 Novi Sad je jedno od referentnih mesta na svetskoj mapi umetnosti; ugostio je radove Radovana Kragulja, stvaraoca koji već dve decenije živi naizmenično u Parizu i Velsu, a koga čuveni britanski istoričar moderne umetnosti Edward Lucie - Smith po značaju poredi sa najvećim evropskim umetnikom 20. veka Josephom Beuysom. Kragulj izlaže u dve novosadske galerije: Muzeju savremene likovne umetnosti na Spensu i u Galeriji "Zlatno oko".
Genijalni umetnik rodom iz Prijedora, gde je do osme godine bio pastir, čitavom svetu na slikovit i impresivan način objašnjava svojim slikama, objektima, grafikama, video-instalacijama, skulpturama i pozorišnim kostimima koliko je daleko zabrazdio u besomučnoj eksploataciji prirode i industrijalizaciji svakodnevnog živora. To je morao da bude baš taj talentovani pastir, koji sa izuzetnim uspehom studira na Londonskoj umetničkoj akademiji, ali tamo dolazi i u direktnu konfrontaciju sa savremenom civilizacijom. Već ranih sedamdssetih ubira svetske uspehe svojim angažovanim grafikama, na kojima su krave ptretvorene u makete ili pakovane u kutije, u tada aktuelnom maniru hiperrealizma. Tu počinje put čuvene i prepoznatljive Kraguljeve kravlje šare, koju on inkorporira u sva svoja dela.
Ova razuđena Kraguljeva retrospektivna postavka, nakon trinaestogodišnje pauze izlaganja u našoj zemlji, nosi naslov "Hathor: "VLK", gde prvi termin označava drevno egipatsko božanstvo oličeno u kravi, koju umetnik koristi kao simbol, a skraćenica potiče od francuske sintagme "Mlečni putevi Kragulj". Naime, Kraguljev umetnički projerkat posvećen ekološkim problemima, a samim tim problemima udaljavanja čoveka od prirode, me|uljudske otu|enosti i industrijalizacije čitave ljudske egzistencije, formulisan naslovom "Mlečni putevi", traje već decenijama. I upravo sada, kada ekološka svest čitavog čovečanstva postiže brzi rast i dostiže gotovo kulminaciju, kada od nje direktno zavisi opstanak ljudske vrste, planete i kosmosa, Kraguljeva umetnost sve više dobija na aktuelnosti u svetskim okvirima.
U sadašnjoj fazi Kraguljeve umetnosti kravlja šara zamenjuje bukvalni prikaz životinje. Istovremeno, ova šara poseduje univerzalnost simbola, i može se posmatrati od svog bukvalnnog značenja, preko kontura kontinenata, do formi galaksija, i natrag, do molekula i čestica atoma. U toj Kraguljevoj genijalno izdvojenoj univerzalnoj šari, koja je toliko prirodna, a istovremeno i sasvim apstraktna, mogu se naći paradigme savremenog sveta, njegova problematika i simbolika. On je vešto inkorporira u svoje radove, kroz različite materijale, tehnike i likovne discipline, stvarajući jedinstveno delo u mnogim medijima.
Novi Sad i Kragulj krenuli su Mlečnim putevima, ruku pod ruku, u beskrajnost umetničke zbilje.
Andrej Tišma
oktobar / novembar 1998. |
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA) iz Njujorka. "Muzej MOMA je otkupio 10 naših radova, fotografije performansa, za njihovu kolekciju. Taj događaj od 16.…
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
