CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 02
Terra 26
Videomedeja 23
Noć muzeja 2008
Videomedeja 19
Digital Art 08
Dunavski dijalozi 07

Slikar bez rama Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNovi Sad ima mnogo slikara, srazmerno broju stanovnika. Ali kada me pitaju koje slikare volim, ili najviše cenim, moram dugo da razmišljam. Nema ovde baš puno originalnih slikara. A pitam se i da li je slikarstvo kao medij danas uopšte više interesantno pored vizuelno nametljivijeg i atraktivnijeg filma, televizije, videa, virtuelnih 3D putovanja kompjuterom i Internetom. Šta slikar još može da kaže o ovome svetu što još ni jedan pre njega nije? I čemu uopšte to gomilanje slika po raznim budžacima, ateljeima, galerijskim i muzejskim depoima - oduzimaju nam tako potreban kiseonik i prostor u ovom prenaseljenom svetu.

Kada bolje razmislim, ja u Novom Sadu cenim samo jednog jedinog slikara, ili eventualno dva, do tri. Taj jedan je Jozef Klaćik. Čovek tih, nenametljiv, skroman, ali eruptivan i veoma produktivan umetnik. Cenim njegovo slikarstvo jer uvek iznenađuje, nikada se ne zna šta mu je sledeći korak, šta smišlja i smera. On ne ume ni sam sebe da ponovi, a kamoli nekog drugog da podražava, da prati neki trend.

Jozef Klaćik rođen je 1949. u Staroj Pazovi, Srednju umetničku školu je završio u Novom Sadu, a Likovnu akademiju u Bratislavi 1976. Radi sjajan grafički dizajn; postere, razglednice, časopise, bavi se i vizuelnom poezijom (pripremio je već dvadeset knjiga ovih radova, ali ih još nije štampao), takođe je i originalan pesnik sa nekoliko objavljenih knjiga. U krugovima grafičara cenjen je takođe kao majstor. Radi velike ekspresivne slike, apstraktne, slobodnog poteza, nepravilnih formata, na dasci, papiru, platnu bez blind-rama, ugrađuje u njih predmete, daščice, krpe, papire, fragmente fotografija, terpapir, našiva jastučice, slojeve platna, velike džepove, pravi slike iz delova, asamblaže, slike-objekte i prostorne instalacije. Postavlja ih u slobodan prostor, i nikada ne stavlja na njih ramove. Njegove slike uvek su "gole" i nesputane. Ponekad ih u galeriji pruži po podu, ponekad prelaze sa poda na zid, nekad vise sa plafona. Uvek vas iznenađuju, nikada vas ne ostavljaju ravnodušnim.

Klaćikove slike obično su velikih formata, sastavljene iz najrazličitijih materijala po kojima autor povlači slobodne i guste linije, namaze, ogrebotine. Ali svi ovi potezi na neki način su organizovani, uglavnom u formi osnovnih geometrijskih likova: trougla, kvadrata, kruga ili elipse. Dakle u tom haotičnom neredu i slojevitosti pojavljuju se elementi reda, intelektualnosti, arhetipskog organizovanja prostora i forme. Valjda je u toj pomirenoj antagonističkoj dvojnosti čar ovih radova. Jer u istom delu nalazimo kod Klaćika haos i harmoniju, ekspresivnost i hladnu racionalnost, bogatstvo materijala i likovnu jednostavnost , odnosno odsustvo glamura i dopadljivosti. Jednostavna lepota ovih slikanih komada bliska je lepoti prirode, kojoj ništa ne treba ni dodavati ni oduzimati.

Sećam se, Jozef Klaćik je bio jedan od prvih i pravih naših hiperrealista, odnosno fotorealista, još početkom 70-ih, kada se to i u svetu događalo i osvajalo najznačajnije galerije. Klaćik je umeo da iskoristi šokantnu istinitost fotografije i da je uvećavanjem na platnu učini još šokantnijom. Zato onaj prefiks "hiper". A to mnogi naši slikari danas ne shvatraju i hiperrealizmom nazivaju običan građanski realizam kakav je vladao Holandijom još u 17. veku, kod Vermera van Delfta na primer, gde na slikama dominira idiličan mir (kao kod Dragana Martinovića, Tapija, Dragana Stojkova i sličnih). No Klaćik je, takođe vrlo rano za naše prilike, još 1976. prešao na sasvim drugačiji stil, onaj koji smo napred opisali, i postao rodonačelnik novog ekspresionizma i transavangarde, stilova koji su drmali svetom tokom 80-ih.

Jozef Klaćik je, dakle, pre svega istraživač u medijima i stilovima (pored navedenih obalasti bavi se i videom, slajd-projekcijama, mejl-artom, telefaks umetnošću, a učestvovao je u Beogradu u pionirskoj izložbi "Kompjuterska umetnost u Srbiji" 1991) i nije slikar koji razmišlja samo u okvirima lanenog platna i terpentina. Njegove slike su mnogo više - one su deo prostora našeg življenja i predmet gledaočeve kontemplacije. Jozef Klaćik, za mene novosadski slikar broj jedan, slikanjem plete novu stvarnost, opipljivu, ne njenu imitaciju ili fantaziju, i kao takav ima puno pravo da svojim slikama zauzima naš prostor i kiseonički omotač. A Novi Sad mu ga, srećom, štedro pruža.

Andrej Tišma
januar 1998.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom moru" Huga Prata (1927 - 1995). Pojavio se u...
NIŠ. Dvadeset i prva izložba Niški crtež, pod nazivom Rekapitulacija otvorena je u Galeriji "Srbija" 28. decembra 2016....
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka....
NOVI SAD. Sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom Sadu održava se od 2. febrauara do 3. marta 2017. ...
ZAGREB. Galerija Ericsson predstavlja od 21. februara do 14. marta 2017. izložbu Dragana Šijačkog (1964, Bečej) pod nazivom "Oblici...
Bootstrap Web Sajt
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja ...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
Knjige o umetnosti
Svetozar Radojcic - Staro srpsko slikarstvo
Svetozar Radojčić
Staro srpsko slikarstvo
 
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageNoć muzeja ove godine slavi svoj jubilarni peti rođendan i to na preko 120 lokacija u 20 gradova Srbije. Organizator Noći muzeja, Umetničko produkcijska grupa „Noć muzeja“, postarala se da ponudi zanimljiv program i ove godine.…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImagePredstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom