U kontekstu ove prezentacije Slobodana Štetića i afirmacije autorovog doprinosa grafičkom dizajnu važno je istaći da on od 2000. godine redovno izlaže na Grifonu - nacionalnom bijenalnom konkursu za najbolji grafički dizajn koji se realizuje u Grafičkom kolektivu. Konačno, Štetić se predstavlja beogradskoj publici i samostalnom izložbom radova na temu pozorišnih plakata.

Budući da se pored grafičkog dizajna uporedo bavi fotografijom i ilustracijom, autor prilikom rada na idejnim rešenjima za pozorišne plakate znalački integriše svoja iskustva i znanja iz ovih oblasti vizuelnih umetnosti. Kao sredstvo propagande čija uloga jeste da privuče pažnju posmatrača ove plakate karakteriše snažan kolorit i razuzdana "igra" temperamentnog ukrštanja figura. Na taj način se idealizovane figuralne predstave izmeštaju se iz svog "ušuškanog sveta" u jedan novi prostor, sučeljnih značenja i konfuzne semiotike koji personifikuje savremeno doba.

Slojevito gradeći svoj umetnički koncept Štetić ukršta tradiciju sa inovacijom, dela klasične lepote sa likovnim jezikom pop-arta i tipografijom, pri čemu kao konačni rezultat nastaje uravnotežena i skladna kompozicija dodatno osnažena ekspresivnim koloritom. Između stalog, plakate Slobodana Štetića odlikuje i svojevrsna kritička recepcija slavnih uzora iz istorije umetnosti.

Takva dela stvorena, pre svega, zarad svoje estetike, a bez konkretne upotrebne funkcije on modifikuje i nadgrađuje dajući im novo značenje i funkciju u modernom svetu eksploatacije nekada rezervisanih vrednosti.