CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 25
Dunavski dijalozi 04
Videomedeja 18
Noć muzeja 2011
Dunavski dijalozi 05
Terra 26
Digital Art 09

Sponzor rubrike
30 godina Grafičkog ateljea Likovnog susreta Subotica Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageSUBOTICA. Jedan od najčešćih problema sa kojim se umetnik-grafičar susreće je nedostatak adekvatnog prostora za rad. Kompleksnost i specifičnost procesa realizacije umetničke grafike, osim osnovne likovne pismenosti te poznavanja često ni malo jednostavnih tehnoloških principa, zahteva i određeni prostor-atelje organizovan i opremljen tako da u potpunosti omogući grafičaru ostvarenje njegove likovne namere.Image

Image

Zbog svega toga, grafičarev atelje predstavlja svrsishodno uređenu umetničku radionicu, poveću zatvorenu radnu prostoriju u kojoj su raspoređeni stolovi za crtanje i rad, kade sa kiselinama i vodom, stakla za mešanje boja, električne peći za pečenje kolofonijuma, mreže za odlaganje i sušenje otisaka i nezaobilazna presa za štampanje grafičkih listova-otisaka koja, skoro po pravilu, zauzima centralno mesto prostora.

Za mnoge naše grafičare – nedostižan san i nepremostiva prepreka za dalje bavljenje grafikom. Zato su prostori kao što je Grafički atelje galerije Likovni susret u Subotici prava retkost, biseri izuzetno retki i izuzetno vredni za umetnika – grafičara.

Aleksandar Botić,
asistent na katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu
 


Reči Aleksandra Botića, jednog od mnogobrojnih gostiju naše radionice, u punom smislu daju opis onoga što naš Grafički atelje jeste. U vreme kada se u pitanje dovodi izražavanje klasičnim likovnim disciplinama koje većina kritičara ocenjuje kao "prevaziđene načine vizuelnog stvaranja" opstanak Ateljea dokazuje upravo suprotno, dokazuje da klasičnim grafičkim tehnikama i njihovim kombinovanjem sa savremenim tehnološkim dostignućima umetnička ideja može da se materijalizuje u formi koja odgovara svim zahtevima savremene umetničke prakse.

Neosporno je da je veoma teško stvoriti osnovni preduslov za bavljenje grafikom a to je opremljena grafička radionica. Upravo zato je kontinuirana delatnost Ateljea Likovnog susreta od krucijalnog značaja za ovu likovnu disciplinu. U svetlu svih navedenih činjenica bilo je potpuno prirodno da se, sad već daleke 1982. godine oformi jedna izuzetna umetnička grafička kolonija u samom Likovnom susretu. Nastanak ovog Ateljea inicirao je 70-tih godina dugogodišnji direktor ustanove, slikar Gabor Silađi (Szilágyi Gábor). On dolazi na ideju stvaranja specifične radionice koja bi omogućavala realizaciju čitavog procesa nastajanja grafičkog lista. Da bi ova ideja mogla zaživeti u stvarnosti bio je potreban višegodišnji rad na njenoj realizaciji.

Polazna tačka bilo je pronalaženje prostora. Moderna galerija Likovni susret smeštena je u prekrasnom secesijskom zdanju, Palati Rajhl (1904). Nakon popravki krova početkom 70-tih godina, nastavljene su adaptacije u mansardnom delu zgrade gde se tada smešta Grafički atelje. Sledeći korak bila je nabavka opreme, pre svega izrada grafičke prese po specijalnim nacrtima i nabavka materijala. Atelje je uskoro bio potpuno tehnički opremljen za rad u svim grafičkim tehnikama a posebno u tehnikama duboke štampe. Rad je mogao započeti već 1977. godine, ali zbog niza okolnosti njegov njegov rad počinje 1982. godine, sa prvim gostujućim umetnicima. Pravi i kontinuirani život Ateljea nastaviće se tek 1987. godine jer je u međuvremenu usledio period ponovnih radova na adaptaciji unutrašnjeg prostora a Likovni susret je bio privremeno iseljen iz Rajhlove palate u prostore tadašnjeg Radničkog univerziteta u Subotici.

