CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
bosiljka zirojevic lecic

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2012
Dunavski dijalozi 08
Noć muzeja 2010
Videomedeja 18
Terra 28
Terra 23
Digital Art 07

Sponzor rubrike
Sedam decenija od smrti Save Šumanovića Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePre 70 godina, hrvatske ustaške vlasti uhapsile su, a tri dana kasnije i ubile jednog od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih slikara 20. veka - čuvenog Savu Šumanovića. Šumanović je uhapšen 28. avgusta 1942. godine oko šest sati ujutru, sa još 150 Srba iz Šida, koji su bili na spisku nepoželjnih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Posle mučenja, streljan je, najverovatnije, 30. avgusta. Počiva u nepoznatom zajedničkom grobu na groblju u Sremskoj Mitrovici.Image

Image

Proslavljeni slikar, čiji su radovi u antologijama srpske, ali i svetske umetnosti, u trenutku hapšenja radio je na slici "Beračice" koja je danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu. Slika je, kako se veruje, bila deo novog ciklusa koji nikada nije urađen.

Sava Šumanović rođen je januara 1896. godine u Vinkovcima, a četiri godine kasnije postaje stanovnik Šida - rodnog mesta svojih roditelja. Još od najranije mladosti pokazuje interesovanje za umetnost. Prvi portret uradio je 1905. godine, kada je olovkom ovekovečio svog učitelja Stevana Pajića. Godinu dana kasnije, upisuje se u prvi razred Realne gimnazije u Zemunu gde crta motive Zemuna.

Po položenom prijemnom ispitu, 1914. počinje da studira u Privremenoj višoj školi za umjetnost i umjetni obrt, kod profesora Otona Ivekovića. Nastavio je i do kraja studija ostao u klasi profesora Menci Klement Crnčića, cenjenog hrvatskog umetnika. Neumorno je vežbao i nezasito čitao dela iz teorije i istorije umetnosti. Studije slikarstva završava 1918. Tih dana slikao je uglavnom parkove i predgrađe Zagreba, zatim nekoliko portreta i autoportret. Predstavio je predele na prvoj samostalnoj izložbi u Salonu Ulrih u Zagrebu.

Tokom 1920. Šumanović se vezuje za tokove simbolizma i secesije, pravaca karakterističnih za prve dve decenije hrvatskog, ali ne i istovremenog srpskog slikarstva, a približio i ekspresionizmu forme. Radio je scenografije za Hrvatsko narodno kazalište. Potom odlazi u Pariz, gde se tokom tri meseca 1921. usavršavao kod Andrea Lota - pedagoga analitičkog kubizma - kao jedini slikar iz nekadašnje Jugoslavije.

Započeo je prijateljstvo sa čuvenim srpskim književnikom i likovnim kritičarem Rastkom Petrovićem. Ušao je u ekskluzivne i napredne krugove na Monparnasu, kojima su pripadali Pikaso, Deren, Modiljani Kisling, Papazof, Fužita i drugi. Potom priređuje samostalnu izložbu u Zagrebu i tako je doveo kubizam u Jugoslaviju.

Narednih godina živi i radi u Zagrebu gde javnost i kritika ne prihvataju njegova dela zbog čega se potpisuje francuskom transkripcijom. Piše studije "Slikar o slikarstvu" i "Zašto volim Pusenovo slikarstvo" koje su polazište za razumevanje njegove estetike. Razvija svoj karakteristični stil i njegov konstruktivizam i postkubizam prelaze u neoklasicizam koji razvija i sledeće godine.

Godine 1925. ponovo se vraća u Pariz gde prihvata Matisove uticaje i radi "Doručak na travi" koji je naišao na odlične kritike. Za sedam dana završava "Pijani brod" koju 1927. izlaže na Salonu nezavisnih u Parizu, a ova kompozicija se našla i na naslovnoj strani umetničkog časopisa "La Cropouillet". Inspiracija za sliku bila je istoimena pesma Artura Remboa i Žerikoov "Splav Meduza".

Godinu dana kasnije, iscrpljen radom, neprospavanim noćima i lošim kritikama, Šumanović je doživeo nervni slom. Posle kraćeg lečenja u pariskom sanatorijumu, vratio se u Šid 6. jula. Brzo se oporavio i, tokom leta, naslikao dvadeset dve slike iz ciklusa "Sremski predeli", koji najavljuje njegovo četiri godine kasnije započeto šidsko razdoblje. Priredio je samostalnu izložbu na Novom univerzitetu u Beogradu, a potom se vratio u Pariz i nastavio da slika.

Tokom 1929. nastaju vrlo značajni, pikturalno zasićeni pariski motivi, predeli i aktovi, među kojima i svetski poznatih modela Kiki i Ajše, bliski poetskom realizmu i umerenom kolorističkom ekspresionizmu. Pretežno se potpisivao ćirilicom.

Izvor: B92

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2022

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
AMSTERDAM. Izložba Biroa Stedelijk muzeja iz Amsterdama i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je u Amsterdamu od 18. aprila do 31. maja...
VENECIJA. Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji proglašen je nemački, sa projektom "Faust" umetnice Ane Imhof...
Dana 30. jula 2015. godine u Kulturnom centru za savremenu umetnost Rogaland (Rogaland Kunstsenter - Rogaland Contemporary Art Centre) u...
Umetnički pokret dada, pokrenut pre 100 godina u Cirihu, biće proslavljan 2016. godine brojnim programima u tom švajcarskom gradu. Nastanak...
PANČEVO. Galerija Milorada Bate Mihailovića, Kulturnog centra Pančeva, predstavlja od 23. maja do 5. juna 2017. objekte i instalacije Radivoja ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
Knjige o umetnosti
Dusan Skoric - Katolicko barokno slikarstvo u Vojvodini
Dušan Škorić
Katoličko barokno slikarstvo u Vojvodini
 
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Bora Vitorac

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Akademija umetnosti, Novi Sad. Oktobar 2006.
Održan je prvi Studentski art festival  umetničkih škola i akademija podunavskih gradova - SARTFEST. Festival je imao za cilj da, kao i Dunav, poveže regione oko njega i...
Knjige i časopisi
Autori istraživanja i publikacije su mr Dragana Martinović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, ma Dimitrije Tadić, savetnik za vizuelne umetnosti i multimedije Ministarstva kulture i informisanja i Nina Mihaljinac,...
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga i u ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2023. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom