CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 04
Terra 28
Digital Art 07
Terra 18
Terra 17
Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2011

Sponzor rubrike
Časopis Nova misao (Novi Sad), specijalan broj Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageDa li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam potiče iz uverenja u prirodnu i neizbežnu entropijsku prirodu jezika (jezika uopšte kako govornog tako i vizuelnog, književnog i svakog drugog) Avangardna umetnička praksa bi prema tome bila snažna reakcija na ispražnjenost naše komunikacije, pokret protiv gomilanja ispraznog brbljanja i zalaganje za oživotvorenje novih i kvalitetnijih formi komunikacije Institucije našeg opštenja i zajedništva (čitaj kultura uopšte) postaju degenerativni faktori jezika one okoštavaju kretanje i parališu um, stoga je neizbežna revolucija koja će krenuti od umetnika (a od koga bi drugog nego od onoga ko je spolja dakle izvan institucija), koja će razoriti već okoštale institucije i izneti umetnost na "ulicu u vrevu života" i tako spasiti ono što se spasti može odnosno, tako ponovo oživotvoriti jezik i uobličiti nove forme.Image

ImageZanimljivo je da oni koji avangardnim pokretima osporavaju bilo kakav značaj (osporavajući im pre svega estetsku vrednost) upravo istim argu mentom napadaju baš te pokrete tvrdeći da je upravo njihov radikalizam kriv za entropiju jezika i haos negacija koji rezultira urušavanjem svih vrednosti Ako hoćemo da razmišljamo o bilo kojem od ovih argumenata kjučno je da se zapitamo sledeće: da li umetnost poseduje bilo kakvu vla stitu snagu, snagu po sebi, ili je njeno delovanje i kad izgleda moćno sa mo dekoracija nekih drugih snaga koje nam u prvi mah nisu vidljive Ako pak umetnost poseduje neku autonomnu snagu odakle je ona crpe i ka kve je ona prirode: opresivna totalitarna i porobljavajuća snaga ili oslo bađajuća i preobražavajuća sila.

Odgovarajući na ova pitanja tradicionalisti će se zalagati za jedno auto nomno polje umetnosti iz koga ona crpe svu svoju snagu i u kome je tre ba odbraniti od napada "spolja". Jasno je da je razlika između umetnosti i stvarnosti oštra i apsolutna i da je uspostavlja estetski sud. Estetski sud je u tom slučaju autonomna vrsta suda koja se ne da redukovati na neki drugi vid rasuđivanja ili, bože sačuvaj, neku drugu vrstu prakse.

Za razliku od ovih stavova misao avangarde ne veruje u mogućnost od brane umetnosti, ali ono što je važnije, ona ne veruje ni da takvu odbranu treba organizovati. Što ne znači da ne veruje u umetnost ali ne u umet nost iza koje stoji sakralni idol estetskog suda. Taj estetsko institucionalni skep ticizam tera nas da se zapitamo šta bi uopšte odredilo umetnika u odnosu na ostali deo društva ako ne institucije? Možda neka specifična stvaralačka praksa? Ali ko sudi o tome, onaj koji tek treba da bude sudom konstituisan Očigledna je neverovatna proizvoljnost u kojoj umetničke avangarde ne mogu biti suđene već samo proizvođene i u tom slučaju uta pane u tkivo istorijske zbilje nasuprot vlastitoj težnji da to isto tkivo tran sformišu. Očigledno je da je u proizvoljnosti moć.

Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde, zapi tajmo se zajedno sa Borisom Grojsom!

Da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umetnosti, zapitajmo se zajedno sa Agambenom!

Koliko je zaista moćna umetnost?

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović
Iz kalendara art događaja
07.06.2018 - 10.09.2018 | 19.00
Majstori severa
28.06.2018 - 31.08.2018 | 20.00
Dragan Martinović - Slike
29.06.2018 - 19.08.2018 | 19.00
Vladan Radovanović - Vokovizuel SP
02.07.2018 - 24.08.2018 | 20.00
Letnja prodajna izložba
06.07.2018 - 20.08.2018 | 19.00
Renata Poljak - Video

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Kuća legata predstavlja od 30. marta do 15. aprila 2018. retrospektivnu izložbu Dragana...
NIŠ. Vuk Vučković iz Pančeva osvojio je prvu nagradu za sliku "Čikago", odnosno...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 16. novembra do 24. decembra 2017. izložbu...
NOVI SAD. Na novosasdskom ribarskom ostvu održan je nulti festival "Street&Urban...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 28. avgust – 24. septembar 2014.
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 25. februar - 25. mart 2009.
Izlozba pod nazivom...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Januar - februar 2001.
Raspravljati o...
Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. Mart 2006.
Sav taj džez i danas na...
Muzej savremene umenosti Vojvodine, Novi Sad. Avgust - septembar 2007.
Umetnička praksa...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 14. februar - 12. mart 2011.
Višnja Nikolić...
Mali likovni salon, Novi Sad. Decembar 2005.
Slučaj da tri autorke izlažu zajedno nije...
Reportaže
  • ImageKao jedini pozvani učesnik iz Srbije na festivalu je učestvovao multimedijalni umetnik Nenad Bogdanović. On je na festivalu izveo sledeće performanse: "Ja sam bogat umetnik“ u Galeriji "Dzialan“ u Varšavi; "Čovek galerija - međuodnos 3“ u…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageMilorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom