Monohromatski kolorit je, ponekad, težak postupak. Jedino što autoru ostaje jeste valer. Beskrajan i neverovatno razuđen prostor i kvalitet prepoznavanja i uvažavanja različitosti tonova jednog istog. Georg Redžek pokazuje ne samo svest o tome već i prilično tih sposobnosti.
Izabrani postupak nije iznenađujući s obzirom na prethodni angažman autora i slobodu koju dozvoljava. Kako u traganju tako i u predstavljanju nađenog.
Razmišljajući o večitoj težnji čovekovoj ne samo kako da sazna "to" nepoznato već imajući i nameru da umetničkim postupkom to i dostigne, makar dotakne, autor ovim delima ne komunicira ekskluzivno sa publikom. Bar ne na opštem planu i sigurno ne u domenu očekivane dekorativnosti. Razumevanje predstavljenog treba tražiti u osnovnim elementima simbolističkog postojanja. Naročito boje.
Monohromatski kolorit je, ponekad, vrlo težak postupak. Jedino što autoru ostaje, kao sredstvo, jeste valer. Beskrajan i neverovatno razuđen prostor, ali samo u jednom pravcu: kvalitet prepoznavanja i uvažavanja različitosti tonova jednog istog. Georg Redžek pokazuje ne samo svest o tome već i prilično tih sposobnosti. Upravo takve činjenice vode nas određenim razmišljanjima o umetničkom postupku i, nadasve, postojanju.
Možemo, i to ne baš ili tek ponekad, da se vrlo slobodno zapitamo da li je nužno da posmatramo jedno likovno delo isključivo ili ekskluzivno samo kroz prizmu eksperimenta ili nasleđa. Svakako da nasleđe, zajedno sa iskustvom, donosi relativnu sigurnost procene i vrednovanja. Ipak, kakva god bila potreba čoveka da klasifikuje, da nečemu odredi pripadajuće mesto ne bi li na osnovu toga bolje ili lakše razumeo, kreativan postupak se otima uporno i istrajno.
Luka Salapura |
Comments