 Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često površnih globalnih komunikacija i trendova i (čini se, uprkos vremenu) zauvek postojećih i opstajućih "varoši zlih volšebnika" i tamnovilajetskim dahom prožetih palanki, nezavisno od naših htenja ili afiniteta, postoji, sasvim uronjen u realitet raskošni i nepredvidivi potencijal Različitog.
 Nasuprot jednoznačnosti, zatvorenosti, zauvek-zadatosti i paranoidnom begu od različitosti, nasuprot, dakle, filozofiji završenog sveta krije se, ali i nalazi, kao u svakom lucidno konstruisanom lavirintu, kaleidoskopsko vrenje fiktivnih i realnih provincija i metropola koje podrazumeva istovremeno mapiranje i otkrivanje sveta drugosti. Zajednički imenitelj aktuelnih definicija pojma interkulturalnost upućuje na definisanje pojmova interkulturalno razumevanje, interkulturalna suočavanja, interkulturalne okolnosti, procesi, stanja, mogućnosti prožimanja, uticaja i prepoznavanja, kulturni kontakti lišeni nesporazuma i konflikata... U Leksikonu savremene kulture kao najopštija odrednica interkulturalnosti navodi se da je interkulturalnost "teoretski model za ljudsko ponašanje u situacijama kada dolazi do susretanja kultura" uz napomenu da se u ovom kontekstu kulture ne posmatraju kao zatvoreni entiteti nego kao sistemi otvorenih posibilnosti koji se izgrađuju u uzajamnosti i koji su skloni kretanju i promenljivosti. Teorijska određenja pojma interkulturalnost često ukazuju na važenje njegovog semantičkog okvira: u ovom kontekstu prefiks inter - viđen je kao indikator susretanja i suživota kultura kao varijeteta koji uvek podrazumevaju i znanje o samome sebi i razumevanje alteriteta. Ukoliko prihvatimo formulaciju po kojoj je interkulturalna komunikacija kadra da otvori novi prostor, a interkulturalna kompetencija znači sposobnost da se taj novi među-prostor kreira putem otvorenosti, empatije i tolerancije, onda se i misija "Interkulturalnosti" ukazuje kao kreativni angažman, kao kontinuirana akcija u smislu podešenosti za poništavanje zatvorenosti i konačnosti stigmatizirajućih banalnosti i zadatih obrazaca (u teoriji i egzistenciji), kao podešenosti za prepoznavanje mentalnih megalopolisa u nama i oko nas, kao autentično prepoznavanje koje je uvek i uzbudljivo otkrivanje novoga, u nama i u – drugima.
Aleksandra Đurić Bosnić
glavni i odgovorni urednik
Sadržaj
Uvodnik
Aleksandra Đurić Bosnić, Mentalni megalopolisi ili otkrivanje drugosti
Interkulturalna istraživanja
Damir Smiljanić, Princip uključenja trećeg. Kratki prilog kulturološkoj logici
Boris Labudović, Habermans ili Luman: Javnost kao mera komunikacije
Majda Adlešić, Unapređenje kvaliteta ambijenta interkulturalne komunikacije (pogled sa strane)
Dragan Koković, Multikulturno i interkulturno obrazovanje
Svenka Savić, Rodni identitet i obrazovanje romkinja u Srbiji
Marija Aleksandrović, Romske epsko - lirske pesme - starija i nova beleženja (klasifikacija, teme, značenje)
Vladislava Gordić Petković, Biografsko i istoriografsko u ženskoj prozi
Dragana Beleslijin, Žena koja nestaje (Vidovi ispoljavanja ženske seksualnosti u prozi Judite Šalgo)
Zoran Đerić, Epistolografija Stanislava Ignaci Vitkjeviča
Nada Savković, Utisak Venecije
Marija Nenadić, Uticaj Šopenhauerove filozofije na Emineskuovo stvaralaštvo
Nemanja Sovtić, Lik Petruške Igora Stravinskog - Petruška i/ili Pjero
Jasna Jovanov, Minhen kao izvorište simbolizma u srpskom slikarstvu
Saša Brajović, Interkulturalnost u Boki Kotorskoj renesansnog i baroknog doba
Vera Kopicl, Dekonstrukcija rodnih stereotipa u video artu
Viđenja
Milorad Belančić, Decentrirana slika sveta
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Drevna obrednost i elementi likovnosti
Sava Stepanov, Kardinalne tačke srpsko-mađarskih umetničkih odnosa (1896 - 1942)
Bruna Emanuela Manai i Franko Manai, O radio emisiji: Die Sprachen Moabits, Offener Kanal, Berlin
Klaudija Marija Ril, Mentalna reprezentacija bilingvizma
Mikloš Biro, Psihološki aspekti pomirenja: primer Srba i Albanaca
Dijalozi
Aleksandra Đurić-Bosnić, Janoš Banjai, Duhovni prostor "između"
Koordinate
Valter Burkert, Polis i politeizam
Dušan Marinković, Ontološke nesigurnosti fluidnih vremena
Žolt Lazar, Prognana bića |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1999.
Učesnici: Clay Butler, Line Hoven, Šаndor Gogoljаk, Ninа Bunjevаc, Rob Sаto, Alem Ćurin, Nicole Claveloux, Jugoslаv Vlаhović, Kevin Mutch, Andrei Molotiu, Toc Fetch, Michael Hacker, Andrea Bruno, Joan Mundet Altimira, Bill Carman, Carlos Nine, Farel Dalrymple,…
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od…
