CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007
Digital Art 08
Noć muzeja 2010
Digital Art 07
Noć muzeja 2009
Digital Art 06

Časopis Nova misao (Novi Sad), specijalan broj Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageDa li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam potiče iz uverenja u prirodnu i neizbežnu entropijsku prirodu jezika (jezika uopšte kako govornog tako i vizuelnog, književnog i svakog drugog) Avangardna umetnička praksa bi prema tome bila snažna reakcija na ispražnjenost naše komunikacije, pokret protiv gomilanja ispraznog brbljanja i zalaganje za oživotvorenje novih i kvalitetnijih formi komunikacije Institucije našeg opštenja i zajedništva (čitaj kultura uopšte) postaju degenerativni faktori jezika one okoštavaju kretanje i parališu um, stoga je neizbežna revolucija koja će krenuti od umetnika (a od koga bi drugog nego od onoga ko je spolja dakle izvan institucija), koja će razoriti već okoštale institucije i izneti umetnost na "ulicu u vrevu života" i tako spasiti ono što se spasti može odnosno, tako ponovo oživotvoriti jezik i uobličiti nove forme.Image

ImageZanimljivo je da oni koji avangardnim pokretima osporavaju bilo kakav značaj (osporavajući im pre svega estetsku vrednost) upravo istim argu mentom napadaju baš te pokrete tvrdeći da je upravo njihov radikalizam kriv za entropiju jezika i haos negacija koji rezultira urušavanjem svih vrednosti Ako hoćemo da razmišljamo o bilo kojem od ovih argumenata kjučno je da se zapitamo sledeće: da li umetnost poseduje bilo kakvu vla stitu snagu, snagu po sebi, ili je njeno delovanje i kad izgleda moćno sa mo dekoracija nekih drugih snaga koje nam u prvi mah nisu vidljive Ako pak umetnost poseduje neku autonomnu snagu odakle je ona crpe i ka kve je ona prirode: opresivna totalitarna i porobljavajuća snaga ili oslo bađajuća i preobražavajuća sila.

Odgovarajući na ova pitanja tradicionalisti će se zalagati za jedno auto nomno polje umetnosti iz koga ona crpe svu svoju snagu i u kome je tre ba odbraniti od napada "spolja". Jasno je da je razlika između umetnosti i stvarnosti oštra i apsolutna i da je uspostavlja estetski sud. Estetski sud je u tom slučaju autonomna vrsta suda koja se ne da redukovati na neki drugi vid rasuđivanja ili, bože sačuvaj, neku drugu vrstu prakse.

Za razliku od ovih stavova misao avangarde ne veruje u mogućnost od brane umetnosti, ali ono što je važnije, ona ne veruje ni da takvu odbranu treba organizovati. Što ne znači da ne veruje u umetnost ali ne u umet nost iza koje stoji sakralni idol estetskog suda. Taj estetsko institucionalni skep ticizam tera nas da se zapitamo šta bi uopšte odredilo umetnika u odnosu na ostali deo društva ako ne institucije? Možda neka specifična stvaralačka praksa? Ali ko sudi o tome, onaj koji tek treba da bude sudom konstituisan Očigledna je neverovatna proizvoljnost u kojoj umetničke avangarde ne mogu biti suđene već samo proizvođene i u tom slučaju uta pane u tkivo istorijske zbilje nasuprot vlastitoj težnji da to isto tkivo tran sformišu. Očigledno je da je u proizvoljnosti moć.

Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde, zapi tajmo se zajedno sa Borisom Grojsom!

Da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umetnosti, zapitajmo se zajedno sa Agambenom!

Koliko je zaista moćna umetnost?

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
02.11.2017 - 20.12.2017 | 19.00
Mona Liza i Supermen: Džon Kenedi i Nova granica kulture
06.11.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Anastas Jovanović - Pionir primenjene umetnosti i dizajna
16.11.2017 - 16.12.2017 | 18.00
Javor Rašajski - Slike
16.11.2017 - 24.12.2017 | 18.00
Ignjat Job (1895–1936) - Slike
16.11.2017 - 17.12.2017 | 20.00
Majda Kurnik (1920-1967) - Slike

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
BEOGRAD. Žiri za nagradu Veliki pečat u sastavu: Nevenka Stojsavljević, grafičarka, Radonja...
BEČ. Tokom jeseni 2017. godine u centru pažnje velikih izložbi u bečkim muzejima biće Piter ...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića predsavlja od 24. maja do 12....
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, The Manual Forgotten Arts Museum i kineska četvrt, Centar...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Savremena galerija, Zrenjanin....
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). April - maj 2004.
Ova serija izložbi...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara S. I. Ščukina po prvi put je objedinjeno izložena u impozantnoj galeriji Fondation Louis Vuitton u Parizu (oktobar 2016 - mart 2017). Renome velikog…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta i četrdeset godina bavljenja životom…
Intervjui
  • ImageU brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom