novosadski salon
  • 2000. Novi Sad, 49. Godišnja izložba SULUV-a
  • 2000. Novi Sad, 29. Novosadski Salon
  • 2000. Kolašin, izložba radova sa kolonije
  • 2000. Stavros (Grčka), izložba likovne kolonije
  • 2000. Novi Sad, Vojvođanska banka, izložba radova sa kolonije
  • 2002. Novi Sad,Galerija SANU, "Novi Sad za sva vremena"
  • 2002. Novi Sad, Galerija "Podrum", "Leto u Podrumu"
  • 2002. Novi Sad, ULUV, Novogodišnja prodajna izložba
  • 2002. Novi Sad, 31. Novosadski Salon
  • 2002. Novi Sad, Muzej savremene likovne umetnosti, "Stabilna konvencija slike"
  • 2003. Novi Sad, Galerija "Podrum", "Leto u podrumu"
  • 2003. Novi Sad, Galerija SULUV-a, Letnja revijalna izložba
  • 2003. Novi Sad, Galerija "Podrum", 32. Novosadski Salon
  • 2003. Rafailovići, Slikarska kolonija
  • 2004. Novi Sad, Mali likovni salon, Novogodišnja izložba
  • 2004. Novi Sad, Galerija "Podrum", Novogodišnja izložba
  • 2004. Novi Sad, ULUV, Novogodišnja prodajna izložba
  • 2004. Novi Sad, "Leptir belih krila"
  • 2004. Novi Sad, 53. Godišnja izložba SULUV-a
  • 2004. Budva, Moderna galerija Budva, "Novi Sad Budvi"
  • 2004. Novi Sad, 33. Novosadski salon
  • 2004. Novi Sad, godišnja izložba Likovnog kruga
  • 2005. Sremska Mitrovica, 25. Sremskomitrovački Salon
Nasuprot ultrasavremenim lutanjima još uvek postoje umetnici koji svojom slikarskom mišlju stvaraju likovnu poemu koja slavi čin slikanja. Jedan od njih je Bojan Kiridžić, nenametljivo okrenut ka prošlom, pri čemu pod velom sećanja ostavlja nizove oplemenjenih slika. Naime, Kiridžić otvara patinirane kapije iza kojih trepere motivi koji zasigurno više nisu u upotrebi.

Stari gramofon zvukom pojašnjava, još jednom, metafiziku slikarskog procesa i tako slušamo tajne koje se kriju u slikarevom vanvremenskom. Sve je ukriveno taktilnim intimističkim svetom Bojana Kiridžića. Apstrahovanje starog ogledala u obliku elipse dočarava sliku u slici. Kao da kroz teleskop uperen u nebo gledamo plamene sete.

Kiridžić je ranije oformio svoje zakone u slikarstvu. Razgibane kompozicije odišu svežinom i preobražavaju se u pikturalnosti. Svuda naziremo diskretnu lepotu žene. Preciznije, on u nanosima različitih inteziteta vaga na slikarskim tasovima otmenost ženske figure i njene nedokučivosti. Ponegde kao kroz ključaonicu svoje duše ženske figure se pojavljuju u toploj gami, ponekad u mrkozelenim tonovima, a uvek u plutajućem nagoveštaju.

Romantičarska nota Kiridžićevih slika tiho ukazuje na zaboravljene sofe koje postaju scenografija za pojedine atribute ženstvenosti (šminka, ogledalo, veo, plašt...). Na kompozicijama su prosute latice i sitne tačke koje asociraju na bisere. One odmenjuju crtež i slikama pridodaju spiritualnu otmenost. Sve to uspešno sublimira nepregledan opseg slikarevih čulnih vizija.

Danilo Vuksanović,
slikar

Znan sa ranijih izložbi kao apstraktan slikar, Bojan Kiridžić je u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu izložio novi ciklus. Ponekad je postupak obrnut, pa su na slojeve boja naneseni biljni motivi. Ova igra konkretnog i apstraktnog varira iz slike u sliku, unošenjem novih nijansi, svetlosnih kontrasta i oblika površina. Posebno su fino artikulisane površine pozadinskog svetla koje kao da izbija iz samih slika.

Ovim delima Kiridžić se udaljio od svojih čisto apstraktnih formi, pokazujući više interesovanja za ornamenat i ritam, čime se približio i znakovnom repertoaru svakodnevlja, a time i gledaocu, unoseći u ove slike putem zidnih šara i priličnu dozu nostalgije.

Andrej Tisma,
likovni kritičar

Posmatrano sa aspekta razvoja moderne umetnosti slikarstvo Bojana Kiridžića - koji se predstavlja svojom prvom samostalnom izložbom - možemo najpribližnije odrediti kao lirsku apstrakciju s obzirom da platna o kojima govorimo u najvećoj meri poseduju osnovne elemente ovog izraza: ritmičnu likovnu harmoniju i slobodnu slikarsku gestualnost automatskog postupka. Ipak, ostati na tako direktnom odredenju, naročito posle protutnjale postmoderne i svih sloboda koje je donela, bilo bi nedovoljno za razumevanje dela ovog mladog umetnika.

Prisutni elementi i akcenti enformela, art-bruta i dripinga čine da u ovim slikama možemo pronaći mnogo više od uobičajene komunikacije sa jednim likovnim delom. Naime, Bojan Kiridžić se nije bavio jednostavnim prenošenjem neuhvatljivih likovnih oblika na platno već je pokušao, i u velikoj meri uspeo, da iskoristi zakonomernosti automatskog postupka ne bi li, kako to kaže Breton, pronašao ključ koji "ad infinitum" otvara škrinju sa mnogim pregradama koja se zove čovek.

Interesujući se za suštinske stvari koje u sebi nosi jedno ljudsko biće: oprost, ljubav, raspeće, oplakivanje, samoća... ovaj mladi umetnik na neuobičajen način pokazuje da angažman u slikarstvu ne mora da bude uvek u domenu jezika agresije, šoka ili ironije zbog izbegavanja banalizovanja do kojeg dolazi prilikom asimilacije.

Obraćajući se kako čoveku pojedincu tako i čoveku uopšte, Bojan Kiridžić pokazuje da je i kao umetnik i kao čovek duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike važnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu. Pojavljujući se na javnoj likovnoj sceni u jednom vremenu opšte agresije na čoveka, ovaj mladi umetnik je svoje mesto pronašao na najbolji mogući način.

Luka Salapura,
likovni kritičar
(predgovor kataloga izložbe)

Lirska apstrakcija na slikama velikog formata uz elemente i akcente enformela, art-bruta i dripinga, kojima se Bojan Kiridžić predstavio na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, bila je praćena interesovanjem za suštinske stvari koje u sebi nosi jedno ljudsko biće: oprost, ljubav, raspeće, oplakivanje, samoća... Ovaj mladi umetnik je tada na neuobičajen način pokazao da angažman u slikarstvu ne mora da bude uvek u domenu jezika agresije, šoka ili ironije.

Nova samostalna izložba potvrđuje da je interesovanje za suštinski emotivni život i postojanje čoveka, uz kombinovanje klasičnog i savremenog likovnog jezika, jedan ispravan i nadasve autohton put. Beskrajni valeri toplih i hladnih boja lagano postaju ono čemu svaki stvaralac teži - prepoznatljiv likovni govor autora. Vrlo intiman odnos prema valernom svetlu teško da će nekog ostaviti ravnodušnim. U toj igri boje i svetla Kiridžić stvara slike ne samo likovno plemenitog, već i jednog drugačijeg, skoro metafizičkog sveta.

Oslobođen napetosti za inicijalnim dokazivanjem, koju skoro uvek nosi prvo samostalno predstavljanje, ovaj umetnik je sada upotrebio žensku figuru kao alegoriju ne samo da bi dodatno osnažio kompoziciju već i da ugradi nove likovne elemente (akcenti ekspresije, na primer) kojima je naznačio da se neće zadržavati na postignutom uspehu prethodnih izložbi. Jedna izjava Amerikanca Adolfa Gotliba, u kojoj kaže da se bavi teško uhvatljivim i nepostojanim likovnim oblicima koji za njega imaju emocionalnu vrednost mogla bi se sasvim ozbiljno primeniti i na dela koja stvara Bojan Kiridžić.

Ipak, ako malo obrnemo stvar i prihvatimo emociju ne samo kao univerzalno već i kao apsolutno izvorno estetsko stanje koliko je, istovremeno, iskomplikovan postupak za stvaraoca? Prost likovni element ili elementi lako mogu da dostignu niži oblik tj. dekoraciju. No, da li emocija može da bude dekoracija? Bojan Kiridžić upravo u spoznaji emocije kao takve i smelom prihvatanju obnarodovanja iste, uz potpuno kontrolisanje likovne materije, protežira mladost umetnosti i umetničkog delovanja. Bez zadrške i kalkulacije.

Bretonovo verovanje u razrešenje suprotnih stanja, kao što su san i stvarnost, kroz jednu vrstu apsolutne realnosti tj. nadrealnost vizuelno je uobličila jedan likovni pravac. No, da li je nadrealno u likovnoj umetnosti samo ono što nam je do sada poznato kao stvoreno? Početkom trećeg milenijuma realnost prostora i nadrealnost događaja u kojima deluje Bojan Kiridžić imaju sve odlike potpuno nove spoznaje stvarnosti. U tom smislu treba posmatrati i novostvorena dela ovog umetnika.

Luka Salapura,
likovni kriticar
(predgovor kataloga izložbe)

Slike Bojana Kiridžića nemaju nazive jer je teško imenovati ono što nam umetnik varijacijama jednog kolorističkog motiva prikazuje - čulnost. Za razliku od ranijih radova, na kojima su bili zastupljeni religiozni motivi sa čistim kolorističkim podlogama, ulja na platnu predstavljena u galeriji ULUV-a "igraju" se sa dekorativnošcu. Prepoznatljivi potezi starog valjka za krečenje ponavljaju se na svim slikama, čime autor želi da, ne bez ironije, podseti na "duh zaboravljenog vremena".

Blag u izrazu, koristeći zagasite boje, umetnik nam u isto vreme prikazuje mikro i makro svet. Stojeći u sobi, posmatrajući spoljašnjost i istovremeno sublimirajući proživljeno vreme, autor kroz vizuru istorije i okoline postaje neka vrsta voajera sopstvene intime. Tanka crvena linija koja se pojavljuje na pojedinim slikama simboliše prisustvo samog autora u tom procesu.

Kiridžić o svom stvaralaštvu kaže sledeće: "U mom slikarstvu najvažnije je svetlo i atmosvera. Ima dosta autobiografskog u mojim rukopisima, ali autobiografsko kao neko prisećanje, maštanje, sve je prozirno, kao i moj pogled kroz starinsku koprenu. Tehnika nije bitna, ona pruža samo nagoveštaj".

D. I.

Ciklus slika koje Bojan Kiridžić premijerno predstavlja u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada ne možemo da posmatramo samo i jedino kako je to uobičajeno: platnom ili papirom omeđen dvodimenzionalni prostor i u njemu likovni govor iskazan likovnim sredstvima. Ovoga puta je potrebno, pored naznačenog, da pažnju usmerimo na širu istorijsku dimenziju opšteg kulturnog i umetničkog nasleđa.

Koliko jedan običan, skoro neprimetan termin kao „kretanje“ znači kada se uskrati, videli smo i doživeli svi zajedno. Svoje pravo na slobodno kretanje evropskim prostorom, dok se to moglo, Kiridžić je iskoristio da upozna, koliko je mogao, grad Lisabon u Portugaliji koji ga je inspirisao da u svoja najnovija dela ugradi deo njegove umetničke tradicije.

Naime, Portugal se od drugih evropskih zemalja izdvaja tradicijom i bogatstvom ukrašavanja fasada zgrada pločicama - azulejos kao specifičnim dekorativnim elementom. Poreklo portugalskih pločica azulejos povezano je sa tradicijama drevnog Istoka. Tradicionalna Portugalska pločica izrađena je od gline i prekrivena raznobojnim glazurama uglavnom plavo-bele boje i, konceptno, predstavlja osnovnu podlogu likovnog sadržaja novog ciklusa slika.

Ovim delima Kiridžić se udaljava od svojih čisto apstraktnih formi sa početka umetničke karijere, pokazujući dodatno interesovanje za ornament i unoseći u ove slike, putem portugalskih azulejosa i fadoa, i priličnu dozu nostalgije.

Pored blagog ritma ornamenata, poseban segment slika čine ugrađeni akcenti koji su i sami, skoro lirski deo iskustva stečenog u Lisabonu. Svakako, tu su i dalje prisutni elementi enformela, art-bruta i dripinga koje Bojan, kao nasleđe postmoderne, primenjuje od samog početka.

Ovo i ovakvo slojevito građenje slika donosi nam predstavu koliko je za umetnika, koji želi da stalno podiže svoju kreativnost i svoj stvaralački postupak na viši nivo, kretanje / putovanje važno.

U predgovoru za prvu samostalnu izložbu Bojana Kiridžića napisao sam da umetnik, obraćajući se kako čoveku pojedincu tako i čoveku uopšte, pokazuje da je duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike važnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu.

Nastavljajući postojanje na javnoj likovnoj sceni, a u vremenu ponovne opšte agresije na čoveka, umetnik Bojan Kiridžić svoje mesto i dalje pronalazi na najbolji mogući način.

Luka Salapura,
likovni kritičar



Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu

Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku   Klikni za vecu sliku

 

Comments 

 
+6 # Ljubiša Vučetić 2013-04-07 17:13
Oduševljen sam lepotom kolorita koji na prvi pogled osvaja svakog ko se suoči sa platnima Bojana Kiridžića. Igra svetlosti, koja dominira središtem platna, ukomponovana sa obrisima na izgled nehatno raspoređenih "figura", nameću Vam osećaj suptilne dinamike, koja smiruje jer je optimizam autora prisutan na svakom platnu.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake...
Knjige i časopisi
Monografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.
Intervju
Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu Lusi Smitu, ovo je bila prva...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom