 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Oktobar - novembar 2001.
Ovi crteži nose sa sobom značajno prisustvo pozitivnih emocija i naklonosti prema čoveku. Prevođenjem jednog dela stvarnosti, kakva god da je, kroz lučističko oblikovanje svetlosti i formiranjem snažne linijske mase u vajarski oblik, a sve to u crtežu, Zoran Matić pokazuje umetničku zrelost visokog nivoa.
  
Iako je crtež definitivna likovna osnova, suštinski rukopis autora i neprevarljivi argument pri mnogim analizama i vrednovanjima savremeni umetnici, bar velika većina njih, skoro da beže od njega kao tehnike kojom će se javno predstaviti publici. S druge strane, nikada nije bilo više slika tj. boje. A boja hoće i može da prevari, da zavede. Crtež to niti može, niti ume. Metafizika linije zahteva likovno majstorstvo visoke klase. Poput stiha, ili jeste ili nije.
Zoran Matić, na sreću svih onih koji zaista znaju da uživaju u likovnom delu, pripada toj premaloj grupi hrabrih umetnika koji se smelo ogoljuju linijom, crtežom. Bez namere da se ikome dodvori, stvorio je seriju crteža kojom je pokazao da se lučističko rasprskavanje svetla može izvesti bez kolorne zavodljivosti ukoliko je autor dovoljno motivisan unutar sebe samog i, istovremeno, sposoban da gubitak emocija i namera, pri njihovom likovnom artikulisanju, vrlo strpljivim postupkom svede na najmanju moguću meru.
Konkretna masa, skoro vajarska, gotovo da može da se oseti. Međutim, iako gustina linija na ovim crtežima zna da bude izuzetno velika i teška ona posmatrača ni jednog momenta ne napada destruktivno. Čak naprotiv. Matićevi crteži, naizgled paradoksalno naspram tematike, nose sa sobom značajno prisustvo pozitivnih emocija i naklonosti prema čoveku.
Prevođenjem jednog dela stvarnosti, kakva god da je, kroz lučističko oblikovanje svetlosti i formiranjem snažne linijske mase u vajarski oblik, a sve to u crtežu, Zoran Matić pokazuje umetničku zrelost visokog nivoa.
Luka Salapura |
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku retrospektivnu izložbu koja je posvećena francuskom slikaru impresionizma – Frederiku Baziju (15. novembar 2016 – 5. mart 2017). Na izložbi su prikazana Bazijeova dela…
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
Comments