NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja od 1. do 20. oktobra 2012. slike Janoša Tarka (1980, Novi Sad). Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za grafiku, kod profesora Milana Stanojeva. Oblast interesovanja: slikanje, grafika, vajanje, muzika i performans.
Kroz svoje slike pre svega težim da vizuelno izrazim jedno nedokučivo i izvrnuto viđenje sveta, pa i one same nastaju kao direktan prenos slika koje u meni podstiče sam život. Fascinira me čovekova unutarnja, nevidljiva borba, čovekovo maštanje kao i njegov odnos (pri čemu pre svega mislim na prihvatanje ili neprihvatanje) prema zvaničnoj realnosti koja ga okružuje i nameće mu stvari i pojmove onakve kakvi jesu. Svaka slika iz novog serijala uvodi posmatrača u svoj irealni, momentalno paralelni, svet.
U svakoj slici je uhvaćen trenutak u kom neka nadrealna pojava, ili biće, svojom ekspresivnosću ironično izražava određene pojmove koji su nam (ili bar neki od tih pojmova) u racionalnom svetu bliski. Na nekim slikama jednostavno je prikazano neko biće koje asocira na čoveka i neke njegove osobine, biće koje je stvoreno, kom je dato ime i koje samim tim postaje arhetipsko. U nekim drugim slikama se trudim da kroz napetost boje i forme iskažem svoje ironično mišljenje o određenim ustaljenim pojmovima. Neka od bića su zamišljena, neka pate, a neka se podlo osmehuju dok svaka boja na tim slikama, mami tajnovitošću nekog svog života, kao da skriva niz emocija i svoju sopstvenu dušu. Negde nas sve to usrećuje, tišti, odbija ili čak podstiče.
U novom serijalu slika osnovna izražajna sredstva su boja, forma i tekstura (kolaž koji se nenametljivo pojavljuje na nekim radovima). Pomoću jarkih i dinamičnih boja, što je karakteristično i za ranije radove, ostvarujem neku vrstu groteskno-luckaste veselosti i razigranosti. Boje koje koristim su uglavnom čiste i plošno postavljene jedna pored druge, sa izuzetkom nekih radova gde se pojavljuje treća dimenzija. Forma je takođe groteskno izobličena, negde sa više, negde sa manje naglašenim deformacijama. Ne često, ali na nekim radovima ipak se pojavljuje neka vrsta težnje za oživljavanjem slike u dodirno-čulnom smislu, i ta, takoreći, opipljivost, nastala iz želje za razbijanjem monotone čistote plošnosti površine, ostvaruje se pomoću kolaža i peska pomešanog sa bojom. Ova sitna promena na tehničkom planu, na neki način je i uvod u novu vrstu interesovanja i eksperimentisanja kroz nove likovne medije i njihove odnose u mojim buducim radovima.
Kao što sam već istakao, odjeke unutrasnjosti, kao reakcije na svet koji me okružuje, najiskrenije prenosim na platna, pa su i moje slike krajnji proizvod celog tog procesa doživljavanja sveta. Satirične, groteskne, ali u isto vreme i vesele, sa svim svojim bodljama, podrumima i mirisnim cvetovima, one su potpuno u skladu sa mnom, mojim bićem i mojim pogledom na svet.
Janoš Tako |