CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 03
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2014
Terra 26
Noć muzeja 2020
Digital Art 04
Videomedeja 19

Sponzor rubrike
Vladislav Šešlija, slike u Malom likovnom salonu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 26. novembra do 15. decembra 2012. slike Vladislava Šešlije (1965, Zrenjanin). Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je više nagrada: Novi Sad LANS (1988); Beograd, 7. Bijenale jugoslovenskog studentskog crteža (1993), Sremski Karlovci "Podunavska likovna kolonija" (1996).Image

Image

Vladislav Šešlija se na vojvođanskoj umetničkoj sceni pojavio tokom ranih devedesetih godina prošlog veka. U vremenu tada započete epohalne krize mladi umetnik je reagovao potentnim i poletnim (neo)eskpresionističkim gestom. Taj njegov ekspresionizam, to njegovo tadašnje slikarstvo, moglo se smatrati specifičnim buntovničkim umetničkom manifestacijom, izrazom neslaganja sa kriznim socijalnim, političkim i kulturološkim kontekstom. U osnovi Šešlijinog izraza, baš kao kao i u slikarstavima brojnih njegovih ispisnika, snažni subjektivizam je značio protest zbog karaktera sveta i vremena u kome je živeo i stvarao svoju umetnost. No, već tada, u tom preludijskom periodu sopstvene umetnosti, Vladislav Šešlija je iskazivao nesvakidašnju – radost slikanja.

Opštem osećanju krize i tragičnosti – umetnik je suprotstavio jedno poetično i iskreno slikarstvo. Pri tome, njegova slika je bila čvrsto zasnovana na primarnom dejstvu i funkcionalizaciji likovnih elemenata. Takva  Šešlijina nastojanja bili su postavljena na jasnom  modernističkom načelu po kojem "umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim modelom bila uzor drugim znanjima i drugim praksama" (Filiberto Menna). U svakom slučaju, sredinom tih fatalnih devedesetih godina proteklog veka, mladi Vladislav Šešlija je autentični akter tada aktuelnih zbivanja koji se pojavljivao na, u to vreme, veoma  značajnim izložbenim manifestacijama, poput postavke "O apstrakciji ponovo" u Galeriji Zlatno oko u Novom Sadu, zatim na  prvom Bijenalu mladih u Vršcu 1994. godine, te na još nekim grupnim izložbama.

Od tada do danas, ovo slikarstvo se razvijalo tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Zapravo, Šešlija je konstantno posvećen jednom specifičnom shvatanju područja slike kao predela stvaralačke igre. Njegove predstave, bilo da se radi o vidljim motivima, o asocijativnim, ili čak apstrakcijskim krhotinama nekadašnjih realističkih prikaza - uglavnom predstavljaju ludističku (re)interpretaciju vlastitog doživljaja i shvatnja sveta i sveta slike. Najčešće je Šešlijina slika zasnovana na dominantnoj ulozi boje. Raskošni sklop boja on večito sabira, sadeva i uslojava u jedinstvenu kolorističku sintezu, i u autentičnu pikturalnu atmosferu. Dijapazon tih intenzivno bojenih pikturalnih zapisa veoma je širok – od tmastih i dubokih, slojevito iznuđenih tonova – do lapidarnih, tankih, primarnih, lazurnih namaza zvonkog zvuka i razigranih bojenih akcenata… I Šešlijino shvatanje crteža je veoma širokog raspona. Uglavnom se radi o "otvorenom" crtežu, o oslobođenim samostalnim linijama koje se, veoma često, pojavljuju u plastičkoj strukturi kao poseban vizuelno-likovni podatak – mada ovom slikaru nije stran ni crtanje snažnim, neki put čak strogim potezima sklopljenim i povezanim tako da, istovremeno, konstruišu i definišu, ali i "stežu" nacrtanu formu...

Očito je da je Šešlijin slikarski koncept daleko od bilo kakve racionalnosti i cerebralnosti. U ovoj umetnosti radi se o spontanim i refleksnim slikarskim reakcijama: slika jeste svojevrsno arkadijsko utočište naslikana u smutnim vremenima ispunjenim brojnim manifestacijama jedne odista dugotrajne i iscrpljujuće tranzicijske krize koja se, već odavno, pretvorila u stanje. Slikar Vladislav Šešlija se tom stanju opire i suprotstavlja. A pri tome, njegova namera nikada nije usmerena ka stvaranju poruke i poduke, on slikom iskazuje  vlastito stanje svesti, sopstveno raspoloženje i čistu dušu, osećajnost i iskrenost pred svetom u kome živi i stvara. U tom smislu ovo slikarstvo treba prihvatiti kao rezultat jednog poštenog, čak čistog etičkog stava vidljivog u umetnikovom odnosa prema slici, njenom smislu, njenom ontološkom biću.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

1 maj

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Ursula San Kristobal je španska umetnica i istraživačica posvećena eksperimentalnoj muzici, performansu i video umetnosti. U svojim...
NOVI SAD. Osmo izdanje Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi održaće se od 8. do 30. septembra 2020. u Novom Sadu. Festival je kao i u ...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće ...

NOVI SAD. Sabrina Rate je kanadska umetnica koja živi između Montreala i Marseja. Njena praksa uključuje video, animaciju, instalacije, skulpture,...

NIŠ. U Paviljonu niške tvrđave, od 14. novembra do 5. decembra 2019, predstavljeni su radovi sa Likovne kolonije "Sićevo...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
U osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016. godine izložbu "Albreht Direr i njegovi savremenici. Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I" koja je gostovala zahvaljujući saradnji tri...
Knjige i časopisi
Kada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne...
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga i u ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom