CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sonja svec spanjol

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2008
Digital Art 02
Terra 26
Noć muzeja 2020
Digital Art 09
Terra 17

Sponzor rubrike
Rastislav Škulec - Skulptorske instalacije Štampaj E-pošta
(9 glasanja)
ImageGalerija Zuske Medvedove, Bački Petrovac. 28. decembar 2012 - 27. januar 2013.
Rastislava Škuleca treba prvenstveno posmatrati kao nekonvencijalnog umetnika. U svom skulptorskom izrazu kao materijal pretežno koristi metalne industrijske profile, drvo kao i "neumetničke" materijale. Često pribegava preformulaciji stvarnih industrijski proizvedenih predmeta. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića.Image

Image

Image Image

U pluralizmu likovnih pravaca i tendencija tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, u svetu a i kod nas, na površinu su isplivale pojave koje smo prepoznali i nazvali jednostavno - postmodernizam. U ovom razdoblju Rastislav Škulec je otpočeo svoj umetnički put studirajući slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Kada govorimo o slikarstvu, već na samom početku Rastislav Škulec je bez imalo rezerve prihvatio ekspresionistički izraz i artikulisao slikarstvo snažnog gesta i eksploziju boje (1984 - 1986), izlažući na nekoliko izložbi sa već afirmisanim umetnicima mlađe i srednje generacije iako je još bio na studijama.

Relativno brzo je istražio gotovo sve mogućnosti tada veoma rasprostranjene "radosti slikanja". Emocionalna gestualnost i eksplozija boja je utihnula. Absorbovala ju je dubina crno oslikanog platna (1987 - 1988). Bio je to svojevrsni kraj ali takođe i sasvim novi početak. Slikarski pristup Rastislava Škuleca postaje  racionalniji i konstruktivniji. To se prvenstveno ogleda u geometrizaciji kompozicije obojenih polja boje i materije, najčešće kvadratnih površina različitog obojenja i veličina, često uz dodatak drugih materijala kao što su drvo i lim, takođe počinje da se intenzivnije bavi skulpturom i prostornim instalacijama kroz kombinaciju slika – skulptura uz upotrebu najrazličitijih materijala netipičnih za likovnu umetnost (mast, so, katran, perje, pesak, zemlja, voda, ugalj...) približilo ga je na trenutak izrazu karakterističnom za enformel slikarstvo i tzv. siromašnu umetnost.

U periodu 1988 - 1989. nekako sa završetkom studija, u sopstvenom slikarstvu zauzima krajnje radikalan stav, napušta slikarstvo materije i priklanja se "novoj geometriji". Ovu sklonost ka geometriji gaji do danas u svome stvaralaštvu.

Rastislav Škulec je ipak – kako u našoj lokalnoj sredini tako i širim umetničkim krugovima, poznatiji kao vajar. Škulec na samom početku 1991. godine zajedno sa Zoranom Pantelićem osniva umetničku grupu "Apsolutno skulpturalno" kojoj je pristupio i Dragan Rakić. Ta grupa kasnije prerasta u "Asocijaciju Apsolutno".

U poređenju sa slikarstvom, Škulecova skulptorska delatnost je umnogome radikalnija i nekonvencijalnija. Ako bi ovu aktivnost posmatrali kroz tradicionalne kriterijume, onda bi ovog autora svrstali među alternativne, odnosno eksperimentalne umetnike. Uvažavajući pak savremene evropske umetničke standarde, Škulec se svrstava u red veoma aktuelnih i čak vodećih umetnika kako lokalne, novosadske scene tako i širih regionalnih dešavanja u umetnosti od poslednje decenije dvadesetog veka pa sve do danas.

Rastislava Škuleca treba prvenstveno posmatrati kao nekonvencijalnog umetnika. U svom skulptorskom izrazu kao materijal pretežno koristi metalne industrijske profile, drvo kao i "neumetničke" materijale(ugalj, zemlja, voda, staklo, guma, tekstil...). Često pribegava preformulaciji stvarnih industrijski proizvedenih predmeta. Svoje objekte ne modeluje već ih prvenstveno gradi i konstruiše, neretko na licu mesta u izlagačkom prostoru. Ove tvorevine prvenstveno možemo posmatrati pre kao privremene instalacije nego kao skulpture u klasičnom poimanju medija.

Vladimir Valjenćik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi 2019" održava se u Apatinu,...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja u Oficirskom domu od 10....
NOVI SAD. U Кulturnoj stanici Svilara, od 3. do 17. jula 2019, biće predstavljen Anri de ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno...
Intervju
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj...
Knjige i časopisi
Likovni prilozi u Gradini broj 19 su fotografije slika Sande i Gorana Vuletića, umetnika iz...
Andrej Tišma

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageKako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Intervjui
  • ImageIzložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su predstavljena van granica Srbije.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom