CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sonja svec spanjol

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digatal Art 01
Terra 26
Terra 23
Noć muzeja 2007
Digital Art 05
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 15 Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageKada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.Image

ImageZapravo tom rečenicom Kalvino zaključuje svoj roman/poemu. A u jednom predavanju kaže: Mislim da sam napisao nešto kao poslednju ljubavnu poemu gradovima. Ljubav koja samu sebe ispisuje, fragmentarno, delić po delić, ljubav koja se ne piše nego utiskuje. Proza koja odustajući od fabuliranja niže slike/želje. Gradovi i sećanje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradvi i oči, gradovi i ime, gradovi i mrtvi….. Tanki gradovi.

Gde su zapravo Gradovi?

Sve se na kraju pretvaralo u sliku nekog grada, knjige koje sam čitao, umetničke izložbe koje sam posećivao, rasprave sa prijateljima.

Dok je slušao histerike Frojd je iščitavao azbuku Nesvesnog. Tek kasnije, posle iskustva fenomenologije i strukturalne lingvistike, situirajući Frojda, Žak Lakan je mogao da razabere da između reči i pisma, između slova i glasa postoje čitavi svetovi. Do njih se ne može stići vozeći pravo, pod punim gasom, jezički turbo-gliser. Do njih se stiže pre tonući nego ploveći. Frojd je prvi primetio da ono što je čitava Kultura proglasila za apsolutnu Drugost, nazivajući je mentalnom bolešću, anomalijom, nenormalnošću, patologijom, nije nemo, nije nemušto, već govori. Govori ono što Kultura neće da čuje. Evokacija tog govora je ogledalo psihoanalize.

Gradovi sećanja, gradovi želje, gradovi znakovi, gradovi oči, gradovi imena, gradovi mrtvi, tanki gradovi sve su to elementi jezika koji se nalazi između reči i pisma, između slova i glasa, kojim Marko Polo pripoveda Kublaj Kanu nešto što se pripovedati ne može. Ako hoćeš da saznaš koliko je mraka okolo, moraš da izoštriš pogled na daleke blede svetlosti, odgovoriće Marko Polo  caru Tatara na njegovu primedbu da gradovi o kojima priča ne postoje.

Na seminaru koji se čudno zove ...ou pire (...ili još gore) a koji je održan od novembra 1971. do juna 1972. godine, Lakan izgovara blasfemičnu tezu, svetogrdnu rečenicu: Platon je bio lakanovac. Taj i sledeći Seminar (XIX i XX)  posvećeni su Ljubavi, Znanju i Seksualnosti. Eros je odnos ali samo kao proces. Samo je kroz erotički proces moguć interpersonalni odnos. Seksualni odnos nije moguć. Erotičnost je suštinska životodarnost koja stapa misao i zanos, meru i ekstazu.

Platon kao lakanovac napisao je jednu rečenicu u jedinom spisu koji nije dijalog već pripovedanje, u Timaju on kaže: ...večiti prostor (Hora) koji ne podleže propadanju, a pruža boravište svemu što postoji; uhvatljiv nediskurzivnim zaključivanjem bez čulnog opažaja, gotovo neverovatan, kog gledamo kao u nekom snu. U prevodu, kako će kasnije reći Julija Kristeva, Hora, prihvatiteljka (od grčkog glagola horein – dati mesto, sadržati).

U Lakanovoj psiholanalitičkoj teoriji označavanje je rezultat odvajanja koje počinje stadijumom ogledala a završava kastracijom. Lakan objašnjava da je ovo odvajnaje neminovnost proscesa pretvaranja potrebe u žudnju. Kristeva kritikuje insistiranje na stadijumu ogledala, po njenom mišljenju, pre svega ovog mora postojati predjezički, sonorni ali nemušti, prostor govorećeg tela (Hora), neka vrsta prvobitnog telesnog pra-označitelja. Prekoračenje unazad, od jezika ka mestu zbivanja Zajedništva. Dakle, Mesto se rađa u prestupu, ono kroz telo postaje moguće. Zajedništvo samo preko incidenta dolazi na svet.

To čudesno Mesto Platona lakanovca je događaj prihvatanja, tačka gde se Žudnja/Želja pretvara u Ljubav/Eros. Zato je Kalvino u romanu/poemi i mogao da kaže: Želje su već sećanja. Kao što je i Platon lakanovac mogao da kaže: Znanje je već sećanje.

Kao što i mi danas želimo da kažemo: Gradovi su već sećanja.

Verovatno je malo kome od onih koji su  tog četvrtka 22. decembra prošle godine, tačno u podne, na Futoškoj ulici, smrzavajući se po eskimski hladnom danu, da bi napokon prekoračili granicu, otvorili kapiju napuštene kasarne Arčibald Rajs, i ušli u prostor za koji će im se kasnije hiljadu puta reći da nije njihov, dakle, verovatno je malo kome od njih na pamet pala jedna parola koja je bila ispisana na zidu Sorbone daleke 1968.

Budimo realni, tražimo nemoguće.

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Iz kalendara art događaja
15.05.2019 - 31.08.2019 | 19.00
Majstori vajarstva - Grupna izložba
06.06.2019 - 30.08.2019 | 19.00
Volfgang Lerner - Fotografije
08.07.2019 - 31.08.2019 | 20.00
Počeci izložbene delatnosti Savremene galerije Zrenjanin
12.07.2019 - 09.09.2019 | 19.00
Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje?
15.07.2019 - 30.08.2019 | 20.00
Letnja prodajna izložba - Grupna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvovorena...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 30. avgusta do 15. ...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2006.
Pojava da dva autora zajedno izlažu...
Muzej savremene umetnosti, Novi Sad. Januar - februar 2007.
S obzirom na to da se...
Hol Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad. Novembar 2006.
Već iole pažljivijim...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. 18. februar - 6. mart 2009.
Nevena Popović...
Mali likovni salon, Novi Sad. 15. decembar 2010 - 11. janurar 2011.
Jelena Sredanović...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 15 - 27. septembar 2008.
Borislav Nikolić (1978, Novi Sad)....
Reportaže
  • ImageThe Galerie St. Etienne, Njujork (SAD). Januar - mart 2006.
    Iako je Ilija stvarao u vreme procvata tzv. naivne umetnosti i vrlo dugo je predstavljan kao naivni umetnik, stručna javnost ga je ocenila kao pojavu koja…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageSlikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom