CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 21
Digital Art 05
Noć muzeja 2020
Terra 18
Videomedeja 20
Dunavski dijalozi 02
Videomedeja 14

Sponzor rubrike
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 12 Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImagePoslednjeg dana aprila, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana umro je argentinski pisac, Ernesto Sabato. U toj noći u vrtlogu besmislenih vesti jedna kratka crta o smrti stogodišnjaka, o okončanju života dugog jedan vek, postavi pitanje: da li je umro pisac ili Prorok? I da li proroci uopšte umiru i da li ironijski borhesovski osmeh lebdi nad svakim patosom smrti.Image

ImageNe želim da umrem, a da vam ne kažem ove reči:

Moramo se otvoriti prema svetu i shvatiti da se propast ne nalazi napolju, već da gori poput razbuktale vatre u samoj trpezariji naših kuća. U opasnosti su, zapravo, život i naša zemlja.

Da, mladići i devojke, život ovog sveta treba uzeti kao sopstveni zadatak i krenuti u njegovu odbranu. To je naša misija.


Da li su to bile reči oproštaja ili reči nade ispisane u epistolarnom epilogu svog testamentarnog ispovednog dela nazvnog Pre kraja.

Kada postanemo odgovorni za bol drugog, naša obaveza će nam dati smisao koji će nas postaviti iznad fatalnosti istorije.

Zaboravljeni zvuk reči i pokajnički pogled onih koji su zaboravili da sanjaju. Prorok koji se služi piscem hoće pre krjaja da probudi poslednju nadu.

Predlažem vam stoga, sa ozbiljnošću završnih reči u životu, da se zagrlimo u dogovoru: izađimo u otvorene prostore, žrtvujmo se zbog drugog, čekajmo, zajedno sa onim koji pruža ruke, da nas novi talas istorije podigne. Možda već to i čini, na tih i podzemni način, poput pupoljaka koji dišu pod zimskom zemljom.

Nešto zbog čega još uvek vredi patiti i umereti, zajednica među ljudima, onaj sporazum između poraženih. Jedna jedina kula, da, ali bleštava i neuništiva.


Nadživevši jedan strašni vek Prorok konstruiše mlade ljude kojima se obraća poput Ničea jedan vek ranije.

Tako sam jednom, kad mi je to trebalo, izmislio i "slobodne duhove", kojima je posvećena ova setno-smela knjiga s naslovom "Ljudsko, suviše ljudsko: takvih "slobodnih duhova" nema, i nije ih bilo – ali, kao što sam rekao, oni su mi tad bili potrebni da bih ostao raspoložen usred svih nevolja (bolesti, usamljenosti, tuđine, acedije, nerada): bili su mi potrebni kao hrabri drugovi i dobri poznanici s kojima pričaš i smeješ se kada ti je do priče i smeha, i koje šalješ do đavola kada su dosadni – bili su mi potrebni kao zamena za prijatelje koje nisam imao. Da bi takvi slobodni duhovi mogli jednog dana postojati, da će naša Evropa među svojim sutrašnjim i prekosutrašnjim sinovima imati takve bodre i smele momke, fizički prisutne i opipljive, a ne, kao u mom slučaju, samo fantomi i pustinjačka fantasmagorija: ja bih vole da najmanje sumnjam u to. Već vidim kako oni dolaze, polako, polako; i možda ću ubrzati njihov dolazak ako unapred opišem u čemu vidim uslove i puteve njihovog dolaska?

Ova Ničeova opaska baš kao i Sabatove testamentarne reči postavlja pitanje da li je za svaki prevratnički program najpre potrebno izmisliti, izmaštati, mladiće i devojke. Možda i nije moguće ne izmisliti ih? A samo je pitanje da li je fantazmagorija pustinjačka ili nije. Svaki pokušaj da se nekom nešto predstavi zapravo je izmišljanje tog nekog jer on nastaje u našem pokušavanju. On nije za nas stvaran i dat već neko ko je rezultat pokušaja i pogreške. Zamislimo da ne uspemo u tome da nekog nešto poučimo – rezultat naših napora je naprosto prazan skup – odgovor na pitanje koga smo to mi poučavali morao bi da bude: nikoga.

Da li je Sabato Prorok ili pisac zavisiće od ovog našeg programa poučavanja, mladići i devojke koje je sreatao po ulicama Buenos Airesa i kojima se obraća u svom utopijskom testamentu možda i ne postoje ali bi mogli postojati. Mogli bi biti u dlaku identični sa mladićima i devojkama koje srećemo na ulicama Novog Sada, Beograda, Prištine, Sarajeva, Zagreba…Da li ćemo znati da ih izmislimo? Da li ćemo smeti da maštamo?

Samo oni koji su u stanju da otelotvore utopiju biće sposobni za odlučujuću borbu, da se nadoknadi izgubljeni deo čovečanstva.

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Iz kalendara art događaja
08.02.2024 - 05.05.2024 | 19.00
Zdravko Joksimović - Skulpture
07.03.2024 - 20.04.2024 | 19.00
IRWIN - NSK State. Retrospektivna izložba
12.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Uroš Predić - Dostojanstvo svakidašnjice
15.03.2024 - 06.05.2024 | 18.00
Kraj jezika. Još jednom o Vitgenštajnu - Grupna izložba
18.03.2024 - 18.04.2024 | 19.00
Utopija Umetničke kolonije Ečka u društvu distopije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Bijenalna izložba Forma, koju 23. put organizuje Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, biće...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 30. oktobra do 30. novembra 2020. slike, kolaže i asamblaže Tarko Janoša (1980, Novi...
NIŠ. U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od 8. do 28. oktobra 2020,...
NOVI SAD. Tokom septembra 2020. godine održan je peti godišnji festival digitalne animacije "Supernova" u Denveru, u Sjedinjenim...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 4. do 15. oktobra 2021. slike Bojana Kiridžića (1971, Novi Sad) konceptno inspirisane Lisabonom ...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
Kada razmišljamo o konzervatorsko restauratorskim postupcima moramo biti svesni složenih ...
PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz London (Frieze London) 2003. godine. Friz London je jedan od vodećih svetskih sajmova umetnosti i održava se svakog oktobra u Ridžent Parku (Regent...
Knjige i časopisi
Istorija počinje od sećanja na detinjstvo. Kada je život samo igra, vreme je zaustavljeno. Dan je širok kao njiva kukuruza u vojvođanskoj ravnici, isprepleten je sitnim a večnim avanturama kao milje na stolu sređenom posle nedeljnog ručka....
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je izlagao...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom