Svoju karakterističnu poetiku, stvaranu više od decenije, Bojan Otašević kroz lik i telo čoveka – roba, stavlja u službu određivanja mesta pojedinca u društvenim okolnostima koje mu ne idu na ruku. Njegov čovek  se transformiše iz deteta u građanina snagom homo florensis-a i postaje "rob" vremenu i okolnostima.

Bojanovo ljudsko lice je pametno, nesumnjivo inteligentno. Njegov korpus je snažan poput robovog, ili gladijatorovog. Fragmentovan lik odaje eskploziju snage. Dublje, ispod  praiskonske fizičke snage i lepote, otkrivamo nedoumicu, strah, stremljenja i bojazni, nesnalaženje u savremenom okruženju, odluku o nepovinovanju, spoznaju da je ta odluka kratkog daha, da svet odnosi svoje žrtve.

Rečima neopisiva enegrija udara iz fizičke snage, ugrizajuća jetka psiohlogija izbija  iz duha i duše ovih velikih ljudi čijim likovima papir nije dovoljan, pa izgaraju na listovima iz više poloča, neuobičajenih dimenzija 100 x 140 cm.

Opšte mesto je postalo pričati o zanatskom umeću Bojana Otaševića. On je oproban u svim tehnikama medija grafike. Ne zazirući od udubljivanja u nove tehnologije, on ipak ostaje veran tradicionalnim grafičkom izražaju. I to najzahtevnijim tehnikama. Snažna i moćna, "najslikarskija" grafička tehnika - litografija je bila njegov izvor i izbor, a ovoga puta spontano i gotovo neprimetno prelazi na prefinjenu  suvu iglu u kojoj je crtež dominantan, senovitu, bajkovitu i punu energije. Radeći crno – bele grafike u drugim tehnikama, on je istraživao sve dok pronađeno likovno rešenje nije primenio na suvu iglu.

Bojan Otašević je svoju inspiraciju nalazio i nalazi u ljudima, njegova poetika je u monumentalnim portetima ili površinama ljudskoga lica i tela.

Slađana Palčić