Još se tokom sedamdesetih i osamdesetih u ateljeu ozbiljno razmišljalo o sopstvenom izlagačkom prostoru, u kojem će tapiserije konstantno biti prezetovane publici i u svakom trenutku dostupne ljubiteljima i poznavaocima ove veštine.

Osnivanje Zbirke tapiserija "Ateljea 61" po mnogo čemu je značajan momenat u istoriji ove radionice. Izložbena aktivnost je, nakon perioda stagnacije tokom osamdesetih godina, ponovo oživljena, ovoga puta eksponatima iz muzejskog fonda. U želji da se blago decenijama sakupljano publici prezentuje u pravom svetlu, tragano je za adekvatnim prostorima za izložbe, koji će odgovarati specifičnostima ovog medija, pa, između ostalog i velikim formatima, karakterističnim za ranija ostvarenja i novim ambicioznim, u slobodnom prostoru jedino egzistirajućim tapiserijama. Takvih prostora nije bilo mnogo, pa se često dešavalo da silom prilika neadekvatni uslovi izlaganja, koji se manifestuju u lošem osvetljenju većine eksponata i njihovom improvizovanom kačenju po skelama ne daju zahtevanu podršku ovoj vrsti umetnosti.

Sigurno je da su ovakvi razlozi još više motivisali zaposlene u "Ateljeu 61" da iznova potraže rešenje ovog stalno prisutnog problema. Svesni pritom da prostor za galeriju treba tražiti upravo na Petrovaradinskoj tvrđavi, delom i zbog organske veze sa radionicom i zbog podatnosti ovog starog fortifikacionog objekta, suzili su izbor na poznato okruženje, koje je pozivalo brojnim mogućnostima. Bastion Leopolda I, nekadašnja vojna fiskulturna dvorana, podno Duge kasarne gde je atelje smešten, nudio je traženi odgovor: 150 m˛ prostrana, u temenu svoda 4,5 m visoka, ova sala činila se najprikladnijom upravo za izlaganje tapiserija.

Zahvaljujući razumevanju Izvršnog odbora grada i angažovanju JP "Poslovni prostor", koji je tokom 1998. godine vršio radove na adaptaciji ovog objekta, atelje je konačno dobio priliku da svoja dela visoke umetničke vrednosti s ponosom stalno izlaže, a Novi Sad još jedan atraktivan izložbeni prostor, koji će svojom namenom na čast služiti gradu.

Galerija tapiserija svečano je otvorena 31. januara 1999. godine izložbom "Boško i savremenici". Tapiserijama, u radionici "Ateljea 61" izvedenim u toku prve decenije rada, oživljen je duh davnih dana, kada je Boško Petrović sa umetnicima kruga u kojem se na umetnost gledalo sa nekim novim entuzijazmom, tragao za izrazima u drugačijoj vrsti likovnosti. Galeriju i izložbu otvorili su mr Nada Adžić, čijim se zaista velikim zalaganjem ova stara ideja realizovala, Ksenija Popović, član Izvršnog odbora grada Novog Sada i Sava Stepanov, likovni kritičar, koji je već dugi niz godina perom branio ugled "Ateljea 61". O razlozima zbog kojih je ovom prilikom galerija nazvana imenom Boška Petrovića, gotovo da ne treba ni govoriti - dovoljno je prisetiti se njegovog snažnog temperamenta i siline njegovih vizija o stvaranju tapiserije kao nove likovne discipline, koje kroz rad "Ateljea 61" nastavljaju da žive.

Već od samog početka rada, galerija tapiserija "Boško Petrović" formulisala je svoj program i koncepciju, koji se i danas jednako poštuju. Ideja o njenom radu zaživela je kroz dosada ostvarene izložbe, na kojima se publika sreće isključivo sa tapiserijama. Ostvarenja iz bogate Zbirke tapiserija "Ateljea 61", dela učesnika jedinstvene kolonije tapiserista, tapiserije nagrađenih autora, ali i samostalne izložbe pojedinih umetnika i druge tematske i problemske celine, vezane sa medijem tapiserije, nametnule su se kao obavezan program u ovoj galeriji, a pritom ostavile prostora za ideje i o nekim drugim koncepcijama.

Reči Nade Adžić: "Želja nam je da ova galerija bude neka vrsta kulturnog centra na Tvrđavi... Već smo u dogovorima sa Muzičkom akademijom odlučili da u ovom lepom, akustičnom prostoru ubuduće, uz naše izložbe, organizujemo i koncerte kamerne muzike, ali i književne večeri, tribine o umetnosti i druge programe iz oblasti kulture, kako bi popularisali tapiseriju, a galeriju obogatili novim sadržajima" obistinjuju se evo već četvru godinu.