 Novosadski likovni umetnici najčešće se žale na uslove u kojima stvaraju (ili ne stvaraju). Žalili su se i dok su im delili ateljee na Tvrđavi šakom i kapom, a sada se bune što im ih više ne dele. Kažu da ih u stvaralaštvu sprečava nerešen status slobodnih umetnika, nedostatak materijala, nepostojanje redovnog otkupa dela itd. Uglavnom sede po kafanama i kukaju kako ovo društvo ne misli na njih. Međutim, da nije sve baš tako crno, odnosno da je za one koji hoće i umeju upravo RUŽI^ASTO, svedoči, pored ostalih, i primer aktivnosti grupe četvoro mladih novosadskih umetnika koji uporno i sistematski rade i odavde osvajaju svetske kulturne metropole. Verovatno pogađate, reč je o Umetničkoj asocijaciji "Apsolutno" koju čine Zoran Pantelić, Dragan Miletić, Dragan Rakić i Bojana Petrić. Njihov vrtoglavi uspon, upravo proteklih godina, u periodu duboke krize i međunarodne izolacije naše sredine, vredan je primer kako voljom, pametnim raspoređivanjem energije, nadasve kreativnošću i iskrenim angažmanom, za umetnika ovde nema nikakvih prepreka da ostvari svoje zamisli, pa čak i u domenu medija visoke tehnologije kojima se "Apsolutno" često služe.
Upravo ovih dana članovi grupe su se vratili sa puta u Koreju, gde su učestvovali na Kwangju bijenalu savremene umetnosti, a odabrao ih je Richard Koshalek, direktor Muzeja savremene umetnosti u Los Angelesu (!). Na ovoj, jedinoj azijskoj manifestaciji savremene umetnosti "Apsolutno" su izlagali rame uz rame sa najvećim svetskim imenima kao što su Beuys, Cage, Klein, Tinguely, Vautier, Viola, Nauman, Sherman, Bourgeois, Gilbert i Georg, Fischli i Weiss... i dokazali da su svetska klasa.
Dokazivali su oni to i dosadašnjim svojim projektiama kojima su kroz razne medije i postupke reagovali na socijalno okruženje i konkretne situacije u kojima su delovali. U Novom Sadu su 1995. ogradili dva prekookeanska broda, napuštena u brodogradilištu, i izvršili "istražni postupak" o uzroku njihove smrti ("Apsolutno mrtvo"), umesto skinute ploče ispred mosta Maršala Tita izlili su u mesingu i postavili svoju sa natpisom "Apsolutno privremeno", a čitavu akciju snimili i izložili snimke. U Beogradu su 1996. na vrata jedne galerije okačili natpis: "UPOZORENJE: u galeriju ulazite na apsolutno ličnu odgovornost", a za Oktobarski salon su na displeju na Trgu republike postavili tekst: "Beograđani, ako želite da u današnjem danu vidite sve svoje drage sugrađane, potrebno vam je apsolutno 00.04 sekundi za svakog od njih", što se medju reklamama vrtelo dve nedelje. U Beču su 1995. inkorporirali sva slova ćirilične azbuke u urbanu strukturu , tako što su na planu grada nalazili forme pojedinih slova azbuke u mreži ulica, a zatim zatvarali te ulice za saobraćaj žutim trakama uz asistenciju bečke policije. Naravno, bila je to aluzija na Vuka i knjige koje je štampao u Beču. Početak 1996. obeležili su akcijom na Akropolju u Atini, markirajući "epicentar kolevke evropske civilizacije". Duž više granica između zemalja Istočne i Zapadne Evrope postavljali su natpise "^OVEK - HUMAN" na ničijoj zemlji. Ovu akciju izveli su i na liniji razdvajanja u Mostaru.
Uradili su i više značajnih video radova kojima su se predstavili domaćoj i međunarodnoj javnosti, kao na primer "Voyager 0004" snimljen u Rajkovoj pećini (Istočna Srbija, Evropa), "Dobro veče", koji je kolaž pozdrava tv-voditelja širom sveta, a imaju i interaktivni rad za Internet "Apsolutna rasprodaja istočnoevropske umetnosti" http://207.10.94.56.opennet/b92inet.html - u rubrici web projekti). Svi ovi radovi deo su višegodišnjeg projekta Umetničke soscijacije "Apsolutno" pod nazivom "1995:2000" kojim naglašavaju isticanje ovoga milenijuma i odbrojavaju godine do njegovog kraja. To nije samo puko odbrojavanje, već umetnički govor kroz razne teme i sfere vezane za ovaj istorijski trenutak i specifična mesta dešavanja. Treba naglasiti i to da su većinu ovih sjajnih stvari uradili zahvaljujući saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novog Sada.
Dakle, novosadski umetnici, ne klonite duhom. Nemate za to valjani izgovor. Pogledajte šta rade ti mladi ljudi, a ima ih još dosta u našem gradu, i o njima će takođe biti reči na stranicama našeg lista, pa krenite u nova stvaralačka pregnuća.
Srećno!
Andrej Tišma
oktobar 1997. |
Rubrika "Književni portret" uvedena je kao povremeno, a prepo- znatljivo obeležje našeg časopisa sada već pomalo daleke (i u sećanju ne sasvim jasne) 2005. godine: u broju 8 nove serije Gradine prvi takav portret bio je…
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila je na Fakultetu tehničkih…
