Kroz grafike sam želela da prikažem savremenog čoveka izolovanog, izdvojenog i na neki način oslobođenog od prostora u kojem je svakodnevno okružen materijalnim. S druge strane stoji oslobađanje životnog prostora od prisustva čoveka, odnosno pokušaj da se taj svet oslika i oživi bez da čovek bude njen živi neizostavni deo.
Zumiranje sam pritom izvela na 2 nivoa. Na prvom nivou je poenta bila na relaciji čovek - životni prostor dok je drugi nivo obuhvatio istraživanje, odnosno telo - lice, pokret - emocija, odnosno linija - perspektiva, boja - oblik.

Takođe sam želela da dokučim ili barem da dotaknem tajne oka, pogleda. Bavila sam se time dokle pogled ide, šta određuje dubinu pogleda i da li je emocija ta koja uvek i isključivo utiče na njega. Postavilo se i pitanje da li gledanje odnosno zumiranje zaista kontrolišemo ili je to nesvesna radnja koja nam samo daje informaciju o svetu koji nas okružuje.

Gabrijela Bulatović