CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 04
Terra 18
Digital Art 03
Noć muzeja 2011
Digital Art 08
Terra 17
Terra 23

Sponzor rubrike
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 17 Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageIzvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.Image

ImageRečni bog Kefis zaljubi se u plavu nimfu Leriopu, da bi je osvojio okruži je svojim potocima i tako je zavede. Iz te čudne veze rodio se Narcis koji će postati mladić do tada neviđene lepote. Kada se Narcis rodio vidoviti Teresije je rekao njegovoj majci da će joj sin doživeti duboku starost pod uslovom da nikad ne upozna sebe. Do svoje šesnaeste godine Narcis je slomio mnogima srca jer njegova lepota beše božanska a oholost ništa manja.

Ali dođe i taj dan, čuveni događaj kod Dankona u Tespiji kod jednog nevinog izvora kog niko nije oskrnavio, Narcis se žedan nagnu nad vodu i tada uglada svoj lik. Vrtlog opčinjenosti. Vrtlog ljubavi, nemoguće. Jer šta to vidi Narcis što nije privid. Vidi ono što se ne može dotaknuti, ono što ne može imati telo a što telo traži. Šta je ta slatka slika koja mu je pomela oholo srce. Ovidije kaže: Ni habet ista sui: tecum venitque manetque/ Tecum discedet, si tu discedere possis (Ništa nije sama po sebi: sa tobom se pojavljuje/ Sa tobom nestaje, kada odeš raspršiće se).

Objekt ljubavi nije ništa sam po sebi, raspršiće se čim se Narcis pokrene. Ali pre toga Narcis želi da dotakne ono što voli, pored oka, pored slike, glavni erotski instument su usne i ruke, dodir je taj koji nastupa posle pogleda. Kad god bi pokušao da dodirne to što voli nestajala bi ta divna slika, nestajao bi razlog za dodira. U prvi mah on ne shvata šta to znači, upušta se u igru dešifrovanja u igru tumačenja i odgonetanja ne bi li spoznajom obuhvatio i potpuno zadržao to što voli (mnogo kasnije jedan će pisac o tom momentu napisati čitav roman i nazvaće ga Jedna Svanova ljubav).

Tu na Dankonu nad tim nevinim izvorom  Narcis otkriva sebe kao Drugog, ali drugog koga ne može dotaknuti u čiju unutrašnjost nikad neće prodreti. To je njegov usud koji ga vodi u smrt. Jer Narcis sebi može pomoći samo ako prodre u svoju unutrašnjost. Ako samog sebe dotakne kao da je Drugi.

Taj usud narcističke figure izgleda da je utkan u istoriju zapadne subjektivnosti. Subjekt ovde sebe može da izgradi jedino na prividu vlastite slike. Zapravo svaki akt počinje od tog privida, svaki čin prevratnički počinje od ogledanja u vlastitoj slici kao da je slika Drugog. I, barem do sada, svaki je prevratnički čin u toj drami i završavao.

Frojd je među prvima na početku dvadesetog veka skrenuo pažnju na orginalnost narcističke figure u našoj civilizaciji. On termin narcizam pominje prvi put u jednoj podužoj fusnoti u Tri eseja o seksualnosti 1910. godine da bi ga kasnije u čuvenoj studiji o slučaju Šreber definisa kao: "There comes a time in the development of the individual at which he unifies his sexual instincts (which have hitherto been engaged in autoerotic activities) in order to obtain a love-object; and he begins by taking himself, his own body as his love-object".

Dakle, narcizam je auterotizam i prvi stadijum u razvoju  ljubavi, odnosno korak bez koga se ne može krenuti ka Drugom. Ali zašto? Upravo zato jer je postojanje Drugog potpuno neprozirno. Da bismo pipnuli drugog jedino što nam preostaje je da prvo opipamo sebe. Ali ako je taj autoerotski korak neophodan da bi se došlo do Drugog onda njegova senka lebdi nad svakom ljubavnom avanturom, nad svakim prevratničkim činom (jer to je isto) odnosno onda nikad ne možemo biti sigurni da voleći drugog ne volimo upravo vlastiti odraz. Prazninu. Usud je to Narcisov. Svaka je ljubav samo naša fantazma Drugog. Iluzija. Svaka je akcija samo iluzorno delotvorna.

Potrebno je prevladati tu narcističku sudbinu ne uništivši ljubav. Potrebno je stvoriti Narcisa koji može da zagrli samog sebe i da to preživi.

Prevratnički, idealni, Narcis, onaj koji prevladava sudbinu narcizma, rodiće se u imaginaciji starog Vilijema Barouza mnogo, mnogo, posle Ovidija kada će se u romanu Gradovi, crvene noći ispisati ovi redovi: "Jednog dana sam ležao go na krevetu. Osećao sam na sebi topao prolećni povetarac i posmatrao senke lišća kako igraju na zidu. Prolazio sam kroz seksualni san kao da recitujem abecedu. Onda sam iznenada ugledao srebrne mrlje pred očima i osetio slabost u grudima – kao da umirem. I onda sam ušao u sebe i u snu svršio!"

Dakle, čak i kod Barouza prevladavnje narcističkog usuda jedan je autoerotični san. S tim što je ovde naglasak na snu a ne na autoerotizmu. Ovde se radi o snu i srebrnim mrljama.

Srebrene mrlje i povratak na tačku pre jezika i pre kulture, povratak na tačku u kojoj se briše razlika između reči i činova.

Između Ja i Drugog.

Mirko Sebić,
glavni urednik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Iz kalendara art događaja
22.11.2019 - 01.03.2020 | 19.00
Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske - Grupna izložba
22.11.2019 - 03.02.2020 | 19.00
Lana Vasiljević - Silent talk / Nemi govor
12.12.2019 - 31.01.2020 | 18.00
Žolt Kovač i Branislav Nikolić - Preživet rad
12.12.2019 - 25.02.2020 | 19.00
Milovan Destil Marković - Retrospektivna izložba
17.12.2019 - 02.02.2020 | 19.00
Ivan Meštrović - Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a,...
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu...
Knjige i časopisi
Knjiga "Mozaik u Srbiji 1950–2015" autorke Olivere Gavrić Pavić prva je...
Iz arhive art događaja
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Mart 2007. godine
Čajnike Marije Stanojlović...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. April 2006.
Ova izložba predstavlja svojevrsno...
Muzej Vojvodine, Novi Sad. Januar 2006.
Već nekoliko godina Aleksandar Pedović,...
Klub - galerija "Izba", Novi Sad. Decembar 2001. - janurar 2002.
Novosadske galerije. Novembar - decembar 2007.
"Balkan art" je dragocena...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Oktobar - novembar 2001.
Ovi crteži nose sa...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 18 - 30. maj 2009.
U slučaju Vlade Njaradija crtež nije...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista Rodena obeležena je u Parizu prigodnom izložbom u Grand Palais-u. Izložba se održava od 22. marta do 31. jula 2017. Kako je ideja ove…
Knjige i časopisi
  • ImageKada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati.…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom