CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 03
Noć muzeja 2010
Digital Art 05
Terra 17
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2011
Terra 25

Novi Sad, jedna dijagnoza Štampaj E-pošta
(17 glasanja)
ImageNovi Sad ne voli svoje građane, ali građani Novoga Sada vole svoj grad. Otkuda ovo nepodudaranje? Otuda što je od vajkada ovo tlo bilo nezdravo, barem što se tiče geofizičkih uslova za život i razvoj. Najpre močvarno, pa onda peskovito, izloženo snažnim vetrovima raznih smerova što stvaraju naelektrisanost i nervozu. Vekovima se na okuci Dunava pod dominantnom i snažnom petrovaradinskom stenom i u podnožju zelene Fruške Gore taložio taj grad, ta krhka skrama kulturnog sloja na nestalnom i negostoljubivom tlu, ispresecanom tokovima podzemnih voda, izmedju kojih se uz škripu bore ogromne mase silikatnih zrnaca, koja kada zahvatimo u šaku hitro cure između prstiju i ubrzo bespomoćno shvatamo da su neuhvatljiva.

A kako se stanovnici Novoga Sada brane od ovog negativnog uticaja? Jednostavno, oni se prilagodjavaju time što tonu u apatiju, bezinicijativnost, bezvoljnost, ravnodušnost. Takva im postaje priroda. A one koji u sebi možda nose gen kreativnosti, nemira, želje za promenama, i koji svojom unutrašnjom snagom uspevaju da nadvladaju negativna zračenja tla, opominju da mnogo ne "talasaju" ili ih direktno sprečavaju u aktivnostima. Jer remete ustaljeni red (bolesno stanje), opštu klimu, običaje, navike. Uspavani nemogućnošću delovanja hoće da uspavaju i druge, svoje komšije, kolege na poslu, poznanike, novopridošle stanovnike grada, one koje slučajno sreću ili upoznaju, pa čak i one koje ne poznaju i nikada nisu sreli, a za njih su čuli preko radija, štampe ili televizije.

(Postoji i jedan drugačiji vid reakcije ponekih, naročito onih uticajnih Novosadjana na negativna zračenja ove sredine, a to je podsvesna agresija prema svome gradu, njegovo iracionalno uništavanje, rušenje čitavih njegovih delova - na primer Jevrejske ulice, Jermenske crkve, probijanje bulevara i transverzala kroz stambene kvartove, menjanje urbane strukture, kao da je sam grad kriv za sve, a ne ono ispod i oko njega).

Imao je Novi Sad u svojoj istoriji mnogo velikih ljudi, značajnih organizacija i ustanova, mnogi veliki umovi i umetnici ovde su počinjali svoje karijere, ali malo njih ih je ovde i završilo. Uglavnom su iz Novog Sada odlazili i tek na drugim mestima bili priznavani i okruženi zasluženim počastima i poštovanjem. Ovde su oduvek nagradjivani samo osrednji, nemaštoviti i pogodni. Za jake stvaraoce Novi Sad je bio samo dobar poligon za isprobavanje svoje snage, za prekaljivanje svoga bića. A ko je u Novome Sadu uspeo da se održi u svome kreativnom naumu i aktivnosti za duže vreme i prkosi nezdravom prirodnom i društvenom okruženju, taj je posle mogao da uspe i briljira na bilo kom drugom kraju sveta. Prošavši u Novom Sadu sve dečje bolesti stvaralačke i društvene borbe i stekavši imunost (debelu kožu), u drugoj sredini je bio sposoban da ostvari što god poželi. Zato su Novosadjani cenjeni u drugim sredinama, i bili kroz čitavu istoriju, ali su kod kuće okruženi otporom, ili (što je bolji slučaj) ravnodušnošću. Oni najbolji priznanja su prvo dobijali na strani, a eventualno nešto kasnije i u svome Novom Sadu, tek da se javnost ne bi uznemiravala zbog neprevde.

Umeli su Novi Sad i Novosadjani da se "oslobode" mnogih uglednih i slavnih ljudi kroz svoju istoriju i zbog toga ih baš ne grize savest. Ne kaju se, i već su ih sve lepo pozaboravljali. Otišli su odavde, neki pognute, a neki prkosno uzdignute glave, brojni, danas ugledni stvaraoci - glumci, reditelji, književnici, muzičari, plesači, likovnjaci, ko bi ih sve nabrojao. Eto, recimo, imali smo ne tako davno, od 1973. do 1975. izuzetnu čast da na novosadskoj Akademiji umetnosti radi jedna od najvećih svetskih umetničkih figura današnjice Marina Abramović. Da potsetimo, Marina je do sada samostalno izlagala u najvećim svetskim muzejima moderne umetnosti, imala je, recimo, tromesečnu retrospektivu u pariskom Boburu, četiri puta je nastupala na Venecijanskom bijenalu, a ove godine je izabrana da predstavlja Jugoslaviju na ovoj apsolutno najprestižnijoj manifestaciji svetske umetnosti. Inače, trenutno predaje na tri akademije umetnosti u svetu - u Parizu, Berlinu I Hamburgu. Medjutim, za Novi Sad i Novosadjane ona nije bila dovoljno dobra. Oterali su je sa Akademije kao "ludu" i "egzibicionistu" zbog umetnosti koju je izvodila. Ali tu je imala sreće, jer upravo od te godine kada je bila prinudjena da napusti Novi Sad počinje njena blistava svetska karijera. Da je ostala, ko zna šta bi sa njom bilo. Možda bi je "utišalo" to neumoljivo novosadsko ozračenje, pa danas ni mi, a pogotovu svet, ne bi za nju ni čuli.

Još jednog velikog i jedinstvenog umetnika, Novosadjanina, Novi Sad nije mogao da podnese. Čak ga je oterao u zatvor na devetomesečnu robiju 1971. zbog slobode izražavanja. Radi se o Miroslavu Mandiću koga danas zna čitava Evropa i koji je, da bi umilostivio Novosadjane i barem skrenuo njihovu pažnju na svoj umetnički projekat, morao da prepešači u poslednjih dvanaest godina na desetine hiljada kilometara širom Evrope, od Londona do Varšave i Istambula, a sva je prilika da će taj svakodnevni hod nastaviti do 2001. godine, završavajući svoje grandiozno delo "Ružu lutanja". Koliko hiljada kilometara mora kreativan čovek da se udalji od Novoga Sada da bi se spasao njegovog negativnog, iznurujućeg, destruktivnog, obezličavajućeg I obesmišljavajućeg zračenja?

A zašto Novoasadjani ipak vole Novi Sad? Pa zato što ih uljuljkuje u inertnost, neaktivnost, nezainteresovanost i sigurni su da im se ništa nepredvidjeno u doglednoj budućnosti neće dogodinti. Odbraniće ih ovaj grad od svega novog, neizvesnog, drugačijeg, neočekivanog, jer tako nešto u Novom Sadu nije moguće. A i ako se pojavi, brzo će se transformisati, upristojiti, iščileti, dezintegrisati se ili naprosto pobeći glavom bez obzira. Sa Novim Sadom i Novosadjanima nema dilema!

Andrej Tišma
april 1997.

P. S. Srećom, postoje i dobre strane negativnih zračenja Novoga Sada. Pored pomenutog prekaljivanja ovdašnjih kreativnih ljudi, dakle efekta treninga pod opterećenjem, novosadska učmala, žabokrečna i odbojna atmosfera odličan je podsticaj, inspiracija za stvaralaštvo. Naime, umetnik ovde ima izobilje sociološkog i kulturološkog materijala za polazišta kritike društva, ironizovanja malogradjanštine i kiča, ismevanja konformizma, razdrmavanja uspavanosti, provetravanje ustajalosti. Ova sredina je sjajan kontrapunkt novim idejama, avangardnim potezima, radikalnim postupcima (Novi Sad je inače poznat kao značajno središte avangardne umetnosti druge polovine 20. veka. O tome se zna I u svetu, samo ovde se o tome ništa ne zna). Jer, šta može biti bolje za zrenje jednog umetnika, a svaki pravi umetnik mora biti disident na svoj način, od jedne nezdrave, neprihvatajuće, neprijateljske sredine. Šta može biti bolji podstrek za stvaralaštvo od negativnosti koje vrve svuda naokolo, i gde god da zagrebe umetnik dobija materijal i impuls za akciju. Zato je Novi Sad, sa svojih oko hiljadu likovnih, muzičkih, pozorišnih, književnih i inih stvaralaca, sa svojom veoma dinamičnom Akademijom umetnosti i drugim umetničkim školama koje svakodnevno obučavaju gomile mladih ljudi, pravo leglo stvaralaštva, rasadnik zdravih, novih i pozitivnih ideja, čiji je jedini, i najteži zadatak, da se održe kroz vreme, uprkos nenaklonjenom okruženju. Samo napred.

 

Comments 

 
+3 # nada 2013-10-10 17:25
Fenomenalno! Ali patuljci pojma nemaju.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Art magazin je medijski partner Videomedeje
videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U saradnji Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Galerije RIMA iz Kragujevca, 9,...
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja...
PARIZ. Galerija Matice srpske u okviru programa obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa Srbije...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Galerija FORMA (UPIDIV), Novi Sad. Oktobar - novembar 2007.
Tananim dizajnom ispredena,...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Februar 2007. godine
Na početku završne godine...
Mali likovni salon, Novi Sad. 15. decembar 2010 - 11. janurar 2011.
Jelena Sredanović...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2007.
Izlažu kandidati koji su predloženi...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3. novembar – 3. decembar 2009.
...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2004.
Rajić...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Reportaže
  • ImageKao jedini pozvani učesnik iz Srbije na festivalu je učestvovao multimedijalni umetnik Nenad Bogdanović. On je na festivalu izveo sledeće performanse: "Ja sam bogat umetnik“ u Galeriji "Dzialan“ u Varšavi; "Čovek galerija - međuodnos 3“ u…
Knjige i časopisi
  • ImageOvu svesku Gradine urednički posvećujem Zdenku Hlavačeku, rano preminulom prijatelju iz detinjstva. Mislim da bi ga radovalo da može da vidi kako me snovi koje smo delili u detinjstvu o promeni sveta u bolji i pravedniji…
Intervjui
  • ImageNovosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom