CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sonja svec spanjol

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Terra 18
Digital Art 03
Digital Art 04
Noć muzeja 2007
Digital Art 07
Terra 26

Digital Arts Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNekada, davnih šezdesetih godina o postojanju kompjutera smo u Novom Sadu znali samo po štampanim statističkim proračunima, izvodima iz zemljišnih knjiga, računima za vodu, struju...Te moćne mašine zauzimale su tada čitave sobe. Koristile su ogromne trake ili papirne bušene karte i kod nas izazivali strahopoštovanje. Osećali smo se tako nemoćni pred tim svevidećim očima koje su nas kontrolisale danonoćno i svoja zapažanja i zaključke iznosile hladno i precizno putem bučnih matričnih štampača. Tada smo, kao deca, ponekad nailazili na ulici na poneko parče žute perforirane trake, ili na pravougaone kartone sa pravilnim rupicaama, koji su nam izgledali kao sa neke druge planete, iz sveta u koji nikada nećemo imati dostupa. Sveta koji ne razumemo i nismo mu nikako dorasli. Kompjuterskog sveta čije će tekovine na pravi način koristiti možda tamo neke generacije iz 21. veka.

No uskoro, već početkom sedamdesetih godina, poneki novosadski umetnici su se drznuli da taj daleki, hladni i nerazumljivi svet kompjutera inkorporiraju u svoja dela, beležeći tako jednu bitnu karakteristiku vremena u kome žive. Bogdanka Poznanović, recimo, avangardna i multimedijalna umetnica, izvela je 1973. na Tribini mladih svoju akciju "Computertapebody" u kojoj je slajd-projekcijom vizuelno spojila kompjuterske kartice sa ljudskim telima, i gde je svaki prisutni pojedinac dobio svoju binarnu šifru. Iste godine ona je u svom ateljeu i u šumi kraj Dunava izvela sa beogradskim signalistom Miroljubom Todorovićem akciju "Zlatna grana" gde je kompjuterska traka bila osnovno sredstvo intervencije u okolinom prostoru. Pisac ovih redova može se pohvaliti da je bio svedok, pa i učesnik ovih dogadjanja.

Novosadski slikar Milan Kešelj počeo je od sredine sedamdsetih godina da ugradjuje lik perforirane kompjuterske trake u svoje slike i grafike, kao simbol informatičke ere, stvorivši vremenom na tom motivu baziran snažan likovni opus koji ga je i u svetu proslavio.

Medjutim, vremena su se polako menjala i kompjuteri, te čudesne i nedodirljive naprave postajale su dostupnije običnom čoveku. Njihove dimenzije smanjile su se do prenosivih aparata, a pojavili su se i specijalni kućni računari. Za nekoliko mesečnih plata mogao se početkom osamdesetih godina kupiti, na primer, "Spectrum". Koristili su ga većinom najmla|i za igrice, me|utim, kompjutera su se domogli i poneki umetnici. I tako se polako od bauka, računar pretvorio u sasvim pitomo i veoma korisno sredstvo, koje stvaraocima omogućava da lakše ostvare ono što zamisle, pa čak i ono o čemu ranije nisu mogli ni sanjati.

Novosađanin koji je među prvima koristio računar za stvaranje svoje umetnosti bio je slikar i muzičar Vojin Tišma, poznatiji kao Bekus, gitarista grupe "Cvrčak i mravi", inače diplomirani hemičar. On je 1982. na "Spectrumu" počeo da stvara pokretne grafičke strukture u boji, koje su bile i ozvučene. Naime, Tišma je pravio svoje sopstvene programe za crtanje jednostavnih geometrijskih formi: trouglova, krugova i ritmično raspoređenih linija, koji su se u različitim pravcima, i uz pratnju zvuka, kretali po ekranu, kao u nekom kaleidoskopu. Ova svoja pionirska dela on je prikazao na Radničkom univerzitetu 1983. u okviru svoje izložbe "Crtež - slika - video". Kasnije, 1989. dobio je čak specijalnu nagradu na jednom od najvećih svetskih festivala elektronske umetmosti Ars Electronica u Lincu (Austrija) za svoju kompjutersku muziku.

Krajem osamdesetih u Novom Sadu se kompjuterskom umetnošću bavio i Predrag Šiđanin, multimedijalni umetnik, kome je računar bio jedno od dodatnih izražajnih sredstava. Svoje radove prikazao je na novosadskoj retrospektivi 1988. Možda je još značajnije što je 1991. u Beogradu priredio zajedničku izložbu kompjuterske umetnosti u Srbiji, okupivši šesnaest autora (medju njima bili su i novosadski umetnici Jozef Klaćik, Vojin Tišma i kompozitor Boris Kovač) koji su u tom trenutku koristili kompjuter za umetničko izražavanje. Danas Šiđanin živi u Hagu (Holandija) i sprema doktorsku disertaciju o primeni kompjutera u urbanističkom rojektovanju.

Među novosadskim kompjuterašima danas značajno mesto zauzima i dizajner Ivan Jurić, koji je za elektornsku tastaturu seo u svojoj 57. godini, 1991, medjutim munjevito je osvojio ovu oblast i januara 1995. u novosadskoj galeriji "Zlatno oko" priredio izložbu kompjuterskih grafika i animacija kojom je sve zadivio.

I izložba kompjuterske obrade fotografija Lidije Srebotnjak Prišić u novosadskoj Galeriji savremene likovne umetnosti 1996. bila je tako|e prijatno iznena|enje za Novosa|ane. Inače, ona je docent na Akademiji umetmnosti u Novom Sadu za predmet Intermedijalna istraživanja, koji je svojevremeno osnovala Bogdanka Poznanović.

Naravno, komjuterom se danas koriste mnogi mladi novosadski umetnici. Grupa "Apsolutno" sjajno koristi ovaj medij u kombinaciji sa tehnikom štampe, video-artom, uličnim akcijama. Uradili su i nekoliko projekata za Internet. Takodje i tandem Staniša Dautović i Bane Petrić, odnedavno zajadno sa Vladimirom Marunom, ima uspešne nastupe. Nedavno su se vratili iz Palerma (Italija) gde su izlagali složenu interaktivnu kompjutersku instalaciju. I veoma uspešni fotograf Pavle Jovanović odnedavno je krenuo u kompjuterske vode i svoje radove generiše digitalnom tehnikom, a zatim na ploteru štampa džinovske dvometarske formate . Dragan Živančević, asistent na Akademiji umetnosti, kod Srebotnjakove, radi takođe sjajne stvari kompjuterom. Novi Sad je, dakle, postao pravo uporište digitalne umetnosti, a to mu obećava lepu budućnost i brzo uključivanje u svetske tokove.

Za ovo uključivanje najvažniji je svakako Internet, a i tu Novosađani ne oskudevaju. Kao što je i ovaj časopis koji držite u ruci od svog junskog broja na Internetu, i može da ga čita bukvalno ceo svet, tako se u Novom Sadu pojavio i prvi novosadski online-only artmagazin (www.artmagazin.co.yu) koji prati stvaralaštvo uglavnom novosadskih umetmika iz svih domena, a daje i pregled rada gradskih galerija. Uređuje ga i programira novosadski kompjuteraš i likovni kritičar Luka Salapura. Odnedavno je "Art magazin" pokrenuo međunarodnu diskusionu tribinu na temu "Šta je Internet umetnost" čime je faktički postao deo medjunarodne mreže razmene teorijskih ideja.

Još jedno iznenađenje iz oblasti digitalne umetnosti uskoro čeka Novosađane. Naime, Slavko Simin, mladi novosadski dizajner, pokreće (i finansira) časopis za kompjutersku umetnost "Digital Arts" koji će na stotinak kolor strana pokrivati događanja na planu kompjuterske likovne umetnosti, dizajna, filmske animacije, digitalne muzike i arhitekture, a takođe će pratiti i najavljivati manifestacije vezane za kompjutersko stvaralaštvo u zemljni i svetu. Prvi broj časopisa već je u štampi, i njegov izlazak očekuje se krajem septembra. Po gore izloženom pregledu količine digitalne kreativnosti u našem gradu, Novosađani ovakav časopis nesumnjivo zaslužuju.

Andrej Tišma
septembar 1997.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Galerija Matice srpske u okviru programa obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa Srbije...
NOVI SAD / BEOGRAD. Izložba "Akcione forme" je prva retrospektiva Ilije...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
ČAČAK. Na izložbi 29. Memorijala Nadežde Petrović će izlagati 12 umetnika: Aleksandar ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Novembar – decembar 2007.
Baveći...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. septembar 2010.
Imenovanjem svojih radova kao...
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2007.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je...
Galerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Zasebni segment ove izložbe čini i serija razigranih...
Savremena galerija, Zrenjanin. 7 - 25. septembar 2009.
U ponedeljak, 7. septembra 2009....
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2006.
Kada radovima na ovoj izložbi...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2004.
    "Dopada mi se što je prostor veliki tako da mogu da uradim veliku skulpturu. Nama vajarima često neodgovarajući prostor predstavlja problem, jer je i format uslovljen prostorom. Sada,…
Knjige i časopisi
  • ImagePoslednjeg dana aprila, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana umro je argentinski pisac, Ernesto Sabato. U toj noći u vrtlogu besmislenih vesti jedna kratka crta o smrti stogodišnjaka, o okončanju života dugog jedan vek, postavi…
Intervjui
  • ImageDanijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom