 Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često površnih globalnih komunikacija i trendova i (čini se, uprkos vremenu) zauvek postojećih i opstajućih "varoši zlih volšebnika" i tamnovilajetskim dahom prožetih palanki, nezavisno od naših htenja ili afiniteta, postoji, sasvim uronjen u realitet raskošni i nepredvidivi potencijal Različitog.
 Nasuprot jednoznačnosti, zatvorenosti, zauvek-zadatosti i paranoidnom begu od različitosti, nasuprot, dakle, filozofiji završenog sveta krije se, ali i nalazi, kao u svakom lucidno konstruisanom lavirintu, kaleidoskopsko vrenje fiktivnih i realnih provincija i metropola koje podrazumeva istovremeno mapiranje i otkrivanje sveta drugosti. Zajednički imenitelj aktuelnih definicija pojma interkulturalnost upućuje na definisanje pojmova interkulturalno razumevanje, interkulturalna suočavanja, interkulturalne okolnosti, procesi, stanja, mogućnosti prožimanja, uticaja i prepoznavanja, kulturni kontakti lišeni nesporazuma i konflikata... U Leksikonu savremene kulture kao najopštija odrednica interkulturalnosti navodi se da je interkulturalnost "teoretski model za ljudsko ponašanje u situacijama kada dolazi do susretanja kultura" uz napomenu da se u ovom kontekstu kulture ne posmatraju kao zatvoreni entiteti nego kao sistemi otvorenih posibilnosti koji se izgrađuju u uzajamnosti i koji su skloni kretanju i promenljivosti. Teorijska određenja pojma interkulturalnost često ukazuju na važenje njegovog semantičkog okvira: u ovom kontekstu prefiks inter - viđen je kao indikator susretanja i suživota kultura kao varijeteta koji uvek podrazumevaju i znanje o samome sebi i razumevanje alteriteta. Ukoliko prihvatimo formulaciju po kojoj je interkulturalna komunikacija kadra da otvori novi prostor, a interkulturalna kompetencija znači sposobnost da se taj novi među-prostor kreira putem otvorenosti, empatije i tolerancije, onda se i misija "Interkulturalnosti" ukazuje kao kreativni angažman, kao kontinuirana akcija u smislu podešenosti za poništavanje zatvorenosti i konačnosti stigmatizirajućih banalnosti i zadatih obrazaca (u teoriji i egzistenciji), kao podešenosti za prepoznavanje mentalnih megalopolisa u nama i oko nas, kao autentično prepoznavanje koje je uvek i uzbudljivo otkrivanje novoga, u nama i u – drugima.
Aleksandra Đurić Bosnić
glavni i odgovorni urednik
Sadržaj
Uvodnik
Aleksandra Đurić Bosnić, Mentalni megalopolisi ili otkrivanje drugosti
Interkulturalna istraživanja
Damir Smiljanić, Princip uključenja trećeg. Kratki prilog kulturološkoj logici
Boris Labudović, Habermans ili Luman: Javnost kao mera komunikacije
Majda Adlešić, Unapređenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije (pogled sa strane)
Dragan Koković, Multikulturno i interkulturno obrazovanje
Svenka Savić, Rodni identitet i obrazovanje romkinja u Srbiji
Marija Aleksandrović, Romske epsko - lirske pesme - starija i nova beleženja (klasifikacija, teme, značenje)
Vladislava Gordić Petković, Biografsko i istoriografsko u ženskoj prozi
Dragana Beleslijin, Žena koja nestaje (Vidovi ispoljavanja ženske seksualnosti u prozi Judite Šalgo)
Zoran Đerić, Epistolografija Stanislava Ignaci Vitkjeviča
Nada Savković, Utisak Venecije
Marija Nenadić, Uticaj Šopenhauerove filozofije na Emineskuovo stvaralaštvo
Nemanja Sovtić, Lik Petruške Igora Stravinskog - Petruška i/ili Pjero
Jasna Jovanov, Minhen kao izvorište simbolizma u srpskom slikarstvu
Saša Brajović, Interkulturalnost u Boki Kotorskoj renesansnog i baroknog doba
Vera Kopicl, Dekonstrukcija rodnih stereotipa u video artu
Viđenja
Milorad Belančić, Decentrirana slika sveta
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Drevna obrednost i elementi likovnosti
Sava Stepanov, Kardinalne tačke srpsko-mađarskih umetničkih odnosa (1896 - 1942)
Bruna Emanuela Manai i Franko Manai, O radio emisiji: Die Sprachen Moabits, Offener Kanal, Berlin
Klaudija Marija Ril, Mentalna reprezentacija bilingvizma
Mikloš Biro, Psihološki aspekti pomirenja: primer Srba i Albanaca
Dijalozi
Aleksandra Đurić-Bosnić, Janoš Banjai, Duhovni prostor "između"
Koordinate
Valter Burkert, Polis i politeizam
Dušan Marinković, Ontološke nesigurnosti fluidnih vremena
Žolt Lazar, Prognana bića |
Muzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
Kako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Od šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
