 Novi Sad je jedno od referentnih mesta na svetskoj mapi umetnosti; ugostio je radove Radovana Kragulja, stvaraoca koji već dve decenije živi naizmenično u Parizu i Velsu, a koga čuveni britanski istoričar moderne umetnosti Edward Lucie - Smith po značaju poredi sa najvećim evropskim umetnikom 20. veka Josephom Beuysom. Kragulj izlaže u dve novosadske galerije: Muzeju savremene likovne umetnosti na Spensu i u Galeriji "Zlatno oko".
Genijalni umetnik rodom iz Prijedora, gde je do osme godine bio pastir, čitavom svetu na slikovit i impresivan način objašnjava svojim slikama, objektima, grafikama, video-instalacijama, skulpturama i pozorišnim kostimima koliko je daleko zabrazdio u besomučnoj eksploataciji prirode i industrijalizaciji svakodnevnog živora. To je morao da bude baš taj talentovani pastir, koji sa izuzetnim uspehom studira na Londonskoj umetničkoj akademiji, ali tamo dolazi i u direktnu konfrontaciju sa savremenom civilizacijom. Već ranih sedamdssetih ubira svetske uspehe svojim angažovanim grafikama, na kojima su krave ptretvorene u makete ili pakovane u kutije, u tada aktuelnom maniru hiperrealizma. Tu počinje put čuvene i prepoznatljive Kraguljeve kravlje šare, koju on inkorporira u sva svoja dela.
Ova razuđena Kraguljeva retrospektivna postavka, nakon trinaestogodišnje pauze izlaganja u našoj zemlji, nosi naslov "Hathor: "VLK", gde prvi termin označava drevno egipatsko božanstvo oličeno u kravi, koju umetnik koristi kao simbol, a skraćenica potiče od francuske sintagme "Mlečni putevi Kragulj". Naime, Kraguljev umetnički projerkat posvećen ekološkim problemima, a samim tim problemima udaljavanja čoveka od prirode, me|uljudske otu|enosti i industrijalizacije čitave ljudske egzistencije, formulisan naslovom "Mlečni putevi", traje već decenijama. I upravo sada, kada ekološka svest čitavog čovečanstva postiže brzi rast i dostiže gotovo kulminaciju, kada od nje direktno zavisi opstanak ljudske vrste, planete i kosmosa, Kraguljeva umetnost sve više dobija na aktuelnosti u svetskim okvirima.
U sadašnjoj fazi Kraguljeve umetnosti kravlja šara zamenjuje bukvalni prikaz životinje. Istovremeno, ova šara poseduje univerzalnost simbola, i može se posmatrati od svog bukvalnnog značenja, preko kontura kontinenata, do formi galaksija, i natrag, do molekula i čestica atoma. U toj Kraguljevoj genijalno izdvojenoj univerzalnoj šari, koja je toliko prirodna, a istovremeno i sasvim apstraktna, mogu se naći paradigme savremenog sveta, njegova problematika i simbolika. On je vešto inkorporira u svoje radove, kroz različite materijale, tehnike i likovne discipline, stvarajući jedinstveno delo u mnogim medijima.
Novi Sad i Kragulj krenuli su Mlečnim putevima, ruku pod ruku, u beskrajnost umetničke zbilje.
Andrej Tišma
oktobar / novembar 1998. |
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku retrospektivnu izložbu koja je posvećena francuskom slikaru impresionizma – Frederiku Baziju (15. novembar 2016 – 5. mart 2017). Na izložbi su prikazana Bazijeova dela…
Autor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti. Oktobar 2005.
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
