CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i izabrane arhive Art magazina

Digital Art 08
Digital Art 03
Terra 17
Terra 18
Dunavski dijalozi 02
Dunavski dijalozi 06
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Slikar bez rama Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNovi Sad ima mnogo slikara, srazmerno broju stanovnika. Ali kada me pitaju koje slikare volim, ili najviše cenim, moram dugo da razmišljam. Nema ovde baš puno originalnih slikara. A pitam se i da li je slikarstvo kao medij danas uopšte više interesantno pored vizuelno nametljivijeg i atraktivnijeg filma, televizije, videa, virtuelnih 3D putovanja kompjuterom i Internetom. Šta slikar još može da kaže o ovome svetu što još ni jedan pre njega nije? I čemu uopšte to gomilanje slika po raznim budžacima, ateljeima, galerijskim i muzejskim depoima - oduzimaju nam tako potreban kiseonik i prostor u ovom prenaseljenom svetu.

Kada bolje razmislim, ja u Novom Sadu cenim samo jednog jedinog slikara, ili eventualno dva, do tri. Taj jedan je Jozef Klaćik. Čovek tih, nenametljiv, skroman, ali eruptivan i veoma produktivan umetnik. Cenim njegovo slikarstvo jer uvek iznenađuje, nikada se ne zna šta mu je sledeći korak, šta smišlja i smera. On ne ume ni sam sebe da ponovi, a kamoli nekog drugog da podražava, da prati neki trend.

Jozef Klaćik rođen je 1949. u Staroj Pazovi, Srednju umetničku školu je završio u Novom Sadu, a Likovnu akademiju u Bratislavi 1976. Radi sjajan grafički dizajn; postere, razglednice, časopise, bavi se i vizuelnom poezijom (pripremio je već dvadeset knjiga ovih radova, ali ih još nije štampao), takođe je i originalan pesnik sa nekoliko objavljenih knjiga. U krugovima grafičara cenjen je takođe kao majstor. Radi velike ekspresivne slike, apstraktne, slobodnog poteza, nepravilnih formata, na dasci, papiru, platnu bez blind-rama, ugrađuje u njih predmete, daščice, krpe, papire, fragmente fotografija, terpapir, našiva jastučice, slojeve platna, velike džepove, pravi slike iz delova, asamblaže, slike-objekte i prostorne instalacije. Postavlja ih u slobodan prostor, i nikada ne stavlja na njih ramove. Njegove slike uvek su "gole" i nesputane. Ponekad ih u galeriji pruži po podu, ponekad prelaze sa poda na zid, nekad vise sa plafona. Uvek vas iznenađuju, nikada vas ne ostavljaju ravnodušnim.

Klaćikove slike obično su velikih formata, sastavljene iz najrazličitijih materijala po kojima autor povlači slobodne i guste linije, namaze, ogrebotine. Ali svi ovi potezi na neki način su organizovani, uglavnom u formi osnovnih geometrijskih likova: trougla, kvadrata, kruga ili elipse. Dakle u tom haotičnom neredu i slojevitosti pojavljuju se elementi reda, intelektualnosti, arhetipskog organizovanja prostora i forme. Valjda je u toj pomirenoj antagonističkoj dvojnosti čar ovih radova. Jer u istom delu nalazimo kod Klaćika haos i harmoniju, ekspresivnost i hladnu racionalnost, bogatstvo materijala i likovnu jednostavnost , odnosno odsustvo glamura i dopadljivosti. Jednostavna lepota ovih slikanih komada bliska je lepoti prirode, kojoj ništa ne treba ni dodavati ni oduzimati.

Sećam se, Jozef Klaćik je bio jedan od prvih i pravih naših hiperrealista, odnosno fotorealista, još početkom 70-ih, kada se to i u svetu događalo i osvajalo najznačajnije galerije. Klaćik je umeo da iskoristi šokantnu istinitost fotografije i da je uvećavanjem na platnu učini još šokantnijom. Zato onaj prefiks "hiper". A to mnogi naši slikari danas ne shvatraju i hiperrealizmom nazivaju običan građanski realizam kakav je vladao Holandijom još u 17. veku, kod Vermera van Delfta na primer, gde na slikama dominira idiličan mir (kao kod Dragana Martinovića, Tapija, Dragana Stojkova i sličnih). No Klaćik je, takođe vrlo rano za naše prilike, još 1976. prešao na sasvim drugačiji stil, onaj koji smo napred opisali, i postao rodonačelnik novog ekspresionizma i transavangarde, stilova koji su drmali svetom tokom 80-ih.

Jozef Klaćik je, dakle, pre svega istraživač u medijima i stilovima (pored navedenih obalasti bavi se i videom, slajd-projekcijama, mejl-artom, telefaks umetnošću, a učestvovao je u Beogradu u pionirskoj izložbi "Kompjuterska umetnost u Srbiji" 1991) i nije slikar koji razmišlja samo u okvirima lanenog platna i terpentina. Njegove slike su mnogo više - one su deo prostora našeg življenja i predmet gledaočeve kontemplacije. Jozef Klaćik, za mene novosadski slikar broj jedan, slikanjem plete novu stvarnost, opipljivu, ne njenu imitaciju ili fantaziju, i kao takav ima puno pravo da svojim slikama zauzima naš prostor i kiseonički omotač. A Novi Sad mu ga, srećom, štedro pruža.

Andrej Tišma
januar 1998.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2020
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BBC. Benksi je objavio seriju fotografija naslikanih pacova koji prave haos u kupatilu tokom...
BEOGRAD. Prodajna galerija Beograd predstavlja od 11. do 29. juna 2020. dela Vladimira Milanovića ...
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša...
NOVI SAD. Tokom septembra 2020. godine održan je peti godišnji festival digitalne animacije...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Reportaže
U Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
IK Prometej preporučuje
Peter Handke - Popodne pisca
Peter Handke
Popodne pisca
 
Intervju
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageAutori monografije su Ljubomir Vujaklija i Rosa d ’Amico (Bolonja, Italija).
    U okviru izdavačke delatnosti Muzeja grada Novog Sada publikovana je izuzetno značajna monografija "Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada". Do danas, to je…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom