CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2011
Digital Art 02
Digital Art 03
Noć muzeja 2013
Digital Art 05
Terra 28
Digital Art 06

Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 15 Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageKada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.Image

ImageZapravo tom rečenicom Kalvino zaključuje svoj roman/poemu. A u jednom predavanju kaže: Mislim da sam napisao nešto kao poslednju ljubavnu poemu gradovima. Ljubav koja samu sebe ispisuje, fragmentarno, delić po delić, ljubav koja se ne piše nego utiskuje. Proza koja odustajući od fabuliranja niže slike/želje. Gradovi i sećanje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradvi i oči, gradovi i ime, gradovi i mrtvi….. Tanki gradovi.

Gde su zapravo Gradovi?

Sve se na kraju pretvaralo u sliku nekog grada, knjige koje sam čitao, umetničke izložbe koje sam posećivao, rasprave sa prijateljima.

Dok je slušao histerike Frojd je iščitavao azbuku Nesvesnog. Tek kasnije, posle iskustva fenomenologije i strukturalne lingvistike, situirajući Frojda, Žak Lakan je mogao da razabere da između reči i pisma, između slova i glasa postoje čitavi svetovi. Do njih se ne može stići vozeći pravo, pod punim gasom, jezički turbo-gliser. Do njih se stiže pre tonući nego ploveći. Frojd je prvi primetio da ono što je čitava Kultura proglasila za apsolutnu Drugost, nazivajući je mentalnom bolešću, anomalijom, nenormalnošću, patologijom, nije nemo, nije nemušto, već govori. Govori ono što Kultura neće da čuje. Evokacija tog govora je ogledalo psihoanalize.

Gradovi sećanja, gradovi želje, gradovi znakovi, gradovi oči, gradovi imena, gradovi mrtvi, tanki gradovi sve su to elementi jezika koji se nalazi između reči i pisma, između slova i glasa, kojim Marko Polo pripoveda Kublaj Kanu nešto što se pripovedati ne može. Ako hoćeš da saznaš koliko je mraka okolo, moraš da izoštriš pogled na daleke blede svetlosti, odgovoriće Marko Polo  caru Tatara na njegovu primedbu da gradovi o kojima priča ne postoje.

Na seminaru koji se čudno zove ...ou pire (...ili još gore) a koji je održan od novembra 1971. do juna 1972. godine, Lakan izgovara blasfemičnu tezu, svetogrdnu rečenicu: Platon je bio lakanovac. Taj i sledeći Seminar (XIX i XX)  posvećeni su Ljubavi, Znanju i Seksualnosti. Eros je odnos ali samo kao proces. Samo je kroz erotički proces moguć interpersonalni odnos. Seksualni odnos nije moguć. Erotičnost je suštinska životodarnost koja stapa misao i zanos, meru i ekstazu.

Platon kao lakanovac napisao je jednu rečenicu u jedinom spisu koji nije dijalog već pripovedanje, u Timaju on kaže: ...večiti prostor (Hora) koji ne podleže propadanju, a pruža boravište svemu što postoji; uhvatljiv nediskurzivnim zaključivanjem bez čulnog opažaja, gotovo neverovatan, kog gledamo kao u nekom snu. U prevodu, kako će kasnije reći Julija Kristeva, Hora, prihvatiteljka (od grčkog glagola horein – dati mesto, sadržati).

U Lakanovoj psiholanalitičkoj teoriji označavanje je rezultat odvajanja koje počinje stadijumom ogledala a završava kastracijom. Lakan objašnjava da je ovo odvajnaje neminovnost proscesa pretvaranja potrebe u žudnju. Kristeva kritikuje insistiranje na stadijumu ogledala, po njenom mišljenju, pre svega ovog mora postojati predjezički, sonorni ali nemušti, prostor govorećeg tela (Hora), neka vrsta prvobitnog telesnog pra-označitelja. Prekoračenje unazad, od jezika ka mestu zbivanja Zajedništva. Dakle, Mesto se rađa u prestupu, ono kroz telo postaje moguće. Zajedništvo samo preko incidenta dolazi na svet.

To čudesno Mesto Platona lakanovca je događaj prihvatanja, tačka gde se Žudnja/Želja pretvara u Ljubav/Eros. Zato je Kalvino u romanu/poemi i mogao da kaže: Želje su već sećanja. Kao što je i Platon lakanovac mogao da kaže: Znanje je već sećanje.

Kao što i mi danas želimo da kažemo: Gradovi su već sećanja.

Verovatno je malo kome od onih koji su  tog četvrtka 22. decembra prošle godine, tačno u podne, na Futoškoj ulici, smrzavajući se po eskimski hladnom danu, da bi napokon prekoračili granicu, otvorili kapiju napuštene kasarne Arčibald Rajs, i ušli u prostor za koji će im se kasnije hiljadu puta reći da nije njihov, dakle, verovatno je malo kome od njih na pamet pala jedna parola koja je bila ispisana na zidu Sorbone daleke 1968.

Budimo realni, tražimo nemoguće.

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
06.11.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Anastas Jovanović - Pionir primenjene umetnosti i dizajna
15.12.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Pop art i odjeci: This is Today - Grupna izložba
16.12.2017 - 26.01.2018 | 18.00
Mileta Prodanović - Porodične priče
21.12.2017 - 15.02.2018 | 19.00
(Dis)kontinuiteti - Savremena umetnost u Vojvodini
22.12.2017 - 31.12.2018 | 20.30
Galerija Matice srpske - Nova stalna postavka

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NOVI SAD. Sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom...
BEOGRAD. Prodajna galerija "Beograd" predstavlja od 25. maja do 12. juna 2017. ...
BEČ. Tokom jeseni 2017. godine u centru pažnje velikih izložbi u bečkim muzejima biće Piter ...
ZEMUN. Umetnička galerija Stara Kapetanija predstavlja od 24. maja do 4. juna 2017. kolaže Tamare...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Novosadske galerije. Novembar - decembar 2007.
"Balkan art" je dragocena...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jul 2006.
Nakon niza godina bogatog grafičarskog i...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006.
Centralna...
Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 1 - 31. oktobar 2009.
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Februar 2007. godine
Na početku završne godine...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Šta su mostovi? Veze među dragim...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.
Ova izložba...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageU Narodnom muzeju Zrenjanin, u ambijentu izložbe slika Ilije Bosilja, predstavljena je monografija "Svet po Iliji" u izdanju Fonda Ilija & Mangelos i Tribine – Instituta za normalnost i kulturu promene. Ovo luksuzno, dvojezično izdanje, posvećeno…
Intervjui
  • ImageAko želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa Milicom Mrđa Kuzmanov. Kulturnu i likovnu scenu grada Milica nesumnjivo čini raskošnijom i bogatijom, a koliki je njen stvarni doprinos ukupnoj…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom