Nedeljne informativne novine, ili kraće NIN, oduvek su negovale crtež – karikaturu ili ilustraciju. Već u prvom broju 26. januara 1935. na naslovnoj strani bila je odštampana Berhardova karikatura "Abisinska stvarnost", a u obnovljenom NIN-u 1951. aktuelni satirični komentar Dragana Savića o Informbirou. Do današnjih dana kroz NIN su protutnjali brojni rasni jugoslovenski i srpski crtači dižući prašinu sa utabanih novinarskih staza od Miće Popovića, Zuke Džumhura, Mome Kapora, Ive Kušanića do novijih, nekada mladih snaga, a sada već klasika Dušana Petričića ili potpisnika ovih redova Jugoslava Vlahovića. Njima se u novom milenijumu pridružio i Doru Bosiok sa do sada 33 objavljena rada. Ima u toj cifri i simbolike jer otprilike toliko godina Bosiok i objavljuje u našoj štampi.

Njegov crtež je pročišćen, linija sigurna i vešta bilo da se radi o prirodi, stvarima ili ljudskoj, posebno ženskoj figuri gde je ostvario impozantan opus. Pomalo je neobično da su naši umetnici relativno stidljivi po pitanju erotike u svojim delima a tu Bosiok često nalazi inspiraciju. Njegov opus u NIN-u međutim odredile su nešto "ozbiljnije" teme rešavane ne samo tušem i perom već i kolažom, specifičnim korišćenjem fotografije, modernih piktograma i naročito klasičnih gravira. Bosiokov bazični crtež odlično se ponaša u štampi, ogoljen i oslobođen svega suvišnog ima neobičnu osobinu znaka, čitkost koja uspešno polaže test smanjenja ili uvećanja u rasponu od nekoliko santimetara u novinama do gigantskih dimenzija na objektima, neočekivanim materijalima i podlogama.

I tu dolazimo do razjašnjenja enigme Bosiok: bilo čime da se bavi, uvek je prisutna njegova originalna, duhovita ideja i prepoznatljiva linija, rukopis koji ispisuje priču koja uznemirava ali u kojoj se može i uživati.

Jugoslav Vlahović,
23. septembar 2012.