CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 20
Videomedeja 16
Terra 23
Dunavski dijalozi 07
Digital Art 03
Videomedeja 11
Digital Art 06

Sponzor rubrike
Sedam decenija od smrti Save Šumanovića Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePre 70 godina, hrvatske ustaške vlasti uhapsile su, a tri dana kasnije i ubile jednog od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih slikara 20. veka - čuvenog Savu Šumanovića. Šumanović je uhapšen 28. avgusta 1942. godine oko šest sati ujutru, sa još 150 Srba iz Šida, koji su bili na spisku nepoželjnih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Posle mučenja, streljan je, najverovatnije, 30. avgusta. Počiva u nepoznatom zajedničkom grobu na groblju u Sremskoj Mitrovici.Image

Image

Proslavljeni slikar, čiji su radovi u antologijama srpske, ali i svetske umetnosti, u trenutku hapšenja radio je na slici "Beračice" koja je danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu. Slika je, kako se veruje, bila deo novog ciklusa koji nikada nije urađen.

Sava Šumanović rođen je januara 1896. godine u Vinkovcima, a četiri godine kasnije postaje stanovnik Šida - rodnog mesta svojih roditelja. Još od najranije mladosti pokazuje interesovanje za umetnost. Prvi portret uradio je 1905. godine, kada je olovkom ovekovečio svog učitelja Stevana Pajića. Godinu dana kasnije, upisuje se u prvi razred Realne gimnazije u Zemunu gde crta motive Zemuna.

Po položenom prijemnom ispitu, 1914. počinje da studira u Privremenoj višoj školi za umjetnost i umjetni obrt, kod profesora Otona Ivekovića. Nastavio je i do kraja studija ostao u klasi profesora Menci Klement Crnčića, cenjenog hrvatskog umetnika. Neumorno je vežbao i nezasito čitao dela iz teorije i istorije umetnosti. Studije slikarstva završava 1918. Tih dana slikao je uglavnom parkove i predgrađe Zagreba, zatim nekoliko portreta i autoportret. Predstavio je predele na prvoj samostalnoj izložbi u Salonu Ulrih u Zagrebu.

Tokom 1920. Šumanović se vezuje za tokove simbolizma i secesije, pravaca karakterističnih za prve dve decenije hrvatskog, ali ne i istovremenog srpskog slikarstva, a približio i ekspresionizmu forme. Radio je scenografije za Hrvatsko narodno kazalište. Potom odlazi u Pariz, gde se tokom tri meseca 1921. usavršavao kod Andrea Lota - pedagoga analitičkog kubizma - kao jedini slikar iz nekadašnje Jugoslavije.

Započeo je prijateljstvo sa čuvenim srpskim književnikom i likovnim kritičarem Rastkom Petrovićem. Ušao je u ekskluzivne i napredne krugove na Monparnasu, kojima su pripadali Pikaso, Deren, Modiljani Kisling, Papazof, Fužita i drugi. Potom priređuje samostalnu izložbu u Zagrebu i tako je doveo kubizam u Jugoslaviju.

Narednih godina živi i radi u Zagrebu gde javnost i kritika ne prihvataju njegova dela zbog čega se potpisuje francuskom transkripcijom. Piše studije "Slikar o slikarstvu" i "Zašto volim Pusenovo slikarstvo" koje su polazište za razumevanje njegove estetike. Razvija svoj karakteristični stil i njegov konstruktivizam i postkubizam prelaze u neoklasicizam koji razvija i sledeće godine.

Godine 1925. ponovo se vraća u Pariz gde prihvata Matisove uticaje i radi "Doručak na travi" koji je naišao na odlične kritike. Za sedam dana završava "Pijani brod" koju 1927. izlaže na Salonu nezavisnih u Parizu, a ova kompozicija se našla i na naslovnoj strani umetničkog časopisa "La Cropouillet". Inspiracija za sliku bila je istoimena pesma Artura Remboa i Žerikoov "Splav Meduza".

Godinu dana kasnije, iscrpljen radom, neprospavanim noćima i lošim kritikama, Šumanović je doživeo nervni slom. Posle kraćeg lečenja u pariskom sanatorijumu, vratio se u Šid 6. jula. Brzo se oporavio i, tokom leta, naslikao dvadeset dve slike iz ciklusa "Sremski predeli", koji najavljuje njegovo četiri godine kasnije započeto šidsko razdoblje. Priredio je samostalnu izložbu na Novom univerzitetu u Beogradu, a potom se vratio u Pariz i nastavio da slika.

Tokom 1929. nastaju vrlo značajni, pikturalno zasićeni pariski motivi, predeli i aktovi, među kojima i svetski poznatih modela Kiki i Ajše, bliski poetskom realizmu i umerenom kolorističkom ekspresionizmu. Pretežno se potpisivao ćirilicom.

Izvor: B92

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD, ZRENJANIN, SUBOTICA. Kulturni centar Beograd, Savremena galerija Zrenjanin i Moderna galerija "Likovni susret" Subotica...
Retrospektivna izložba Vojina Bakića "Svetlonosne forme" Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu gostuje od 23. januara do 22. februara...
BEOGRAD / NOVI SAD. British Council, Narodni muzej u Beogradu, Muzej Vojvodine i Banca Intesa najavljuju izložbu jednog od najvećih britanskih...
TORONTO. Galerija savremene umetnosti OUT/AUT (Toronto, Kanada) predstavlja od 24. oktobra do 9. novembra 2014. dela Larise Ackov (1981, Pančevo)....
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa prestižnim Tejt Modern muzejom iz Londona predstavljaju, od 17. jula do 5. oktobra...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageNa 50 lokacija u Novom Sadu zabeleženo je 105.000 poseta u petoj novosadskoj Noći muzeja. U 5. Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima bili…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageEdvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom