 Interesovanje za izložbu Eduarda Manea u Kraljevskoj akademiji u Londonu je toliko velika i pre njenog otvaranja, 26. januara 2013, da se posetiocima nudi i razgledanje bez gužve - po duploj ceni. Po dvostruko većoj ceni od regularne ulaznice (15 funti), Akademija nudi "ekskluzivno" razgledanje u relativnom miru. U cenu karte, koje će važiti za termine u martu i aprilu, uključeno je i piće i audio vodič.
Eduard Mane, Doučak na travi, 1862 - 1863.
Akademija je odštampala veći broj karata od planiranog i produžila radno vreme do 23 sata pretkom i subotom kako bi izašla u susret velikoj potražnji.
 Na izložbi će se naći slike sa likovima koji su bili deo umetnikovog privatnog života. Jedan plavi mladić, koji je prikazan na nekoliko platana, navodno je bio Eduarov vanbračni sin, tvrde kritičari. Istina iza očinstva Leon-Eduara Koela Lenhofa - sina Suzan Lenhof (kojom se slikar kasnije oženio), obavijena je misterijom.
Na čuvenoj slici "Doručak na travi", jednim od simbola impresionizma, Leon je prikazan kako gleda ka posmatraču u društvu drugog (obučenog) muškarca i jedne nage žene.
Holandska pijanistkinja Suzan Lenhof imala je 19 godina kada je 1849. postala profesorka klavira Eduarovom mlađem bratu Eženu. Pričalo se da je imala aferu i sa tada 17-godišnjim Eduarom i njegovim ocem Ogistom a jedinog sina Leona rodila je 1852. Nakon očeve smrti Mane je oženio Suzan 1863.
Eduar Mane (1832 - 1883) bio je jedan od prvih umetnika 19. veka koji je svoje teme birao iz modernog života i bio je ključna figura u prelasku iz realizma u impresionizam. Prva remek-dela koja je stvorio, "Doručak na travi" i "Olimpija", izazvala su među konzervativcima veliko negodovanje zbog previše realstičnog prikaza nagote, do tada rezervisane samo za mitološke i biblijske scene, ali su njegovim savremenicima i sledbenicima posužila kao veliki podsticaj.
Danas se te slike smatraju začecima moderne umetnosti.
Viktorin Meren bila je jedna od omiljenih Maneovih modela i glavna zvezda "Doručka na travi" i "Olimpije". Od 16. godine je radila kao model, a umetnik ju je primetio dok je šetala ulicama Pariza. Osim Maneu, pozirala je i Edgaru Degau i Alfredu Stivensu ali je i sama kasnije postala slikarka.
"Olimpija", jedinstvena iskrena predstava prostitutke, izazvala je skandal na pariskom Salonu 1865; uvređeni posetioci su nasrnuli na nju i umalo je nisu iscepali. Slika je bila kontroverzna delom zato što je naga žena zapravo bila kurtizana, predstavljena sa simbolima seksualnosti: orhidejom, narukvicom, mašnom oko vrata, crnom mačkom i buketom cveća.
Telo ove moderne Venere je bilo previše mršavo za tadašnje preovlađujuće standarde u umetnosti, a nedostatak idealizma na slici dodatno je "iritirao" javnost.
Izložba u Kraljevskoj akademiji otvorena je do 14. aprila 2013. |
