 Nekada, davnih šezdesetih godina o postojanju kompjutera smo u Novom Sadu znali samo po štampanim statističkim proračunima, izvodima iz zemljišnih knjiga, računima za vodu, struju...Te moćne mašine zauzimale su tada čitave sobe. Koristile su ogromne trake ili papirne bušene karte i kod nas izazivali strahopoštovanje. Osećali smo se tako nemoćni pred tim svevidećim očima koje su nas kontrolisale danonoćno i svoja zapažanja i zaključke iznosile hladno i precizno putem bučnih matričnih štampača. Tada smo, kao deca, ponekad nailazili na ulici na poneko parče žute perforirane trake, ili na pravougaone kartone sa pravilnim rupicaama, koji su nam izgledali kao sa neke druge planete, iz sveta u koji nikada nećemo imati dostupa. Sveta koji ne razumemo i nismo mu nikako dorasli. Kompjuterskog sveta čije će tekovine na pravi način koristiti možda tamo neke generacije iz 21. veka.
No uskoro, već početkom sedamdesetih godina, poneki novosadski umetnici su se drznuli da taj daleki, hladni i nerazumljivi svet kompjutera inkorporiraju u svoja dela, beležeći tako jednu bitnu karakteristiku vremena u kome žive. Bogdanka Poznanović, recimo, avangardna i multimedijalna umetnica, izvela je 1973. na Tribini mladih svoju akciju "Computertapebody" u kojoj je slajd-projekcijom vizuelno spojila kompjuterske kartice sa ljudskim telima, i gde je svaki prisutni pojedinac dobio svoju binarnu šifru. Iste godine ona je u svom ateljeu i u šumi kraj Dunava izvela sa beogradskim signalistom Miroljubom Todorovićem akciju "Zlatna grana" gde je kompjuterska traka bila osnovno sredstvo intervencije u okolinom prostoru. Pisac ovih redova može se pohvaliti da je bio svedok, pa i učesnik ovih dogadjanja.
Novosadski slikar Milan Kešelj počeo je od sredine sedamdsetih godina da ugradjuje lik perforirane kompjuterske trake u svoje slike i grafike, kao simbol informatičke ere, stvorivši vremenom na tom motivu baziran snažan likovni opus koji ga je i u svetu proslavio.
Medjutim, vremena su se polako menjala i kompjuteri, te čudesne i nedodirljive naprave postajale su dostupnije običnom čoveku. Njihove dimenzije smanjile su se do prenosivih aparata, a pojavili su se i specijalni kućni računari. Za nekoliko mesečnih plata mogao se početkom osamdesetih godina kupiti, na primer, "Spectrum". Koristili su ga većinom najmla|i za igrice, me|utim, kompjutera su se domogli i poneki umetnici. I tako se polako od bauka, računar pretvorio u sasvim pitomo i veoma korisno sredstvo, koje stvaraocima omogućava da lakše ostvare ono što zamisle, pa čak i ono o čemu ranije nisu mogli ni sanjati.
Novosađanin koji je među prvima koristio računar za stvaranje svoje umetnosti bio je slikar i muzičar Vojin Tišma, poznatiji kao Bekus, gitarista grupe "Cvrčak i mravi", inače diplomirani hemičar. On je 1982. na "Spectrumu" počeo da stvara pokretne grafičke strukture u boji, koje su bile i ozvučene. Naime, Tišma je pravio svoje sopstvene programe za crtanje jednostavnih geometrijskih formi: trouglova, krugova i ritmično raspoređenih linija, koji su se u različitim pravcima, i uz pratnju zvuka, kretali po ekranu, kao u nekom kaleidoskopu. Ova svoja pionirska dela on je prikazao na Radničkom univerzitetu 1983. u okviru svoje izložbe "Crtež - slika - video". Kasnije, 1989. dobio je čak specijalnu nagradu na jednom od najvećih svetskih festivala elektronske umetmosti Ars Electronica u Lincu (Austrija) za svoju kompjutersku muziku.
