BEOGRAD. Odgovor istoričara umetnosti, kustosa i kolekcionara Slavka Timotijevića na navode umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića i Marine Abramović: "Otvoreno pismo javnosti, Marini Abramović i Raši Todosijeviću povodom slučaja vraćanja nagrada. Obraćam vam se ovim pismom da do sada izrečene, nedorečene, neistinite ili pak istinite činjenice i ovde izrečene tvrdnje prihvatite, odbacite ili iskoristite na sudu".
Raši i Marini
Vas dvoje me podsećate na onaj vic o bogatim gastarbajterima koji po povratku u svoje selo sav svoj novac koriste kako bi isterali stare krivde i "sve po selu tužili". Ovo što danas radite je moderna verzija toga jer je sprovodite preko medija, s tim što ne trošite pare, kojih podosta imate, već znatnu energiju uložete u medijsku hajku umesto da konačno počnete da stvarate nešto kreativno.
Samo Marini!
Podsećam te! U decembru 1988. održana je u galeriji koju sam uređivao (Srećna galerija SKC-a) izložba "Posle 15 godina" (kustos D. Vukadinović). Tom prilikom je izložena jedna fotografija tvoga rada koja je nastala tako što si umesto izložbenog eksponata poslala negativ koji je trebalo da isprintamo, a zatim da negativ, prema tvojim uputstvima vratimo, što je i urađeno. Dakle, negativ je bio temelj rada, a nepotpisana fotografija, printana u lokalnom studiju, samo propozicija, dokument i informacija o radu. Fizički fotografiju nikada nisi ni dala, pa zbog toga nisi ni tražila nazad. Kada 24 godine kasnije iznenada konstruišeš obavezu iz situacije bez obaveza, i to u trenutku kada neki drugi umetnik vodi ozbiljno kampanju protiv mene, onda to ne mogu nikako drugačije da protumačim nego kao krajnje zlonamerno orkestriranu harangu u cilju moje diskreditacije. Jer, da je suprotno, ti bi svoje zahteve iznela bilo kada u periodu od 24 godine ili najkasnije pre mesec dana kada smo se videli u fondaciji BK i svakako ne bi tražila da se fotografišemo zajedno. Veoma neozbiljno i prilično nedolično tvog svetskog statusa. A vraćanje nagrade koju nisi ni primila zaista je detinjasto, bahato pa i zlonamerno prema izdavaču prve knjige o tebi na ovom terenu.
Samo Raši
U znak protesta zbog takvog medijskig odnosa prema meni i drugim osobama zaslužnim za tvoju nagradu na Bijenalu u Veneciji, a samo se o toj nagradi i radi (zašto nju ne vratiš?) prekinuo sam svaku komunikaciju sa tobom i netačno je da si me u zadnjih dve godine ijednom zvao. Ti si na svoj izopačen način hteo da komunikaciju obnoviš putem FB. Ali, Fejs buk je klopka za usamljenost, čuvaj ga se. Sam nisi postigao nikakve efekte pa si pozvao moćnu mama Marinu u pomoć. Sramotno!
Što se tiče dugovanja od dve replike crteža iz 1976, rađenih 2006 ovim putem te obaveštavam da sam izvršio kompenzaciju za četiri grafike iz ciklusa "Decision as Art" koje mi nikada nisi vratio i tri veoma specifična polaroida formata 20 x 25 rađenih specijalnom kamerom MP4 koje si tiho prisvojio.
Epilog
I dalje tvrdim da se ovde ne radi se ni o nagradama ni o fotografijama ni o crtežima pošto se potežu krajnje izvetreli slučajevi. Radi se o akciji čiji bi naknadni efekti trebalo da ove kreativno posustale umetnike konačno dovedu na tron gde bi ih svi obožavali kao jedine i neprikosnovene. Ali danas je vrh trona sačinjen od peska i svaki grubi pokušaj da se na njega neko popne rezultira padom u prašinu.
Umetnička scena u Srbiji nestaje zato što njome vladaju umetnici-tajkuni koji proždrljivo usisavaju svu kreativnu energiju sa nje nesvesni da time i svoju kreativnu energiju gube.
Slavko Timotijević Izvor: SEEcult.org |
Comments