Zamisao osnivača bila je da se putem Umetničkog saveta pozivaju grafičari koji će u toku boravka od 7 do 14 dana (po potrebi i duže) realizovati kompletan proces rada od izrade skica do obrade matrica i štampanja grafičkih otisaka. Specifičnost ovog Ateljea jeste u tome što, za razliku od drugih kolonija, može da primi u svoje prostore mali broj grafičara. Mnogi od učesnika se odlučuju da borave i rade sami, pojedinačno, ili najčešće po dvoje. Ova, uslovno rečeno izolacija omogućuje autorima mir i punu koncentraciju u radu, uslove pravog privatnog ateljea što u pravilu rezultira nastankom izuzetno kvalitetnih dela. Petar Šadi (1945), akademski grafičar zaposlen od 1978. u Likovnom susretu, preuzeo je stručno vođenje Ateljea. On je izradio Pravilnik o radu Grafičkog ateljea u užem smislu koji je regulisao uslove rada i boravka umetnika kao i način njihovog pozivanja.

Specifičnost radova nastalih u Ateljeu je u tome što oni u potpunosti nastaju pod okriljem same galerije, inspirisani direktno atmosferom Likovnog susreta, Rajhlovom palatom i secesijskim spomenicima Subotice. Ipak, osim u slučaju prvog učesnika Ateljea, Branislava Makeša, autorima se ne određuje ili ne sugeriše tema. U pravilu autori razrađuju svoje umetničke ideje a neograničavanje i neusmeravanje njihove umetničke slobode dovodi uvek do zanimljivih i originalnih rešenja.

Izbor umetnika narednih godina nije išao po strogoj programskoj koncepciji. Pozivali su se afirmisani grafičari, profesori sa akademija umetnosti iz svih krajeva zemlje. Vodilo se posebno računa o zastupljenosti autora u zbirci i težilo za njenim stilskim i aktuelnim kompletiranjem. Narednih godina nije bilo od presudnog značaja da učesnici budu samo akademski grafičari. Učešće u radu uzimali su i slikari i vajari da bi putem novog medija ostvarili svoje poetike na njima manje svojstven način. To je bio kreativni izazov i za same autore.

Od samog početka Grafički atelje je registrovan kao međunarodni pa su nastojanja organizatora bila usmerena da se učešće autora iz drugih, najčešće susednih zemalja ustali jednom godišnje. Umetnici iz drugih zemalja dolazili su povremeno a Likovni susret je njihovim dolaskom širio profesionalne kontakte za održavanje svojih programa u drugim sredinama i za predstavljanje izložbi iz drugih zemalja kod nas.

Izražavanje u  tehnikama koje su obeležje savremenih tendencija u grafici postavljaju pitanje programske koncepcije i novih orijentacija u radu Ateljea. Grafički atelje je oformljen kao radionica za negovanje tradicionalnih grafičkih tehnika, posebno onih koje se izvode u tehnici duboke štampe. U skladu sa ovim profilom izvršeno je i opremanje radionice. Ovakva tehnička opremljenost nije usklađena sa aktuelnim tendencijama izražavanja u digitalnim medijima te se postavlja pitanje buduće orijentacije ove radionice. Neosporno je da je potrebno očuvati mesto u kom bi se negovao tradicionalni grafički izraz, a tako opremljene radionice su retkost. Savremeni tokovi sve više potiskuju klasične grafičke discipline,  ne samo zato što je ovaj način izražavanja bliskiji mlađim generacijama, već i zbog činjenice da je veoma teško naći prostor za realizaciju grafičkog lista tradicionalnim tehnikama umetničke štampe. Idealno rešenje ove dileme  bilo bi da sa jedne strane ovaj koncept rada ostane kao primarna orijentacija Ateljea ali da se u budućim sazivima nađu i umetnici koji bi finalizovali svoju ideju u tehnici digitalne štampe. U ovom slučaju bilo bi neophodno uključiti u proces realizacije digitalnih printova i  štamparije koje poseduju potrebnu opremu za izvođenje ovakvih otisaka. Grafički atelje bi tada imao ulogu mesta u kom se vrši razmena iskustava među umetnicima različitih opredeljenja. Na ovaj način otvorila bi se mogućnost stvaralačkog pomaka kroz kombinovanje različitih tehnoloških postupaka te bi na taj način egzistirala tendencija očuvanja tradicionalnie grafike i novih usmerenja koja su proizvod aktuelne umetničke prakse.

Grafički atelje sve više afirmiše još jedan vid svoje delatnosti a to je pedagoški rad. U svojim novijim sazivima  prisutna je orijentacija pozivanja studenata umetničkih akademija kojima je ovo prilika da usavrše tehničko doterivanje matrice i štamparskog umeća. Atelje sarađuje i sa osnovnim i srednjim školama iz subotičke opštine u kojima deluju pedagozi koji na višem nivou realizuju nastavu likovne kulture. Manje grupe učenika su uz pratnju svojih nastavnika boravile u Ateljeu gde su prisustvovali demonstraciji štampanja grafičkog lista ili su samostalno obavljali otiskivanje sa već pripremljenim matricama koje su prethodno realizovali u svojim školama. Na ovaj način popularizuje se umetnička grafika, objašnjavaju pojmovi iz ove oblasti i daju nove mogućnosti u likovnom opredeljenju budućim stvaraocima.

Grafički atelje traje već 30 godina. Zamišljen kao radionica za umetničko druženje i stvaranje tokom vremena razvio se u prepoznatljiv umetnički centar sa definisanom programskom koncepcijom u kojoj deluje kao stvaralačka radionica, mesto za specijalizaciju studenata grafičkih smerova te kao pedagoški centar za promociju i afirmaciju umetničke grafike. Likovna scena naših prostora obogaćena je ovim jedinstvenim Ateljeom koji svojom delatnošću obogaćuje kuturnu baštinu našeg grada i zemlje i doprinosi kulturnoj saradnji na međunarodnoj i regionalnoj umetničkoj sceni.

U godini jubileja započet je projekat šire popularizacije rada Ateljea i afirmacija grafičkih disciplina snimanjem dokumentarnih filmova o bazičnim grafičkim tehnikama. Demonstratori su naši ugledni grafičari i profesori sa umetničkih akademija iz Novog Sada i Beograda. Pedagoška misija ovog projekta sastoji se u tome da se što širi krug učenika i publike informiše o mogućnostima koje pruža ova likovna disciplina koja je većem delu populacije potpuno nepoznata.

Ovom svečanom prilikom pozvali smo naše sugrađane, umetnike koji su stvarali u Grafičkom ateljeu, da zajedničkom izložbom proslavimo jubilej radionice u kojoj su uvek bili dragi gosti.

Jasmina Jovančić Vidaković,
akademska grafičarka

 

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Ciklus minijatura "Monolog" Lazara Šoševića (1992, Uroševac) može da se pogleda od 9. do 23. avgusta 2021....
NIŠ. U Paviljonu niške tvrđave, od 14. novembra do 5. decembra 2019, predstavljeni su radovi sa Likovne kolonije "Sićevo...
NIŠ. Od 21. novembra do 10. decembra 2020. publika u Nišu će u Paviljonu u Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru...
NIŠ. U galeriji u Oficirskom domu, od 17. decembra 2019. do 17. januara 2020, biće otvorena izložba "Niški crtež: Granica"....
ALBORG. Danski umetnik Jens Haning koji je pozajmio od muzeja u Alborgu veliku sumu za dva rada, a onda kao umetnička dela priložio prazne ramove ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake...
Knjige i časopisi
Zavod za kulturu Vojvodine objavio je reprezentativnu monografiju "Efemeris jednog crteža" posvećenu stvaralaštvu likovnog umetnika Peđe Đakovića (1964). Novosadska likovna publika imala je prilike da upozna ovog priznatog...
Intervju
Nenad Bračić (1955, Sisak). Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu, Italija. Specijalizirao je al’ frescho slikarstvo u Studiju Gienaro Francese u Breši, Italija. Početkom 1995. pokreće Metafizički muzej kao oblik...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom