|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Zoran Matić: Crteži |
|
|
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Oktobar - novembar 2001.Ovi crteži nose sa sobom značajno prisustvo pozitivnih emocija i naklonosti prema čoveku. Prevođenjem jednog dela stvarnosti, kakva god da je, kroz lučističko oblikovanje svetlosti i formiranjem snažne linijske mase u vajarski oblik, a sve to u crtežu, Zoran Matić pokazuje umetničku zrelost visokog nivoa.    Iako je crtež definitivna likovna osnova, suštinski rukopis autora i neprevarljivi argument pri mnogim analizama i vrednovanjima savremeni umetnici, bar velika većina njih, skoro da beže od njega kao tehnike kojom će se javno predstaviti publici. S druge strane, nikada nije bilo više slika tj. boje. A boja hoće i može da prevari, da zavede. Crtež to niti može, niti ume. Metafizika linije zahteva likovno majstorstvo visoke klase. Poput stiha, ili jeste ili nije. Zoran Matić, na sreću svih onih koji zaista znaju da uživaju u likovnom delu, pripada toj premaloj grupi hrabrih umetnika koji se smelo ogoljuju linijom, crtežom. Bez namere da se ikome dodvori, stvorio je seriju crteža kojom je pokazao da se lučističko rasprskavanje svetla može izvesti bez kolorne zavodljivosti ukoliko je autor dovoljno motivisan unutar sebe samog i, istovremeno, sposoban da gubitak emocija i namera, pri njihovom likovnom artikulisanju, vrlo strpljivim postupkom svede na najmanju moguću meru. Konkretna masa, skoro vajarska, gotovo da može da se oseti. Međutim, iako gustina linija na ovim crtežima zna da bude izuzetno velika i teška ona posmatrača ni jednog momenta ne napada destruktivno. Čak naprotiv. Matićevi crteži, naizgled paradoksalno naspram tematike, nose sa sobom značajno prisustvo pozitivnih emocija i naklonosti prema čoveku. Prevođenjem jednog dela stvarnosti, kakva god da je, kroz lučističko oblikovanje svetlosti i formiranjem snažne linijske mase u vajarski oblik, a sve to u crtežu, Zoran Matić pokazuje umetničku zrelost visokog nivoa. Luka Salapura |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Široko priznata kao jedna od najvažnijih zbirki moderne i savremene umetnosti i dizajna u svetu, zbirka Stedelijka obuhvata više od 90.000 radova iz perioda od 1870. do danas, a uključuje slikarstvo, vajarstvo, film i video, instalacije,…
Ova dvotomna knjiga − azbučnik, predstavlja pokušaj da se na jednom mestu saberu znanja o srpskim slikarima i umetnicima (grafičari, drvoresci i bakroresci) koji su radili za srpske naručioce od XIV do XVIII veka. Pisana je…
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
|
Comments