Milan Milosavljević je u dosadašnjoj umetničkoj praksi kroz različite medije (crtež, skulptura, objekat, instalacija) ostao dosledan istraživanju forme ali i materijala sa kojima radi, intezivno ih promišljajući kroz njihove transformativne, simboličke i asocijativne potencijale. Svakodnevno intimno i socijalno okruženje, predmetni svet postaju za umetnika polje permanentnog otkrivanja novih značenja kroz koje analizira društvene odnose, karaktere i životne situacije. Prepoznatljiv, osoben likovni jezik i stil baziran više na redukciji i implikaciji, nego na deskripciji onoga o čemu nastoji da govori, prisutan je i u novom radu "Form of Life".

Koncpecijske premise Šok galerije (neposredan, kondenzovani efekat umetničkog dela, eksperiment, provokativnost) i njena specifična arhitektura, polazište su Milosavljeviću za realizaciju jednostavne, ali efektne prostorne intervencije. Referirajući na tlocrt Šok galerije umetnik kroz dva noseća i razdvojena elementa/komponente (baza i poklopac pogrebnog sanduka) u postojećoj prostornoj datosti, gradi novu strukturu dodatno dramatizujući posmatračev doživljaj samog mesta i izloženog dela. Upravo na toj tenziji, generisanoj u susretu ograničenog fizičkog kretanja i psiholoških stanja koje jedna takva situacija i kontekst mogu da impliciraju, Milosavljević idejno razvija svoj rad, naglašen i pažljivim izborom pocinkovanog lima kao materijala za njegovu realizaciju. U kompleksnoj mreži daljih asocijacija i konotacija, autor teskobni i nelagodni ambijent transformiše u snažnu metaforu o današnjem društvu, o pojedincu i njegovom čestom osećaju nemoći i izolovanosti u svakodnevnoj borbi za egzistenciju.

Zaoštrenost političkih i ekonomskih okolnosti te kontaminiranost svakog oblika društvenog života, Milosavljević ovde svakako sagledava i komentariše i kroz dramatično sužen prostor delovanja zajednice kojoj profesionalno pripada, pokušavajući da njenim kvalitetnim učincima aktivno doprinese. Uvođenjem u rad i poslednjeg elementa, tanke svetleće linije, autor ne stvara iluziju pozitivnih ishoda već šalje uzbunjujući signal na konkretan pokret i akciju kako bi isti bili mogući.

Miroslav Karić