CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2010
Digital Art 05
Terra 17
Noć muzeja 2011
Terra 25
Noć muzeja 2014
Digital Art 09

Sponzor rubrike
30 godina Grafičkog ateljea Likovnog susreta Subotica Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageSUBOTICA. Jedan od najčešćih problema sa kojim se umetnik-grafičar susreće je nedostatak adekvatnog prostora za rad. Kompleksnost i specifičnost procesa realizacije umetničke grafike, osim osnovne likovne pismenosti te poznavanja često ni malo jednostavnih tehnoloških principa, zahteva i određeni prostor-atelje organizovan i opremljen tako da u potpunosti omogući grafičaru ostvarenje njegove likovne namere.Image

Image

Zbog svega toga, grafičarev atelje predstavlja svrsishodno uređenu umetničku radionicu, poveću zatvorenu radnu prostoriju u kojoj su raspoređeni stolovi za crtanje i rad, kade sa kiselinama i vodom, stakla za mešanje boja, električne peći za pečenje kolofonijuma, mreže za odlaganje i sušenje otisaka i nezaobilazna presa za štampanje grafičkih listova-otisaka koja, skoro po pravilu, zauzima centralno mesto prostora.

Za mnoge naše grafičare – nedostižan san i nepremostiva prepreka za dalje bavljenje grafikom. Zato su prostori kao što je Grafički atelje galerije Likovni susret u Subotici prava retkost, biseri izuzetno retki i izuzetno vredni za umetnika – grafičara.

Aleksandar Botić,
asistent na katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu
 


Reči Aleksandra Botića, jednog od mnogobrojnih gostiju naše radionice, u punom smislu daju opis onoga što naš Grafički atelje jeste. U vreme kada se u pitanje dovodi izražavanje klasičnim likovnim disciplinama koje većina kritičara ocenjuje kao "prevaziđene načine vizuelnog stvaranja" opstanak Ateljea dokazuje upravo suprotno, dokazuje da klasičnim grafičkim tehnikama i njihovim kombinovanjem sa savremenim tehnološkim dostignućima umetnička ideja može da se materijalizuje u formi koja odgovara svim zahtevima savremene umetničke prakse.

Neosporno je da je veoma teško stvoriti osnovni preduslov za bavljenje grafikom a to je opremljena grafička radionica. Upravo zato je kontinuirana delatnost Ateljea Likovnog susreta od krucijalnog značaja za ovu likovnu disciplinu. U svetlu svih navedenih činjenica bilo je potpuno prirodno da se, sad već daleke 1982. godine oformi jedna izuzetna umetnička grafička kolonija u samom Likovnom susretu. Nastanak ovog Ateljea inicirao je 70-tih godina dugogodišnji direktor ustanove, slikar Gabor Silađi (Szilágyi Gábor). On dolazi na ideju stvaranja specifične radionice koja bi omogućavala realizaciju čitavog procesa nastajanja grafičkog lista. Da bi ova ideja mogla zaživeti u stvarnosti bio je potreban višegodišnji rad na njenoj realizaciji.

Polazna tačka bilo je pronalaženje prostora. Moderna galerija Likovni susret smeštena je u prekrasnom secesijskom zdanju, Palati Rajhl (1904). Nakon popravki krova početkom 70-tih godina, nastavljene su adaptacije u mansardnom delu zgrade gde se tada smešta Grafički atelje. Sledeći korak bila je nabavka opreme, pre svega izrada grafičke prese po specijalnim nacrtima i nabavka materijala. Atelje je uskoro bio potpuno tehnički opremljen za rad u svim grafičkim tehnikama a posebno u tehnikama duboke štampe. Rad je mogao započeti već 1977. godine, ali zbog niza okolnosti njegov njegov rad počinje 1982. godine, sa prvim gostujućim umetnicima. Pravi i kontinuirani život Ateljea nastaviće se tek 1987. godine jer je u međuvremenu usledio period ponovnih radova na adaptaciji unutrašnjeg prostora a Likovni susret je bio privremeno iseljen iz Rajhlove palate u prostore tadašnjeg Radničkog univerziteta u Subotici.

Zamisao osnivača bila je da se putem Umetničkog saveta pozivaju grafičari koji će u toku boravka od 7 do 14 dana (po potrebi i duže) realizovati kompletan proces rada od izrade skica do obrade matrica i štampanja grafičkih otisaka. Specifičnost ovog Ateljea jeste u tome što, za razliku od drugih kolonija, može da primi u svoje prostore mali broj grafičara. Mnogi od učesnika se odlučuju da borave i rade sami, pojedinačno, ili najčešće po dvoje. Ova, uslovno rečeno izolacija omogućuje autorima mir i punu koncentraciju u radu, uslove pravog privatnog ateljea što u pravilu rezultira nastankom izuzetno kvalitetnih dela. Petar Šadi (1945), akademski grafičar zaposlen od 1978. u Likovnom susretu, preuzeo je stručno vođenje Ateljea. On je izradio Pravilnik o radu Grafičkog ateljea u užem smislu koji je regulisao uslove rada i boravka umetnika kao i način njihovog pozivanja.

Specifičnost radova nastalih u Ateljeu je u tome što oni u potpunosti nastaju pod okriljem same galerije, inspirisani direktno atmosferom Likovnog susreta, Rajhlovom palatom i secesijskim spomenicima Subotice. Ipak, osim u slučaju prvog učesnika Ateljea, Branislava Makeša, autorima se ne određuje ili ne sugeriše tema. U pravilu autori razrađuju svoje umetničke ideje a neograničavanje i neusmeravanje njihove umetničke slobode dovodi uvek do zanimljivih i originalnih rešenja.

Izbor umetnika narednih godina nije išao po strogoj programskoj koncepciji. Pozivali su se afirmisani grafičari, profesori sa akademija umetnosti iz svih krajeva zemlje. Vodilo se posebno računa o zastupljenosti autora u zbirci i težilo za njenim stilskim i aktuelnim kompletiranjem. Narednih godina nije bilo od presudnog značaja da učesnici budu samo akademski grafičari. Učešće u radu uzimali su i slikari i vajari da bi putem novog medija ostvarili svoje poetike na njima manje svojstven način. To je bio kreativni izazov i za same autore.

Od samog početka Grafički atelje je registrovan kao međunarodni pa su nastojanja organizatora bila usmerena da se učešće autora iz drugih, najčešće susednih zemalja ustali jednom godišnje. Umetnici iz drugih zemalja dolazili su povremeno a Likovni susret je njihovim dolaskom širio profesionalne kontakte za održavanje svojih programa u drugim sredinama i za predstavljanje izložbi iz drugih zemalja kod nas.

Izražavanje u  tehnikama koje su obeležje savremenih tendencija u grafici postavljaju pitanje programske koncepcije i novih orijentacija u radu Ateljea. Grafički atelje je oformljen kao radionica za negovanje tradicionalnih grafičkih tehnika, posebno onih koje se izvode u tehnici duboke štampe. U skladu sa ovim profilom izvršeno je i opremanje radionice. Ovakva tehnička opremljenost nije usklađena sa aktuelnim tendencijama izražavanja u digitalnim medijima te se postavlja pitanje buduće orijentacije ove radionice. Neosporno je da je potrebno očuvati mesto u kom bi se negovao tradicionalni grafički izraz, a tako opremljene radionice su retkost. Savremeni tokovi sve više potiskuju klasične grafičke discipline,  ne samo zato što je ovaj način izražavanja bliskiji mlađim generacijama, već i zbog činjenice da je veoma teško naći prostor za realizaciju grafičkog lista tradicionalnim tehnikama umetničke štampe. Idealno rešenje ove dileme  bilo bi da sa jedne strane ovaj koncept rada ostane kao primarna orijentacija Ateljea ali da se u budućim sazivima nađu i umetnici koji bi finalizovali svoju ideju u tehnici digitalne štampe. U ovom slučaju bilo bi neophodno uključiti u proces realizacije digitalnih printova i  štamparije koje poseduju potrebnu opremu za izvođenje ovakvih otisaka. Grafički atelje bi tada imao ulogu mesta u kom se vrši razmena iskustava među umetnicima različitih opredeljenja. Na ovaj način otvorila bi se mogućnost stvaralačkog pomaka kroz kombinovanje različitih tehnoloških postupaka te bi na taj način egzistirala tendencija očuvanja tradicionalnie grafike i novih usmerenja koja su proizvod aktuelne umetničke prakse.

Grafički atelje sve više afirmiše još jedan vid svoje delatnosti a to je pedagoški rad. U svojim novijim sazivima  prisutna je orijentacija pozivanja studenata umetničkih akademija kojima je ovo prilika da usavrše tehničko doterivanje matrice i štamparskog umeća. Atelje sarađuje i sa osnovnim i srednjim školama iz subotičke opštine u kojima deluju pedagozi koji na višem nivou realizuju nastavu likovne kulture. Manje grupe učenika su uz pratnju svojih nastavnika boravile u Ateljeu gde su prisustvovali demonstraciji štampanja grafičkog lista ili su samostalno obavljali otiskivanje sa već pripremljenim matricama koje su prethodno realizovali u svojim školama. Na ovaj način popularizuje se umetnička grafika, objašnjavaju pojmovi iz ove oblasti i daju nove mogućnosti u likovnom opredeljenju budućim stvaraocima.

Grafički atelje traje već 30 godina. Zamišljen kao radionica za umetničko druženje i stvaranje tokom vremena razvio se u prepoznatljiv umetnički centar sa definisanom programskom koncepcijom u kojoj deluje kao stvaralačka radionica, mesto za specijalizaciju studenata grafičkih smerova te kao pedagoški centar za promociju i afirmaciju umetničke grafike. Likovna scena naših prostora obogaćena je ovim jedinstvenim Ateljeom koji svojom delatnošću obogaćuje kuturnu baštinu našeg grada i zemlje i doprinosi kulturnoj saradnji na međunarodnoj i regionalnoj umetničkoj sceni.

U godini jubileja započet je projekat šire popularizacije rada Ateljea i afirmacija grafičkih disciplina snimanjem dokumentarnih filmova o bazičnim grafičkim tehnikama. Demonstratori su naši ugledni grafičari i profesori sa umetničkih akademija iz Novog Sada i Beograda. Pedagoška misija ovog projekta sastoji se u tome da se što širi krug učenika i publike informiše o mogućnostima koje pruža ova likovna disciplina koja je većem delu populacije potpuno nepoznata.

Ovom svečanom prilikom pozvali smo naše sugrađane, umetnike koji su stvarali u Grafičkom ateljeu, da zajedničkom izložbom proslavimo jubilej radionice u kojoj su uvek bili dragi gosti.

Jasmina Jovančić Vidaković,
akademska grafičarka

 

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Art magazin je medijski partner Videomedeje
videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. ...
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvovorena...
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Galerija "Grafički kolektiv", Beograd. 19. oktobar - 7. novembar 2009.
U...
Galerija SANU, Novi Sad. 17 - 30. septembar 2008.
Poznati novosadski slikar Petar...
Savremena galerija, Zrenjanin. 12 - 31. januar 2009.
Poslednje tri godine Umetnička...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar - novembar 2007.
Progovarajući hibridnim i...
Novosadski sajam, Novi Sad. 4 - 9. mart 2010.
Posetioci Novosadskog sajma, tokom...
Galerija Dvorište, Pančevo. April 2007.
Sve u svemu, reč je o opusu crtačkog...
Savremena galerija, Zrenjanin. 3 - 21. novembar 2008.
Koristeći tradicionalnu tehniku,...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu posvećenu slavnom francuskom slikaru Polu Gogenu pod imenom "Gogen alhemičar". Izložba traje do 22. januara 2018. U organizaciji izložbe učestvovala su tri nacionalna…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImageDanijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom