CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 02
Terra 26
Digital Art 09
Noć muzeja 2011
Terra 25
Digital Art 05
Noć muzeja 2013

25. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
"Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj." (Dušan B. Marković - Srbija)

Olivera Parlić Karajanković (Srbija)

Angelo Rosetti (Italija)


Dušan B. Marković (Srbija)


Pázmándi Antal (Mađarska)


Chiyoko Takahashi (Japan)


Ambijent Terre - Radionica


Ambijent Terre - Radionica


Ambijent Terre - Radionica


Ambijent Terre - Radionica
 

Svake godine od 1. do 31. jula, na poziv Umetničkog saveta i direktora Terre mr Slobodana Kojića, dolazi 6 - 8 vajara iz zemlje i inostranstva. Vajari su u obavezi da za tih mesec dana ostave koloniji jednu monumentalnu skulpturu i dve galerijskog formata dok na ostale tvorevine autori imaju neograničeno pravo raspolaganja. Ovo pravilo se konsekventno poštuje, a Savet simpozijuma omogućuje autorima da za izložbe koriste i skulpture iz Terrine zbirke. Ovogodišnji česnici: Olivera Parlić Karajanković, Dušan Marković (Srbija), Dumitru Šerban (Rumunija), Chiyoko Takahashi (Japan), Pázmándi Antal (Mađarska), Angelo Rosetti (Italija).

Posle dvadeset pet godina uspešnog rada Simpozijuma "Terra" pojaviće se i monografija o ovom izuzetnom stva­ralačkom poduhvatu. Mr Slobo­dan Kojić, direktor i osnivač Simpozijuma, izjavio je da je ovaj veliki posao u toku i da su pri­preme počele blagovremeno. Monogra­fiju će pisa!i eminentni isto­ričari umetnosti: Bela Duran­ci i Olga Šram (Subotica) te Svetlana Mladenov (Novi Sad) i likovni kritičar Sava Stepanov koji prati Sim­pozijum od samog početka. Monografija treba da iza­đe iz štampe do kraja 2006. godine na srpskom i engleskom jeziku.

Anđelo Rozeti (Italija)
Image„Ovaj simpozijum je veliko i značajno iskustvo za mene. Mogu da se upoznam sa drugim nacijama, da vidim kako drugi ljudi žive, čime se bave. Radim u terakoti, ali u mom dosadašnjem stvarala­štvu ona je bila samo sred­stvo da dođem do izraza u nekom drugom materijalu. Obič­no je to bronza. Terakotu bih onda odbacio, pošto mi je tre­bala samo kao model. U Italiji terakota ima veliku i bogatu tradiciju u vidu majolike, ali se smatra zanatom, a ne umetnošću.

Moje omiljene teme su ljubavnici, zalju­bljeni i religiozne teme - ras­peće, mučeništvo. Obe čine deo čovekove duše. Za Simpozijum Terra radim skulpturu preko dva metra vi­soku, jedan paralelopiped. Kroz geometrijsku perfekciju želim da izrazim stvarala­štvo univerzuma. Skulptura će se zvati Acciappasogni­.“

Dušan B. Marković (Srbija)
Image„Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj. Posle dolaska na Simpozijum morao sam službeno da otputu­jem u Beograd, na kratko. Vra­tio sam se najbrže što sam mogao i odmah, pravo sa autobu­ske stanice, otišao na Pogon, da tu boravim, da upijem tu divnu energiju. Sve sam obišao. Svu­da moram da zavirim, da proči­tam šta se sve ovde dešavalo, šta se nataložilo. Bilo je tu i kolega koje su ovde radile i s kojima sam razmenio utiske­.

Volim da osetim prostor i da napravim nešto što liči na njega. Kad sam ušao ovamo prvi put, na­šao sam neke ruke, srca, neku odsečenu glavu. Pitao sam šta je to. Domaćini su odgo­vorili da je to grb Kikinde. Moja ideja je da upotrebim jed­ne merdevine koje sam ovde na­šao. Stari predmeti bude u meni nostalgiju. Sve što sam ovde video poslužiće za jednu insta­laciju koju sam zamislio čitajući knjigu o istoriji moderne skulpture, od helenizma do danas.“

Olivera Parlić Karajan­ković (Srbija)
Image„Na Terri sam boravila jednom u kratkoj poseti. Bilo je to za vreme studija. Profesor Nikola Vuksa­vljev doveo je svoju klasu ova­mo, pa smo se priključili i mi, iz klase profesora Sla­voljuba Radojčića, kod koga samzavršila osnovne studi­je. On i profesor Bajić ima­li su samo reči pohvale za ovaj Simpozijum. U vajarskim krugovi­ma priča se o Terri i to samo najbolje. Mogu da potvrdim isto, jer ovakve uslo­ve retko koji vajar može sebi da priušti. Obezbeđena nam je i stručna i fizička pomoć.

Radima nešto što treba da bude bubreg, da asocira na unutrašnje or­gane, na više oblika, a da istovremeno proizvedem i ne­ki industrijski utisak. Donela sam na simpo­zijum i kalup skinut sa pravog velikog jastuka da uradim i jednu takvu skulpturu. Treća postavka sastojaće se od oti­saka sa cevi i drugih predme­ta u svakidašnjoj upotrebi. Glina vodi svoju politiku. Pamti sve. Koristim uglavnom nađene materijale koje kombinujem sa terakotom i porcelanom, čarapa ma, teglama, najlonom i drugim predmetima.“

Antal Pazmandi (Mađarska)
Image„Bakar i šamotna glina su materijali s kojima obično radim. Ova­kva glina je nova za mene, ali savladaću je. Iznenadilo me je kad sam čuo da sam prvi va­jar iz Mađarske koji učestvuje na Simpozijumu, jer je poznato da su dolazili vajari iz Ju­žne Amerike i azijskih zema­lja. Novo je za mene i to što se na Simpozijumu radi sa ovako debelim slojevima gline. Ja vrlo brzo radim u drugoj tehnologiji, sa glinom koja nije tako debela. Takva glina se brže suši ne­go skulpture koje nastaju na Terri. Ovde, ovo što uradim za nedelju dana, moraće da se suši čitavu godinu. Uradiću tri skultpure. U Mađarskoj postoji udruženje umetnika koje se takođe zove Terra i koje bi moglo da sarađuje sa ovdašnjim Simpozi­jumom, naravno, ako se obe strane dogovore. Iskustvo stečeno ovde preneću i na svoje studente.“
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD / PARIZ. Galerija Matice srpske, povodom obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa, u...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 6. do 24. juna 2019. u Paviljonu...
BEOGRAD. Narodni muzej. 7. mart - 26. maj 2019. U 2019. godini kada se navršava 140 godina...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 6. februar 2009.
Pored 160 umetničkih dela iz fonda...
Galerija SULUV.a, Novi Sad. 19. april - 1. maj 2010.
Jedan od nekoliko upravo...
Galerija Društva književnika Vojvodine, Novi Sad. Jun 2006.
Posebno mi je...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Oktobar 2007.
Bračnom paru poznatih...
Šok galerija Art klinike, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006.
Erotska fantazija...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2005.
Autorka nam je...
Reportaže
  • ImageTreća novosadska Noć muzeja zabeležila je 140.000 poseta na 40 lokacija! Treći put zaredom najposećeniji programi bilu su oni koje je priredio Muzej Vojvodine u dve zgrade ("Zavičaj na Dunavu", "Brazil i Indonezija kolevke strukturalizma", "Rimski…
Knjige i časopisi
  • ImagePoezija je alhemija koja poraz pretvara u pobedu duha. Vreme je Weltschmerz-a. Milioni ljudi su u stalnom osećanju bespomoćnosti. Ali ovaj svet nema nade za novu romantiku. Životi su nam ispražnjeni od osećanja smisla. Liče na…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom