CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 23
Digital Art 06
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2010
Digital Art 05
Digital Art 03
Noć muzeja 2008

Umetnost koja hoda Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageMeđu tri slikara koje najviše cenim u Novom Sadu je i jedna slikarka - Milica Mrđa Kuzmanov. Ona je prepoznatljiva i neponovljiva ne samo po onome što slika, već i kao ličnost, koja uz slikarstvo izvodi performanse, vodi grupu "EX NIHILO", izdaje istoimeni časopis, piše, stvara video radove i instalacije, pravi umetničke objekte od pruća, vune i drugih prirodnih materijala, radi tapiserije, odevne predmete, duboreze, ogromne crteže... A ovim kao da još uvek nije sve rečeno o njoj. Jer sama Milicina pojava, ponašanje, nadahnut, poetski, često ekstatičan govor, čine od nje same umetnički objekat, umetnost koja hoda.

O Milici mogu argumentovano da govorim, jer njen rad pratim prilično dugo, od njenih prvih pojavljivanja na javnoj sceni, o čemu svedoči i moj novinski prikaz od pre petnaest godina "Novi impulsi", koji stoji na samom početku spiska Milicine bogate bibliografije. Sve što ona radi, a bavi se raznorodnim medijima i materijalima, potiče iz istog jezgra, a to je duboka i tesna povezanost sa prirodom, narodnim običajima i tradicijom. Milica je sva sazdana od narodnih verovanja, bajalica, paganskih običaja, ritualnog plesa i narodnih zanata. Savremena Akademija, gostovanja po svetu, elektronski mediji koje ponekad koristi u svome radu, nisu narušili njeno prirodno, emotivno i uvek pomalo u trans zaronjeno biće.

Trebalo ju je samo videti u programu posvećenom godišnjici novosadskog dadaizma, koji je sama organizovala, kada se valjala po mokroj ulici i lizala blatnjave nagorele papire, ili kada je u katakombama Petrovaradinske tvrđave izvodila ritualni ples izgovarajući automatske tekstove, i kada se u ^elarevu zavlačila u duboke hazarske grobove pokušavajući sa Hazarima da uspostavi duhovnu komunikaciju. Slične rituale pod zajedničkim nazivom "Obredi tela i zemlje" uradila je i među rimskim iskopinama na lokalitetu Sirmijuma i u pećini Beli majdan na Fruškoj Gori. Ovakvi radovi nisu puke poze ili afektiranja, već duboki i iskreni činovi posvećenosti, koji veoma sugestivno deluju na publiku, upravo zato što su izvedeni srcem.

Milica je takođe slikala raznim pigmentima u prahu po površini Dunava, zatim i po svome nagom telu, polivala se žitom i vinom, sve to u raznim prilikama. Ostavlajala je tragove svojih stopala umočenih u boju na dugačkim belim trakama papira, slikala je i dlanovima, ostavljala belege na različitim mestima, često u otvorenom prostoru. Pružala je svoje dugačke trakaste slike po travnjacima, po zidinama Tvrđave, po holu Akademije... Dakle Milica je jedna nesvakidašnja slikarka, koja slikanje shvata veoma široko, kao trag o svome postojanju, kao beleg sopstvene aktivnosti u ambijentu, svedočanstvo dijaloga sa prirodom.

^ak i kada radi klasične slike, Milica Mrđa Kuzmanov polazi od sasvim neobičnih povoda i koristi nesvakidašnje postupke. Ranijih godina je na površine platna ubacivala male predmete, skulpturice, koje su njene slike činile reljefnim. Za tim je počela da slika na reljefima koje dubi u drvenim pločama, što spojene u nizove čine podloge za nanošenje boja. To su geometrijski radovi, čistih površina, proistekli iz određenih konceptualnih polazišta, i svaka slika, mada apstraktna, ima svoju priču iz realnog života. Naime, njeni dugi oslikani duborezi nastali su kao posveta određenim ličnostima, umetnicima iz zemlje i sveta sa kojima je uspostavila prisne odnose i sa kojima održava korespondenciju. Brojna pisma, fotografije, crteži tih autora koje čuva, poslužili su kao polazište za ove slike na dasci islikane jajčanom temperom, prastarom tehnikom kojom se ikone živopišu. One ponekad podsećaju na ogromne muzičke partiture nekog savremenog kompozitora, sa brojnim vertikalnim i kosim crticama, stilizivanim simbolima, trouglovima, kvadratima. Mada apstraktno i naizgled dekorativno, ovo slikarstvo je bazirano na vanestetskim i vanlikovnim kategorijama, kakve su mentalne veze sa pojedinim ličnostima, čime Milica uspešno proširuje medij slikarstva. Rađene klasičnim, čak drevnim tehnikama kao što su duborez i jajčana tempera, ove kompozicije slikarstvu daju savim novo značenje i smisao.

Milica je oduvek oko sebe okupljala brojne mlade umetnike, u svojoj performativnoj grupi "EX NIHILO", u svojoj privatnoj školi crtanja, a sada i kao asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trudila se svesrdno da na njih prenese to svoje bezgranično nadahnuće i slobodu izražavanja. Međutim, retko ko od njih je uspevao da je sledi, a verovatno je to i nemoguće. Nadajmo se, zato, da će Milicino jedinstveno zračenje u novosadskom podneblju još dugo pomerati granice mogućeg, u korist kreativnosti i slobode.

Andrej Tišma
maj / jun 1998.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. 1998.
Radojkovićev svet "dinamičnih formi i...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Šta su mostovi? Veze među dragim...
Mali likovni salon, Novi Sad. Decembar 2005.
Slučaj da tri autorke izlažu zajedno nije...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj - jun 2008.
U radovima na gornjem...
Galerija SANU, Novi Sad. 12 - 28. jun 2008, MP_art café galerija 12 - 25. jun...
Muzej primenjene umetnosti, Begrad. 4 - 14. septembar 2008.
Ljubomir Pavićević Fis,...
Katolička porta, Novi Sad. Jul 2007.
Živi u Novom Sadu gde radi kao grafički urednik,...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji Berthet-Aittouarès na Saint Germaine de Près priređen je katalog sa tekstom Serge Lemoine naslovljenim "1% nereda ili ranjivost pravog ugla". Izložba slika Vere Molnar…
Knjige i časopisi
  • ImageDa je živ, ove godine Branko Miljković bi napunio osamdeset godina. Eto prilike da se još jednom valjano opečemo na žestokoj vatri poezije ovog tragičnog pesnika. Dvobroj je na preko 420 stranica, s velikim brojem fotografija…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom