CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 17
Terra 23
Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2013
Digital Art 07
Terra 25

Novi Sad, jedna dijagnoza Štampaj E-pošta
(17 glasanja)
ImageNovi Sad ne voli svoje građane, ali građani Novoga Sada vole svoj grad. Otkuda ovo nepodudaranje? Otuda što je od vajkada ovo tlo bilo nezdravo, barem što se tiče geofizičkih uslova za život i razvoj. Najpre močvarno, pa onda peskovito, izloženo snažnim vetrovima raznih smerova što stvaraju naelektrisanost i nervozu. Vekovima se na okuci Dunava pod dominantnom i snažnom petrovaradinskom stenom i u podnožju zelene Fruške Gore taložio taj grad, ta krhka skrama kulturnog sloja na nestalnom i negostoljubivom tlu, ispresecanom tokovima podzemnih voda, izmedju kojih se uz škripu bore ogromne mase silikatnih zrnaca, koja kada zahvatimo u šaku hitro cure između prstiju i ubrzo bespomoćno shvatamo da su neuhvatljiva.

A kako se stanovnici Novoga Sada brane od ovog negativnog uticaja? Jednostavno, oni se prilagodjavaju time što tonu u apatiju, bezinicijativnost, bezvoljnost, ravnodušnost. Takva im postaje priroda. A one koji u sebi možda nose gen kreativnosti, nemira, želje za promenama, i koji svojom unutrašnjom snagom uspevaju da nadvladaju negativna zračenja tla, opominju da mnogo ne "talasaju" ili ih direktno sprečavaju u aktivnostima. Jer remete ustaljeni red (bolesno stanje), opštu klimu, običaje, navike. Uspavani nemogućnošću delovanja hoće da uspavaju i druge, svoje komšije, kolege na poslu, poznanike, novopridošle stanovnike grada, one koje slučajno sreću ili upoznaju, pa čak i one koje ne poznaju i nikada nisu sreli, a za njih su čuli preko radija, štampe ili televizije.

(Postoji i jedan drugačiji vid reakcije ponekih, naročito onih uticajnih Novosadjana na negativna zračenja ove sredine, a to je podsvesna agresija prema svome gradu, njegovo iracionalno uništavanje, rušenje čitavih njegovih delova - na primer Jevrejske ulice, Jermenske crkve, probijanje bulevara i transverzala kroz stambene kvartove, menjanje urbane strukture, kao da je sam grad kriv za sve, a ne ono ispod i oko njega).

Imao je Novi Sad u svojoj istoriji mnogo velikih ljudi, značajnih organizacija i ustanova, mnogi veliki umovi i umetnici ovde su počinjali svoje karijere, ali malo njih ih je ovde i završilo. Uglavnom su iz Novog Sada odlazili i tek na drugim mestima bili priznavani i okruženi zasluženim počastima i poštovanjem. Ovde su oduvek nagradjivani samo osrednji, nemaštoviti i pogodni. Za jake stvaraoce Novi Sad je bio samo dobar poligon za isprobavanje svoje snage, za prekaljivanje svoga bića. A ko je u Novome Sadu uspeo da se održi u svome kreativnom naumu i aktivnosti za duže vreme i prkosi nezdravom prirodnom i društvenom okruženju, taj je posle mogao da uspe i briljira na bilo kom drugom kraju sveta. Prošavši u Novom Sadu sve dečje bolesti stvaralačke i društvene borbe i stekavši imunost (debelu kožu), u drugoj sredini je bio sposoban da ostvari što god poželi. Zato su Novosadjani cenjeni u drugim sredinama, i bili kroz čitavu istoriju, ali su kod kuće okruženi otporom, ili (što je bolji slučaj) ravnodušnošću. Oni najbolji priznanja su prvo dobijali na strani, a eventualno nešto kasnije i u svome Novom Sadu, tek da se javnost ne bi uznemiravala zbog neprevde.

Umeli su Novi Sad i Novosadjani da se "oslobode" mnogih uglednih i slavnih ljudi kroz svoju istoriju i zbog toga ih baš ne grize savest. Ne kaju se, i već su ih sve lepo pozaboravljali. Otišli su odavde, neki pognute, a neki prkosno uzdignute glave, brojni, danas ugledni stvaraoci - glumci, reditelji, književnici, muzičari, plesači, likovnjaci, ko bi ih sve nabrojao. Eto, recimo, imali smo ne tako davno, od 1973. do 1975. izuzetnu čast da na novosadskoj Akademiji umetnosti radi jedna od najvećih svetskih umetničkih figura današnjice Marina Abramović. Da potsetimo, Marina je do sada samostalno izlagala u najvećim svetskim muzejima moderne umetnosti, imala je, recimo, tromesečnu retrospektivu u pariskom Boburu, četiri puta je nastupala na Venecijanskom bijenalu, a ove godine je izabrana da predstavlja Jugoslaviju na ovoj apsolutno najprestižnijoj manifestaciji svetske umetnosti. Inače, trenutno predaje na tri akademije umetnosti u svetu - u Parizu, Berlinu I Hamburgu. Medjutim, za Novi Sad i Novosadjane ona nije bila dovoljno dobra. Oterali su je sa Akademije kao "ludu" i "egzibicionistu" zbog umetnosti koju je izvodila. Ali tu je imala sreće, jer upravo od te godine kada je bila prinudjena da napusti Novi Sad počinje njena blistava svetska karijera. Da je ostala, ko zna šta bi sa njom bilo. Možda bi je "utišalo" to neumoljivo novosadsko ozračenje, pa danas ni mi, a pogotovu svet, ne bi za nju ni čuli.

