Prepoznavanje nastojanja i strategija savremenih identitetskih hegemonista u našem je interesu bez obzira na to da li nas muči kolektivno sećanje na, kako to formuliše Žan Fransoa Bajar, domaće komunističke aparatčike preobraćene u ultranacionaliste ili ruandske hutu ekstremiste i njihove paravojne jedinice, jer – uvek je reč o jednako opasnim "identitetskim snovima" ili "košmarima kojima se priklanjamo jer nas očaravaju ili terorišu..."

Bez sumnje, svet u kojem živimo izmiče konačnim definicijama... U potonjim, prema nekima i predapokaliptičnim vremenima, da li zbog slućenja sveopšte entropije ili esencijalne sumnje kao podrazumljivog i gotovo programskog okvira "novog doba", otvoreno je pitanje: ko smo to mi, a ko su to oni, stranci? I, da li nam i pod kojim uslovima interesi ikada mogu biti isti? Čini se sasvim opravdanim prihvatiti konstataciju da je malo pojmova toliko kompromitovanih kao što su pojmovi identitet i globalizacija... Podrazumeva se, u istoj meri su kompromitovane koliko njihove semantičke varijacije toliko i njihove teorijske (i praktične) implikacije: meltingpot, globalno selo, vesternizacija, amerikanizacija, kriza identiteta, kulture u nestajanju, globalne zavere i civilizacijske manipulacije.

Metaforom "odbeglog sveta" Entoni Gidens globalizaciju objašnjava kao složeni, nezaustavljivi niz procesa koji zahvataju jednako i ekonomiju i politiku, tehnologiju i kulturu, i koji su u svojoj suštini paradoksalni i uslovljeni nepredvidljivom planetarnom ekstazom elektronskih komunikacija. Otud je paralelno sa  "vesternizacijom" ili "amerikanizacijom" sasvim realno i oživljavanje lokalnih kulturnih identiteta u raznim delovima sveta a lokalni nacionalizmi zapravo su otpor i odgovor uticajima globalizacije. "Odbegli svet" kao svet u stalnom izmicanju istovremeno je označen i slabljenjem starih država – nacija (jer se, prema Gidensovom uvidu, države danas suočavaju sa rizicima i opasnostima a ne sa neprijateljima), i nemogućnošću ideološke i kulturne kontrole (jer ona ne može da preživi u eri globalnih medija). Pred nama, i sa nama, uspostavlja se jedan novi poredak: Gidens ga, kao poredak koji nastaje na prilično "anarhičan", "haotičan" i nepredvidiv način, naziva globalnim kosmopolitskim društvom, a Klaudio Magris ga uprkos pretećoj pojmovnoj "ispražnjenosti" nadasve upečatljivo definiše kao uzbudljiv proces, kao proces stvaranja nove i "svetski autentične univerzalnosti", kao "izraz civilizacije celog sveta a ne samo Zapada i Istoka" koji se "prvi put u istoriji rađa ili može da se rodi, uprkos i usred hiljada opasnosti i groznih izopačenja"... Otud je "odbegli svet", zapravo, svet koji se nezaustavljivo opire zatvaranju u konačni znak: možda kao novi izazov suprotstavljen globalnom kolapsu, etičkom, estetskom i komunikacijskom, ili kao odgovor na iskušenje kraja ili utopija koja to polako prestaje da bude, kao postvarenje vizije o osvajanju prostora planetarne bliskosti...

Aleksandra Đurić Bosnić
glavni i odgovorni urednik

sáðržâj

úvõdñik
Aleksandra Đurić Bosnić, Svet u izmicanju: globalizacija, kulture, identiteti

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Ivana Milojević, Globalizacija, konflikt, interkulturalnost: stari identiteti i identiteti u nastajanju
Dragan Kujundžić, Imperija: globalizacija i čudovišnost
Damir Smiljanić, Pogled skrivenog trećeg. (Ne)kultura voajerizma u dobu masovnih medija
Vlada Botorić i Uroš Simić, Interkulturalni odnosti s javnošću kroz prizmu savremene globalizovane prakse
Predrag Mutavdžić – Darko Todorović – Anastassios Kampouris, Koliko je Balkan danas interkulturalan? (Prilog jačanju balkanske interkulturalne komunikacije)
Predrag Mutavdžić – Darko Todorović – Anastassios Kampouris, How Intercultural are the Balkans today? (A Contribution to the Strengthening of Intercultural Communication in the Balkans)
Svetislav Jovanov, Globalne utopije kao izvor postmoderne tragedije
Gordana Stokić Simončić, Građani za biblioteke: modeli podrške bibliotečkom kulturnom sektoru u Sjedinjenim Američkim Državama
Aleksandra Izgarjan i Diana Prodanović-Stankić, Rodni identitet i elementi humora u diskursu časopisa namenjenih ženama i muškarcima
Nina Živančević, Umetnice, slovenske nomatkinje, tamo i ovde
Jasna Jovanov, Umetnička grupa "Oblik" (1926 – 1939)
Predrag Vernački, Religijske osnove profilisanja crnačke muzike

vîðeñjå
Dušan Marinković, Zombartov duh kapitalizma
Milorad Belančić, Umetnost kao događaj drugog, Poreklo nepreglednosti
Sava Stepanov, Imre Šafranj – Umetnost ekspresionističkih i etičkih načela
Tanja Kragujević, Poljubac života, ili lirski ekumenizam Vesne Parun

dïjałøzí
In Memoiram Petru Krdu – Petru Cîrdu (priredila Gordana Đilas)
Umesto dijaloga: Petru Krdu - Emil Sioran, vrhunac beznađa

kóòrdînäte
Alfred Šic, Konstrukti misaonih objekata u zdravorazumskom mišljenju (prevela Diana Prodanović Stankić)
Ijan Heking, Smrt kapetana Kuka (priredio i preveo Tomislav Kargačin)
Ljiljаnа Pеšikаn Ljuštаnоvić, Radost čitanja
Ljiljana Stošić, Traktat o savršenosti
Jovan Ljuštanović, S ove strane umetnosti - Zec