 Čovek mora da napusti grad u kome živi da bi shvatio koliko ga voli. Srećan je onaj ko ima kud da se vrati, da svoju ljubav prema tom mestu pokaže, i napoji se novom. Takva je životna priča i našeg poznatog slikara, profesora i naučnika pedagogije Bogomila Karlavarisa, koji već više od deset godina živi u Rijeci, a kome je Novi Sad nedavno priredio veliku retrospektivnu izložbu u tri galerijska prostora: Muzeju savremene likovne umetnosti, galeriji SPC "Vojvodina" i Malom likovnom salonu. Umetnik je za uzvrat gradu u kome je proveo najveći i najplodniji deo svoga života, poklonio legat od 70 svojih slika. Na taj način ljubav, obostrana, je na najbolji i najkonkretniji način potvrđena.
Karlavaris je poznat kao veliki svetski putnik, učesnik na brojnim kongresima, kolonijama, medjunarodnim izložbama. Bio je njihov organizator i cenjen gost. Boravio je svuda po Evropi, pa i mnogo dalje, nastavljajući sa uspehom svoj rad. Medjutim svoje delo, odabran opus slika, akvarela i kolaža iz svih perioda svoga stvaralaštva, želeo je da pokloni baš Novom Sadu. Gradu u kome je još kao gimnazijalac sticao prve pouke iz umetnosti, zatim ovde jedno vreme i studirao, da bi kao svršen student Akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1953. ponovo došao u Novi Sad, da radi kao predavač. Dve decenije kasnije biće jedan od osnivača novosadske Akademije umetnosti i njen profesor.
Novi Sad (Muzej grada) izdao je svom dragom i uglednom sugradjaninu raskošnu monografiju gde je sabrano sve što je vezano za mnogostruko vrednu Karlavarisovu ličnost: od mnoštva reprodukcija njegovih slika, uvodnih tekstova stručnjaka, iscrpne bibliografije, biografije, sve do neborojenih dokumentarnih fotografija iz raznih faza životnog puta, kojim je zašao već u osmu deceniju.
Ipak, sve ovo nadvisuje Karlavarisovo slikarstvo, posvećeno najvećim svojim delom vojvodjanskoj ravnici. U njemu se, na samo Karlavarisu svojstven način, nižu horizontale i vertikale, ispredajući kroz čitav opus metafizičku priču o miru i nespokoju, o padu i uspravnosti, o nizini i beskrajno visokom i širokom nebu. Karlavaris je posle Ivana Tabakovića naš najveći metafizički slikar, koji ume sasvim jednostavnim sredstvima i simbolima da govori o složenim tajnama postojanja.
Slikar Karlavaris ostao je na čitavom svom putu dosledan vrlo rano odabranom i karakterističnom stilskom i tematskom usmerenju. To je predeo bez ljudi, rešen u nekoliko geometrijskih površina boje, ispresecanih međama, putevima, arhitektonskim elementima i konstrukcijama, gde se prepliću priroda i čovekovo uplitanje u njene drevne tokove i ritmove. Karlavaris se ni u jednom trenutku nije poveo za dopadljivoću slike, jeftinim efektima ili trenutnom modom. Njegova samodisciplina, do asketizma, zadivljuje. Škrt u boji i formi, bez vidljivog poteza četkom, Karlavaris je decenijama nizao svoje horizontale i vertikale, kao praiskonski rezime čovekove egzistencije. Sada postavljene na jedno mesto, na novosadskoj retrospektivi, ove slike zvuče kao metafizička simfonija. Velika životna simfonija data svome gradu na poklon.
Andrej Tišma
januar 1999. |