Krajem osamdesetih u Novom Sadu se kompjuterskom umetnošću bavio i Predrag Šiđanin, multimedijalni umetnik, kome je računar bio jedno od dodatnih izražajnih sredstava. Svoje radove prikazao je na novosadskoj retrospektivi 1988. Možda je još značajnije što je 1991. u Beogradu priredio zajedničku izložbu kompjuterske umetnosti u Srbiji, okupivši šesnaest autora (medju njima bili su i novosadski umetnici Jozef Klaćik, Vojin Tišma i kompozitor Boris Kovač) koji su u tom trenutku koristili kompjuter za umetničko izražavanje. Danas Šiđanin živi u Hagu (Holandija) i sprema doktorsku disertaciju o primeni kompjutera u urbanističkom rojektovanju.
Među novosadskim kompjuterašima danas značajno mesto zauzima i dizajner Ivan Jurić, koji je za elektornsku tastaturu seo u svojoj 57. godini, 1991, medjutim munjevito je osvojio ovu oblast i januara 1995. u novosadskoj galeriji "Zlatno oko" priredio izložbu kompjuterskih grafika i animacija kojom je sve zadivio.
I izložba kompjuterske obrade fotografija Lidije Srebotnjak Prišić u novosadskoj Galeriji savremene likovne umetnosti 1996. bila je tako|e prijatno iznena|enje za Novosa|ane. Inače, ona je docent na Akademiji umetmnosti u Novom Sadu za predmet Intermedijalna istraživanja, koji je svojevremeno osnovala Bogdanka Poznanović.
Naravno, komjuterom se danas koriste mnogi mladi novosadski umetnici. Grupa "Apsolutno" sjajno koristi ovaj medij u kombinaciji sa tehnikom štampe, video-artom, uličnim akcijama. Uradili su i nekoliko projekata za Internet. Takodje i tandem Staniša Dautović i Bane Petrić, odnedavno zajadno sa Vladimirom Marunom, ima uspešne nastupe. Nedavno su se vratili iz Palerma (Italija) gde su izlagali složenu interaktivnu kompjutersku instalaciju. I veoma uspešni fotograf Pavle Jovanović odnedavno je krenuo u kompjuterske vode i svoje radove generiše digitalnom tehnikom, a zatim na ploteru štampa džinovske dvometarske formate . Dragan Živančević, asistent na Akademiji umetnosti, kod Srebotnjakove, radi takođe sjajne stvari kompjuterom. Novi Sad je, dakle, postao pravo uporište digitalne umetnosti, a to mu obećava lepu budućnost i brzo uključivanje u svetske tokove.
Za ovo uključivanje najvažniji je svakako Internet, a i tu Novosađani ne oskudevaju. Kao što je i ovaj časopis koji držite u ruci od svog junskog broja na Internetu, i može da ga čita bukvalno ceo svet, tako se u Novom Sadu pojavio i prvi novosadski online-only artmagazin (www.artmagazin.co.yu) koji prati stvaralaštvo uglavnom novosadskih umetmika iz svih domena, a daje i pregled rada gradskih galerija. Uređuje ga i programira novosadski kompjuteraš i likovni kritičar Luka Salapura. Odnedavno je "Art magazin" pokrenuo međunarodnu diskusionu tribinu na temu "Šta je Internet umetnost" čime je faktički postao deo medjunarodne mreže razmene teorijskih ideja.
Još jedno iznenađenje iz oblasti digitalne umetnosti uskoro čeka Novosađane. Naime, Slavko Simin, mladi novosadski dizajner, pokreće (i finansira) časopis za kompjutersku umetnost "Digital Arts" koji će na stotinak kolor strana pokrivati događanja na planu kompjuterske likovne umetnosti, dizajna, filmske animacije, digitalne muzike i arhitekture, a takođe će pratiti i najavljivati manifestacije vezane za kompjutersko stvaralaštvo u zemljni i svetu. Prvi broj časopisa već je u štampi, i njegov izlazak očekuje se krajem septembra. Po gore izloženom pregledu količine digitalne kreativnosti u našem gradu, Novosađani ovakav časopis nesumnjivo zaslužuju.
Andrej Tišma
septembar 1997. |