Još jednog velikog i jedinstvenog umetnika, Novosadjanina, Novi Sad nije mogao da podnese. Čak ga je oterao u zatvor na devetomesečnu robiju 1971. zbog slobode izražavanja. Radi se o Miroslavu Mandiću koga danas zna čitava Evropa i koji je, da bi umilostivio Novosadjane i barem skrenuo njihovu pažnju na svoj umetnički projekat, morao da prepešači u poslednjih dvanaest godina na desetine hiljada kilometara širom Evrope, od Londona do Varšave i Istambula, a sva je prilika da će taj svakodnevni hod nastaviti do 2001. godine, završavajući svoje grandiozno delo "Ružu lutanja". Koliko hiljada kilometara mora kreativan čovek da se udalji od Novoga Sada da bi se spasao njegovog negativnog, iznurujućeg, destruktivnog, obezličavajućeg I obesmišljavajućeg zračenja?

A zašto Novoasadjani ipak vole Novi Sad? Pa zato što ih uljuljkuje u inertnost, neaktivnost, nezainteresovanost i sigurni su da im se ništa nepredvidjeno u doglednoj budućnosti neće dogodinti. Odbraniće ih ovaj grad od svega novog, neizvesnog, drugačijeg, neočekivanog, jer tako nešto u Novom Sadu nije moguće. A i ako se pojavi, brzo će se transformisati, upristojiti, iščileti, dezintegrisati se ili naprosto pobeći glavom bez obzira. Sa Novim Sadom i Novosadjanima nema dilema!

Andrej Tišma
april 1997.

P. S. Srećom, postoje i dobre strane negativnih zračenja Novoga Sada. Pored pomenutog prekaljivanja ovdašnjih kreativnih ljudi, dakle efekta treninga pod opterećenjem, novosadska učmala, žabokrečna i odbojna atmosfera odličan je podsticaj, inspiracija za stvaralaštvo. Naime, umetnik ovde ima izobilje sociološkog i kulturološkog materijala za polazišta kritike društva, ironizovanja malogradjanštine i kiča, ismevanja konformizma, razdrmavanja uspavanosti, provetravanje ustajalosti. Ova sredina je sjajan kontrapunkt novim idejama, avangardnim potezima, radikalnim postupcima (Novi Sad je inače poznat kao značajno središte avangardne umetnosti druge polovine 20. veka. O tome se zna I u svetu, samo ovde se o tome ništa ne zna). Jer, šta može biti bolje za zrenje jednog umetnika, a svaki pravi umetnik mora biti disident na svoj način, od jedne nezdrave, neprihvatajuće, neprijateljske sredine. Šta može biti bolji podstrek za stvaralaštvo od negativnosti koje vrve svuda naokolo, i gde god da zagrebe umetnik dobija materijal i impuls za akciju. Zato je Novi Sad, sa svojih oko hiljadu likovnih, muzičkih, pozorišnih, književnih i inih stvaralaca, sa svojom veoma dinamičnom Akademijom umetnosti i drugim umetničkim školama koje svakodnevno obučavaju gomile mladih ljudi, pravo leglo stvaralaštva, rasadnik zdravih, novih i pozitivnih ideja, čiji je jedini, i najteži zadatak, da se održe kroz vreme, uprkos nenaklonjenom okruženju. Samo napred.

 

Comments 

 
+3 # nada 2013-10-10 17:25
Fenomenalno! Ali patuljci pojma nemaju.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEČ. Tokom jeseni 2017. godine u centru pažnje velikih izložbi u bečkim muzejima biće Piter ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista...
BEOGRAD. Prodajna galerija "Beograd" predstavlja od 25. maja do 12. juna 2017. ...
BEOGRAD. Mladi umetnici Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić, Jelena Mijić i...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 30. jul - 8. avgust 2008.
Majstor crteža kakav...
Likovni salon Kulturnog centra. Novi Sad. Januar 2005.
Rastislav Škulec je...
Galerija Srbija, Niš. 21. avgust - 11. septembar 2012.
Bora Baruh (1911 - 1942)...
Mali likovni salon, Novi Sad. Oktobar 2005.
Crtajući i slikajući Biljana Vuković se...
Muzej savremene likovne umetnosti, Galerija Matice srpske, Galerija "Zlatno oko",...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa...
Galerija Dvorište, Pančevo. April 2007.
Sve u svemu, reč je o opusu crtačkog...
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
    "Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom